Beda obuzima svet, svakog dana zbog gladi umre 20.000 ljudi: Nekada su hiljade najbednijih sterilisali, upadali u sela i odvodili žene (VIDEO)

U Peruu je od 1995. do 2000. godine prisilno sterilizovano 272.000 žena i 22.000 muškaraca. Ova zlodela prepisuju se smišljenoj državnoj politici, na čelu sa tadašnjim predsednikom Albertom Fudžimorijem, kao pokušaj zauzdavanje nataliteta među potomcima Inka i najsiromašnijih slojeva društva.

Potresne slike siromaštva: Ljudi žive u blatu, "dolina toaleta" je njihov dom, a celo naselje zavisi od jedne česme (FOTO)

Preporučujemo

Prednosti sterilizacije su predstavljane na lecima, posterima i u radio-saopštenjima u kojima se Peruankama obećavala "sreća i blagostanje". Politika masovne sterilizacije dovela je do demografske krize u nekoliko regiona Perua, a sa njom i ekonomski pad.

Prema podacima aktivista za zaštitu ljudskih prava, 90-ih godina prošlog veka, stotine žena i muškaraca iz siromašnih slojeva je bilo steralizovano protiv njihove volje. Mnogi od onih koji su sterilizovani, i dan-danas osećaju posledice, fizičke i emotivne.

Fudžimori, koji je u zatvoru zbog kršenja ljudskih prava i korupcije, ali ne zbog nasilne sterilizacije, tvrdio je kako želi da smanji natalitet kako bi ublažio stanovništvo. Bivši predsednik, a i drugi u njegovoj vladi, uvek su negirali da je neko prisilno sterilisan.

- Jedno moje dete bilo je neuhranjeno i otišla sam u obližnji medicinski centar po pomoć - seća se 47-godišnja Teodula Pusma Karion iz zabačenog sela Nangali u divljim Andima.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

- Sestra mi je rekla da će mi dati hranu za dete samo ako me sterilizuju. "Vi, seoske žene, rađate kao zečice, a ne date da vam podvežu jajnike", rekla mi je. Stavili se me pred zid. Ne odem li u bolnicu u Huankamambu, moje će dete umreti, mislila sam. Uveli su me u sobu s jednim krevetom, gde su već čekala spremna četiri polugola muškarca i rekli mi da se svučem. Kada sam legla, svaki me od njih zgrabio za jednu ruku i nogu i čvrsto držao. Prišla je sestra i dala mi injekciju... Probudila sam se u nekoj mračnoj prostoriji punoj uplakanih žena. Tamo smo ostale nekoliko sati, a onda nam je sestra opet dala neku injekciju i rekla da možemo kući...

Cilj Programa sterilizacije navodno je bio da se smanji siromaštvo, nezaposlenost i socijalni problemi kroz niže stope nataliteta, ali se priča pretvorila u planiranu eutanaziju domorodaca, siromaha i seljaka. Više od 2.000 svedokinja potvrdilo je da su lekari postupak tzv. dobrovoljne hiruške kontracepcije izvodili bez njihova znanja ili uz ucenu, kao u slučaju Teodule.

- Više ne želim uopšte da razmišljam o tome. Kada plačem, plačem kad sam sama kući. Neke medicinske sestre su došle ispred mojih vrata. Uhvatile su me za ruke i odvukle u bolnicu. Dale su mi anesteziju i više se ne sećam ničeg - rekla je Josifa koja je bila jedna od nasilno sterilizovanih žena.

Nilda je imala 38 godina kada je zatrudnela. U sedmom mesecu otišla je u bolnicu zbog visokog pritiska.

- Niko mi ništa nije rekao kada su uradili carski rez. Sanjam o svom sinu kao da nije umro. I dalje osećam bolove - kroz suze je ispričala dok je vidno teško hodala.

Raste broj gladnih u svetu, svaki deseti bez obroka

U najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija navodi se da raste broj gladnih u svetu, i da je trenutno bez hrane 815 miliona ljudi, što je 11 odsto svetske populacije.

U poređenju sa prošlom godinom, to je povećanje od 38 miliona. Od 815 miliona gladnih, njih 98 odsto živi u zemljama u razvoju. Svakog dana, zbog gladi i neuhranjenosti, umre oko 20.000 ljudi. Na to utiču sukobi širom sveta, ali i klimatske promene.

Na osnovu izveštaja koji su pripremili Svetski program za hranu i poljoprivredu, Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede, Unicef i Svetska zdravstvena organizacija, izvodi se zaključak da do 2030. godine, glad neće biti iskorenjena.

- Ove brojke su u direktnoj vezi sa povećanjem sukoba širom sveta. Osim mesta gde su konflikti, haraju poplave i suše. Nesigurnost se pogoršala, posebno u nekim delovima podsaharske Afrike, jugoistočne Azije i zapadne Azije - rekao je Stiven Dižarik, portparol Ujedinjenih nacija.

Foto: Tanjug / AP

Najviše gladnih je u severoistočnoj Nigeriji, Južnom Sudanu i Jemenu.

Primera radi, u Somaliji decenijama traju sukobi kombinovani sa ekstremnim klimatskim događajima. Oko 80 odsto stanovnika te zemlje nema hrane, a humanitarna situacija je na ivici katastrofe.

U Demokratskoj Republici Kongo, sedam miliona ljudi suočava se sa glađu zbog porasta nasilja i raseljavanja, a to je 30 odsto više u odnosu na 2016. godinu. Zbog nedostatka hrane, pojavljuju se i brojne bolesti. Jedna od njih je neuhranjenost koja ugrožava zdravlje miliona dece širom sveta.

Na drugoj strani, u svetu je dovoljno hrane za sve, ali se godišnje baci 1,3 milijarde tona hrane. Samo u Americi godišnje se baci oko 220 miliona tona hrane vredne oko 50 milijardi dolara. Postavlja se pitanje: Zašto svet i Ujedinjene nacije ne mogu da tone bačene hrane prebace u podsaharsku Afriku i druge "gladne" regione.

Foto: AP/Tanjug

Oko 200.000 ljudi okupilo se na Trgu Konkord u Parizu, na koncertu solidarnosti sa najsiromašnijima, na kojem su učestvovali brojni muzičari i predstavnici civilnog društva.

- Svi zaslužujemo da živimo, a ne da preživljavamo - rekla je predstavnica žrtava globalnog zagrevanja Hindu Umara iz Čada.

Pogledqajte video:

(Telegraf.rs)