PUTIN PILOTIRA SUHOJEM, TRAMP ESKIVIRAO VOJSKU: Tačka biografije koja deli moskovskog cara i šefa Bele kuće (FOTO)

Zadnjih nedelja i meseci mnogo se priča o sličnostima između novog šefa Bele kuće i predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa sa jedne strane, i sa druge Vladimira Putina kao predsednika Ruske Federacije i neospornog lidera te zemlje već više od jedne i po decenije.

Ukazuje se na to da bi njih dvojica "mogli da se dogovore", pa se onda spekuliše o tome na koji način, a rusofobska klika u Demokratskoj partiji čak optužuje ruskog predsednika da je hakerisanjem doveo Trampa na vlast i da je Donald zapravo njegov čovek. To zvuči smešno i kad se napiše, a kamoli kada se izgovori.

Preporučujemo

Međutim, postoji jedna bitna razlika između njih. Vladimir Putin je nakon odsluženog vojnog roka i svršenih studija prava na Lenjingradskom univerzitetu bio vrbovan od strane KGB-a, prošao je njihovu elitnu obuku, radio je u Drezdenu u Istočnoj Nemačkoj kao špijun, ne plaši se da kopilotira u lovačkom avionu Su-27 na putu ka čečenskom ratištu, i tako dalje. Drugim rečima, Putin je praktično deo vojnih struktura celog života.

Sa druge strane, Donald Tramp je u svojoj 13. godini od roditelja bio upisan u Njujoršku vojnu akademiju gde je završio svoje osnovno i srednje obrazovanje, a sve zbog očeve i majčine želje da se disciplinuje i da kanališe svoju energiju na pozitivan način pošto je kao mali "bio prilično žestok momak".

Vladimir Putin u uniformi KGB-a. Foto: Wikipedia/ Kremlin.ru

Tramp je tamo učio, marširao, nosio uniformu, dobacio do kapetanskog čina tokom završne godine, a tokom kampanje za predsednika je čak izjavio i da mu je ova akademija pružila više vojne obuke nego što vojska pruži mnogim regrutima.

Ali, tu je stao. Upisao je Univerzitet Fordam u Bronksu avgusta 1964. godine, potom se prebacio na filadelfijsku Vortonsku školu Univerziteta u Pensilvaniji na kojoj je mogao da studira poslovanje nekretninama i paralelno sa tim radio za očevu kompaniju. 1968. je diplomirao.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, u tom periodu se takođe vodio Vijetnamski rat koji on nikada nije video. 1966. godine je proglašen vojnosposobnim nakon medicinskog pregleda, ali je u tom periodu četiri puta odložio uzimanje oružja u šake zbog studija. Nije mu padalo na pamet da se prijavi dobrovoljno.

Na kraju je oktobra 1968. odložio odlazak iz medicinskih razloga, a naredne godine na lutriji mu je zapao visok broj pa se trajno izvukao da ode u onu klanicu u koju se Vijetnam pretvorio. Što bi se reklo, za ideale ginu budale. I sirotinja.

(Telegraf.rs)