U Srbiji 20 ljudi dnevno pomisli na samoubistvo: Da, čak i oni sa 16 godina

 ≫ 
  • 26

Nacionalni centar za prevenciju suicida za mesec dana rada pozvalo je više od 550 ljudi, što je oko dvadesetak poziva dnevno.

Prosečna starost onih koji su se obratili za pomoć je 54 godine, pišu Novosti. Najmlađa osoba imala je svega 16, a najstarija 90 godina.

Razlozi koje navode su različiti, od svakodnevnih životnih problema do ozbiljnih simptoma različitih psihijatrijskih poremećaja.

Još nije zabeležena nijedna alarmantna situacija i angažovanje policije, iako je i takva saradnja predviđena.

Foto-ilustracija: Profimedia

Za one koji žele da ostanu anonimni, za nekoliko dana biće dostupan i "onlajn čet" kao vid pomoći.

Stručnjaci ističu da radom centra za prevenciju samoubistva broj suicida može da se smanji za čak 30 odsto.

Najveći problem je što gotovo četvrtinu svih samoubistava izvrše adolescenti do 25 godina, što je i vodeći uzrok smrti kod mladih.

Na ovaj čin ponekad se odluče čak i deca, o čemu najbolje svedoči nedavno samoubistvo dvanaestogodišnjaka iz sela Negosavlje, u blizini Medveđe.

Nacionalni centar za prevenciju suicida bolnice "Dr Laza Lazarević" počeo je s radom polovinom januara. Pri njegovom pokretanju angažovano je više od 50 psihijatara, psihologa, socijalnih radnika i medicinskih sestara i tehničara.

- Najčešće se javljaju osobe koje imaju simptome iz depresivnog spektra poremećaja. Istovremeno, zovu i porodice pacijenata koji se već psihijatrijski leče, tražeći savet ili podršku - kaže dr Ivana Stašević Karličić, v.d. direktora bolnice "Laza Lazarević".

Zaposleni u centru obučeni su da danonoćno pružaju pomoć i daju uverenje da izlaz postoji.

Foto: Marko Jovanović

- Razlozi za poziv su mnogobrojni - od smrti bliske osobe, pokušaja samoubistva člana familije u prošlosti, ljubavnih i problema u braku, osećaja usamljenosti, bezvoljnosti i bezvrednosti. Neretko dajemo savete i u vezi sa brigom oko dementnih osoba, problema sa decom, zbog zloupotreba psihoaktivnih supstanci i delinkvencije - kaže Stašević Karličić.

Ona dodaje da se na listi onih koji traže pomoć sve češće nalaze i ljudi koji su ostali bez posla, ili ne mogu da isplate kredite.

- Od ključnog značaja za sprečavanje suicida je intenzivan rad na prevenciji. Samoubistvo može da se spreči pravovremenim reagovanjem, davanjem strulnih saveta, ohrabrivanjem, upućivanjem u odgovarajuće ustanove - rekla je doktorka.

S obzirom na to da je praksa pokazala da veliki broj pacijenata ne želi da otkrije svoj identitet, na sajtu bolnice "Dr Laza Lazarević" uskoro će biti dostupan i onlajn čet.

- I na internetu pomoć daju naši stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja 24 sata, sedam dana nedeljno - objašnjava doktorka Stašević Karličić.

Na sajtu klinike nalaze se informacije o simptomima koji ukazuju na razmišljanje o samoubistvu i kako da se postupi u slučaju sumnje na to.

Dr Ivana Stašević Karličić, Foto: Marko Jovanović

- Ukoliko naši stručnjaci procene da je neophodno, kontaktiraju s nadležnom policijskom stanicom, i njihovi zaposleni vrlo brzo reaguju i sprečavaju moguće neželjene događaje - ističe ona.

Podaci govore da svake godine u Srbiji 1.500 ljudi izvrši samoubistvo, ali je broj pokušaja znatno veći.

Po ovoj statistici, Srbija zauzima 13. mesto u Evropi. Ispred nas su Poljska, Belorusija, Litvanija, Letonija...

Najviša stopa samoubistva je u Vojvodini, i to u Subotici i severnobačkom okrugu. Više se ubijaju muškarci nego žene, a najmanje ruku na sebe dižu ljudi sa juga zemlje.

Broj telefona Centra za prevenciju suicida je: 011/7777-000

(Telegraf.rs/Novosti)

Video: Muzej grada Beograda otvorio izložbu o nobelovcu Ivi Andriću u Pekingu

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Zadnje vreme

    24. februar 2019 | 10:42

    Toliko nam dobro ide, da nas je sramota. Ljudi rade za minimalac, umenjene penzije. A socijalno nikad gore, ako si srpske nacionalnosti nema šanse za socijalnu pomoć.

  • Duško

    24. februar 2019 | 11:04

    Trka roditelja za novcem, rad po 10-12 sati, nemanje vremena za decu, pritisak na čoveka sa medija, neizvesna budućnost, velika stopa siromaštva, zveckanje oružijem.... Nije lako ovde ostati ni opstati , pogotovu za mlade ljude

  • Ljiljana

    24. februar 2019 | 11:17

    Ubacite u osnovne i srednje škole predavanja psihologa,mladi ljudi ne znaju i ne mogu da se izbore sa svojim zbrkano osecanjima,izlaz vide samo samoubistvom,pomoć mora biti lako dostupna,svest ljudi se mora promeniti,

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA