Ja sam poveći problem, žensko od 1,84 m. Svetski dan hrane je, a počela sam dijetu: Nisam normalna sa kilogramima, ovog puta ne odustajem
Što ja znam da ubodem kad da krenem na dijetu, pa to nema nigde. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu – FAO, ustanovila je 16. oktobar kao Svetski dan zdrave ishrane, u cilju podizanja svesti o stvaranju sveta bez gladnih.
Cilj obeležavanja ovog dana jeste informisanje najšire populacije o važnosti zdrave ishrane i pravilnih prehrambenih navika, kao i formiranje ispravnih stavova, posebno kod mladih i kod dece. A ja... Pa sve u kontra i krajnost.
Kako se hrane najsiromašniji Beograđani i šta je na jelovniku narodne kuhinje (FOTO)
Kako su me kolege "obradovale" informacijom šta se danas obeležava, tako sam počela da primećujem da povodom praznovanja iskaču na sve strane fotografije poslastica. Sve što od juče ne mogu da jedem. Gorim.
Osvanuo je ovaj predivan sunačni dan, kao u najkrasnijim đačkim sastavima, idealan za početak dijete. Čvrsto sam odlučila - ovog puta ne odustajem.
Konačno sam eliminisala sve iz frižidera (pojela sama porodično pakovanje sladoleda, kao kruna mog uspeha), sadržaj mu obnovila. Ma, ko feniks se ponovo rodio iz pepela, to jest neka čemerna ptica u dve boje s obzirom na sadržaj.
Kad se osvrnem, 2018. godina bila je vrlo lagana i ja sam se ušuškala tamaneći sve od hrane pred sobom. Linija nikad nije bila tanana, ali ni ovoliko kružna. A ja imam poveći problem, ili bolje reći - ja sam poveći problem, žensko od 1,84 m. Zamislite, Srpkinje koje su inače među najvišim ženama na svetu ako nisu ujedno vitke i imaju malo stopalo, izlomiće se dok se obuku i obuju. Veličina "xl" redovno mi je do pola lista, ako je dužina dobra kad prislonim na sebe - ne mogu da navučem nogavicu. Brojevi sa više "ikseva" rastu samo u širinu, i to najviše u struku, sa kojim nemam problem. Dodaću i da dajem sve od sebe da ozbiljno istreniram barem tri puta nedeljno, uz šetnje do posla. Večito džaba kad mi pred očima krofna koju je kolega kupio ili čokolada od 100 grama, kojom se počastim da se istreniram da pojedem samo kockicu, a onda je sebično eliminišem u nekoliko minuta.
Razumete sada, manje-više, moju muku danas i zašto mi je dogorelo, a da svi oko mene ponavaljaju kao papagaji: "Pa nisi ti debela, imaš samo malo više u kukovima." Prevrću očima kad po ko zna koji put obelodanim "mršalačke" namere i u inat me tutkaju slatkišima.
Patila sam kao mlađa jer su mi sve drugarice kao manekenke, a ja pored njih na fotografijama tiranosaurus pufna. Psihički me je dokosurio i novi trener košarkaškog kluba kada smo se sve odreda igračice nagojile, međutim ja najviše, sa njegovim više taktičkim i manje kondicionim treninzima. Podbadao je, ismevao, i kad se povremeno "osuši" neko od nas "debljih" opet bi puštao svoje miljenice u igru. Vidiš da nema smisla sav tvoj trud pa opet kompulsivno jedeš. I da mu je namera bila najbolja, što ipak sa punom sigurnošću tvrdim da nije, tim tinejdžerki prilično lagano je poljuljao u tim godinama kad nisi siguran ni ko si, ni šta si. Već sa 16 godina prestala da treniram pre svega jer nisam više mogla da izdržim taj pritisak.
Težina je uticala na moju psihu sve do fakulteta. Zatvarala sam se u sobu neretko uveravajući se da sam predebela da izađem među ljude. Sad, ovim očima i kad gledam fotografije i ovom svešću, daleko sam bila od toga da sam u pravu.
Odjednom mi je došlo. Puf! Ma čiji je problem i da sam ekstremno gojazna? Ako ja ne gledam na ljude na osnovu njihovog fizičkog izgleda zašto bi mene tako nešto pogađalo? Da ne izlazim napolje?! Odjednom se pojavilo to neko potpuno samopouzdanje, otprilike treća godina fakulteta. Valjda sam odrasla, neki hormoni su se smirili, još knjiga pročitala, druge ljude upoznala. Zbir svega i svačega.
Danas možda ne marim kako drugi ocenjuju moj ili bilo čiji izgled, da ne analiziram sad mnogo ljude koji su opterećeni drugima. Primećujem samo kad odem u kupovinu. Ali, činjenica je - sve vreme, od jedne do druge krajnosti mog samopouzdanja, meni težina varira i odražava se na zdravlje.
Vegetarijanac sam i svima to odmah zvuči kao "uuu, manijak za zdravu hranu, ta ne jede ništa" a ja udarnički po pomfritu, pekarskim proizvodima i, primetili ste, slatkišima. To ipak daje svoj danak ne samo kilogramima, već i aknama, problemima sa ciklusom i tako dalje. Od voljenih gaziranih napitaka i života na kafama i zubi su počeli da odbijaju estetsku saradnju, a pitanje je kada će i zdravstvenu.
Zavodljive su te dijete, kao i ova na kojoj sam od danas. Obećanja da višegodišnje loše navike možete da rešite jednim kraćim periodom striktne ishrane.
Želela sam da poentiram time da treba istrajati u nečemu, i posvetiti se najboljoj verziji sebe i svom zdravlju koje je dragoceno.
Elem, to nije netačno, ali vidite mnogo širu sliku kad sve ovako stavite "na papir". Nisam uspela sama sve ove godine da nađem jedan dobar ritam, a preselo mi je "kilo gore, kilo dole". Setila sam se usput i da sam padala u nesvest jer nisam ništa jela, prviše su mi bile bljutave opcije obroka.
Znate šta, zato ću i da batalim ovu dijetu. To ne znači ni da ću da se ugojim i ponovo pokleknem pred zaboravljenom depresijom. Čvrsto obećavam sebi i javiću vam rezultate, svesna da je ovo najteži porok. Drugih se možete potpuno odreći, ali da jedete jednostavno morate.
Dobar sam dan, zapravo, izabrala za početak i prekid dijete jer se širom Srbije organizuju akcije pregledi i saveti lekara i nutricionista. Prvi put možete da zatražite pomoć stručnjaka umesto internet pretrage. To se na primer, danas odvija u preventivnim centrima domova zdravlja na primer Vršca i Novog Sada, čak i pojedinim supermarketima...
Dobar je dan i za još jednu potpunu promenu svesti i još malo ljubavi prema sebi, aktivnost po sunačnom danu i svesne zalogaje koji neće biti instant rešenje već nov način života. Puf! Tako, odjednom.
Strongmenova dijeta će vas preporoditi:
(Milena Rodić/m.rodic@telegraf.rs)
Video: Srbijavoz preporučuje putnicima da karte kupuju putem mobilne aplikacije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
телетабис
У овој Србији се сваког дана дели на десетине хиљада оброка у народним кухињама Црвеног крст. Зашто неко од новинара није посетио коју народну кухињу и разговарао са њеним корисницима? Да видите да ли они имају каквих проблема са тежином, да ли имају здравствене проблеме? Данас више од десет хиљаде деце има само овај оброк. Зашто новинари не оду да питају ту децу о проблемима са тежином? Према овим натписима само они који се хране у народним кухињама се здраво хране. Дал је баш тако?
Podelite komentar