Svega 55 posto građana ima kanalizaciju, a samo tri posto otpada se reciklira
Da bi ispunila uslove iz poglavlja 27 u procesu pridruživanja EU, Srbija bi morala da izdvoji oko 11,5 milijardi evra
Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, svega 55 odsto populacije povezano je na kanalizacionu mrežu, pri čemu se svega 7,3 odsto tih otpadnih voda biološki tretira, dok je procenat hemijske obrade još niži.
Uhvaćena na delu: Domaćica iz Srbije bez trunke stida bacila džakove smeća u reku (VIDEO)
Preporučujemo
Bosanci dobili najluđi kontejner za reciklažu: Samo fali čovek unutra da razvrstava otpad (VIDEO)
Počeo projekat čišćenja Tihog okeana: U narednih pet godina treba da se isprazni polovina pacifičkog otpada (FOTO) (VIDEO)
Prosečna starost mreže je 35 do 40 godina, a neophodno je da se izgradi još 10.400 kilometara cevovoda kao i 359 postrojenja za prečišćavanje što bi, ukupno, bila investicija od 3,4 milijarde evra.
Takođe, najveći deo komunalnog čvrstog otpada ne odlaže se na deponije, jer ih ima samo deset, odnosno osam regionalnih i dve opštinske i one uspevaju da skupe 30 odsto smeća dok sve ostalo završava na oko 3.500 neuređenih smetlišta.
Svega tri odsto otpada se reciklira, a zahtevi EU su da se dostigne najmanje 50 odsto do 2020. a do 2035. oko 56 procenata.
Poseban problem je industrijski otpad, naročito onaj koji se više decenija taložio u preduzećima koja nisu našla vlasnike i čija je budućnost neizvesna.
Ali za pristupanje EU osim rešavanja takozvanog istorijskog otpada, potrebno je da se koncipira i primeni čitav set mera kojima se sprečava da privredni razvoj zagadi životnu sredinu, istakao je Ivan Karić, državni sekretar u tom Ministarstvu zaštite životne sredine i šef Pregovaračke grupe za Poglavlje 27 na jučerašnjem prvom brifingu za novinare koje je povodom ove teme organizovalo Ministarstvo zaštite životne sredine.
Inače, da bi ispunila uslove iz poglavlja 27 u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, Srbija bi morala da izdvoji oko 11,5 milijardi evra, od čega 8 milijardi samo za sektor otpada i vode.
Ipak, to najzahtevnije i najskuplje poglavlje neće morati u startu da bude kompletno zatvoreno, već će neke od najvažnijih oblasti moći da se rade i nakon pridruživanja, čak narednih 15 do 25 godina.
Ono što bi pre zatvaranja morala da ispuni "teško" je oko tri milijarde evra, a osim početnih pomaka u upravljanju komunalnim otpadom, vodama i industrijskim zagađenjem, odnosi se i na horizontalno zakonodavstvo koje mora da se usaglasi sa evropskim i na procedure u procesima zaštite prirode poput specifičnih životnih staništa ili zaštićenih područja.
- U poslednjih 20 godina, u saniranje posledica klimatskih promena, od poplava i klizišta do suša i požara, uložili smo toliko novca koliko bi nam bilo potrebno da završimo 80 odsto radova na njihovom sprečavanju. Ti radovi su sada pred nama, i Ministarstvo je stvorilo administrativne okvire za zaštitu životne sredine - rekao Karić i istakao da je u toku neformalnih razgovora Srbija dobila visoke ocene za nacrt pregovaračke pozicije.
(Telegraf.rs/Danas)
Povezane vesti
Gadan i opasan posao, a plaća se 3 evra dnevno: Mnogi nemaju izbora, "rone" po kanalizaciji bez zaštite
Svi pričaju o ovom auto-otpadu: Pronađeni legendarni automobili iz 2000-ih, neki od njih veoma retki
Život u okruženju bez zagađenja je fundamentalno pravo građana: Vrhovni sud Indije presudio
<% post.title %>
Bez ovog papira investitori neće moći da dobiju upotrebnu dozvolu: Vesić najavio novinu
Video: Hapšenje grupe zbog pripreme teškog ubistva
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA" Evropa se sprema za katastrofu, procurio alarmantan izveštaj: Ove zemlje su u NAJVEĆOJ OPASNOSTI
OVOG DATUMA U SRBIJU STIŽE SNEG Temperatura već pada u minus, a čeka nas još HLADNIJE VREME: RHMZ upalio alarm zbog OPASNE pojave
"NA LICU MESTA SMO DONELI ODLUKU DA DEVOJCI AMPUTIRAMO RUKU" Upravnik Urgentnog centra otkrio stanje pacijenata izvučenih iz ruševina u Novom Sadu: "Od jedne se otac ne odvaja 24 sata, ODBIJA I DA JEDE"
Darko
Hocemo digitalizaciju a nemamo kanalizaciju!!!
Podelite komentar
sasa3
pogledajte opstinu grocku-vrcin,ritopek,kaludjericu,bolec,lestane,skoro sve m.zajednice nemaju resen problem vode,kanalizacije.Tamo gde je parcijalno uradjen vodovod radosni gradjani zbog povecane kolicine otpadne vode problem resavaju tako sto je salju u otvorene vodotokove ili jos gore-u svoje bunare,pa posle kada se napune, sa zivom koju ubacuju u bunare pokusavaju tu otpadnu vodu da odvedu duboko u zemlju-sve sa zivom...zamislite koliko je podzemnih zila TRAJNO zagadjeno.A opstina naplacuje za komunalne uslove ,za 6 g.zonu,na primer oko 1500 din.za kvadrat.metar da bi izdala gradjevinsku dozvolu,a nista gradjanima ne daje za to!!!!Koja voda,kanalizacija,putevi uradjeni samodoprinosom,struja losa a posle se ministarka zali kako niko nece gradjevinsku dozvolu.ko ce da plati za 100 kvadrata 150000 dinara samo da dobije papir-dozvolu.i jos su uslovili,nezakonito I protivustavno, da el.prikljucak distribucije ne mozes da kupis ako nemas g.dozvolu.I sta je tu opstina prema gradjanima -zlocinacko udruzenje koje je zakone i propise prilagodilo sebi , skida kozu narodu i od toga zivi.jeftinom populistickom politikom pustanjem lokalnih vodovoda sumnjivog kvaliteta TRAJNO zagadjuje tlo a to je zlocin nad zlocinima prema svom narodu.sta mislite koliko voca I povrca zavrsi na beogradskim pijacama?prvo MORA da se uradi kanalizacija koja bi tu ogromnu kolicinu vode odvela gde treba.”pitanje dana kada ce neko poslati tuzbu u strazbur zbog ovoga i pokupiti silne pare za odstetu
Podelite komentar