Svi su se pitali kako mogu da pomognu Jovanu iz Vrmdže čija je priča potresla celu Srbiju: Ovo je račun za uplatu novca
Priča o 16-ogodišnjem Jovanu Nikoliću iz Vrmdže koji od aprila ove godine živi sam u staroj kući bez struje i vode motivisala je brojne humane ljude iz Srbije i dijaspore da se jave i dečaku ponude pomoć.
Direktor Centra za socijalni rad u Sokobanji Vladimir Pavlović rekao je agenciji Beta da su se javili donatori koji žele da Jovanu izgrade novu kuću, da plaćaju struju u staroj kući sve dok nova ne bude izgrađena, da mu nabave magare i obezbede sve što je potrebno od garderobe, hrane i potrepština za kuću.
Jovan (16) živi potpuno sam, u trošnom kućerku. Sanja o tome da ima struju, magarence i po koju ovcu
- Otvorili smo račun za uplatu pomoći. Račun je u Komercijalnoj banci i glasi na dečakovo ime, a broj je 205-9011007523720-05 - istakao je Pavlović.
On je kazao da se telefon Centra za socijalni rad "usijao" od poziva ljudi koji žele da pomognu Jovanu nakon što su agencija Beta i RTS objavili reportažu o dečaku. Pavlović je kazao da je svaka pomoć dobrodošla jer dečaku sve nedostaje, ali pre svega hrana, odeća, obuća i stvari za kuću poput posteljine i peškira.
Jovan Nikolić živi sam u kući staroj skoro jedan vek pošto mu jeu aprilu umro otac, a njegova majka otišla je iz Vrmdže još dok je bio mali, preudala se i formirala novu porodicu. Pre par godina udala se i otišla iz sela i njegova sestra.
Zaposleni u Centru za socijalni rad u Sokobanji, koji sada brinu o dečaku, pokušavali su u više navrata da ga nagovore da ode da živi u neku od hraniteljskih porodica ili da se preseli u kuću kraj Sokobanje koju je obezbedila jedna fondacija.
Nudili su mu da sam izabere grad u Srbiji u koji će da se preseli, ali nije pristao na to. Ostao je u Vrmdži u mračnom sobičku sa dva kreveta, malim stolom i nagorelim "smederevcem". Društvo mu prave jedino dva psa i mačka, a izdržava se od socijalne pomoći od 8.000 dinara i nadnica za seoske poslove.
- Ne želim da odem iz sela, ovde sam navikao, ovde su ljudi sa kojima volim da živim. Mogu da mi priteknu u pomoć kad god mi nešto zatreba - objasnio je Jovan razloge svog ostanka u Vrmdži.
On je agenciji Beta rekao da je nekada živeo bolje jer je imao ovce, koze i magarence Stanču sa kojim je prevozio turiste od seoske kafane do Vrmdžanskog jezera.
Završio je osnovnu školu, ali ne ide u srednju školu jer za to sada nema ni novca ni vremena pošto radi u selu kao nadničar. Jovan je brinuo dugi niz godina o bolesnom ocu, a struja im je isključena zbog neplaćenih računa čija visina sada dostiže 200.000 dinara.
Njegova najveća želja je sada da ima struju, magarence i ovce. Meštani Vrmdže imaju samo reči hvale za dečaka i ističu da je izuzetno dobar, vredan i pošten, "spreman da pomogne drugima u svakoj prilici".
(Telegraf.rs/Beta)
Video: Vučić: Niko ne zna šta će Tramp uraditi, niko nema odgovor na to sem njega
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
salabajzer
Molim vas opet, kada objavite clanak o humanitarnim pitanjima, da se brze kanalizuje novcano sredstvo, pripremite ili devizni racun sa IBAN Brojem Racuna, ili adresu PayPal´a. Ovde kao i u drugim slucajevima je potrebna hitna i momentalna pomoc, inace se gubi dragoceno vreme. S´postovanjem
Podelite komentar
Irena Ilic-Stojanovic
Decak I'ma 16 godina.ja Sam invalid imam Malu penziju.ali mogu pomoci oko odece obuce posteljine..,,.I ostalo navedeno. Ali potrebna mi je velicina garderobe I broj obuce. Naravnno I adresa na koju mogu poslati. Unapred hvala.
Podelite komentar
Mlj1228
Slučaj ovog dečaka mi je naterao suze u očima, jer ne samo što sam preživeo slične situacije, već sam imao i gori. Ova kuća me podseca na moju, koja ne samo što liči, već je bas tako izgledala. Struju nisam nikada ni imao, a voda je donošena sa obližnjeg izvora. Ostao sam bez oca, koji je poginuo na kućnom pragu, u to vreme sam imao samo osam godina, a majka nezaposlena i bez ikakvih prihoda. Završio sam "SUP" škoa usenika u privredi pod neverovatnim uslovima, gladan i smrznut, a da nisam ni jednom ponovio ni jedan razred. Ta jeziva beda me je naterala da se otisnem u svet, "trbuhom za kruhom". Sve se to događalo za vreme Titove vladavine pred očima njegove crvene bande, koja ni repom nije mrdnula da nam u bilo kom pogledu pomogne, a danas pojedini žale za njim. Verovatno samo oni koji su onda imali sve privilegije. Hteo bi i ja pomoći ovom mladom čoveku, ali da znam da ce pomoć stvarno stići u njegovim rukama. Kako?!...
Podelite komentar