Svi su se pitali kako mogu da pomognu Jovanu iz Vrmdže čija je priča potresla celu Srbiju: Ovo je račun za uplatu novca
Priča o 16-ogodišnjem Jovanu Nikoliću iz Vrmdže koji od aprila ove godine živi sam u staroj kući bez struje i vode motivisala je brojne humane ljude iz Srbije i dijaspore da se jave i dečaku ponude pomoć.
Direktor Centra za socijalni rad u Sokobanji Vladimir Pavlović rekao je agenciji Beta da su se javili donatori koji žele da Jovanu izgrade novu kuću, da plaćaju struju u staroj kući sve dok nova ne bude izgrađena, da mu nabave magare i obezbede sve što je potrebno od garderobe, hrane i potrepština za kuću.
Jovan (16) živi potpuno sam, u trošnom kućerku. Sanja o tome da ima struju, magarence i po koju ovcu
- Otvorili smo račun za uplatu pomoći. Račun je u Komercijalnoj banci i glasi na dečakovo ime, a broj je 205-9011007523720-05 - istakao je Pavlović.
On je kazao da se telefon Centra za socijalni rad "usijao" od poziva ljudi koji žele da pomognu Jovanu nakon što su agencija Beta i RTS objavili reportažu o dečaku. Pavlović je kazao da je svaka pomoć dobrodošla jer dečaku sve nedostaje, ali pre svega hrana, odeća, obuća i stvari za kuću poput posteljine i peškira.
Jovan Nikolić živi sam u kući staroj skoro jedan vek pošto mu jeu aprilu umro otac, a njegova majka otišla je iz Vrmdže još dok je bio mali, preudala se i formirala novu porodicu. Pre par godina udala se i otišla iz sela i njegova sestra.
Zaposleni u Centru za socijalni rad u Sokobanji, koji sada brinu o dečaku, pokušavali su u više navrata da ga nagovore da ode da živi u neku od hraniteljskih porodica ili da se preseli u kuću kraj Sokobanje koju je obezbedila jedna fondacija.
Nudili su mu da sam izabere grad u Srbiji u koji će da se preseli, ali nije pristao na to. Ostao je u Vrmdži u mračnom sobičku sa dva kreveta, malim stolom i nagorelim "smederevcem". Društvo mu prave jedino dva psa i mačka, a izdržava se od socijalne pomoći od 8.000 dinara i nadnica za seoske poslove.
- Ne želim da odem iz sela, ovde sam navikao, ovde su ljudi sa kojima volim da živim. Mogu da mi priteknu u pomoć kad god mi nešto zatreba - objasnio je Jovan razloge svog ostanka u Vrmdži.
On je agenciji Beta rekao da je nekada živeo bolje jer je imao ovce, koze i magarence Stanču sa kojim je prevozio turiste od seoske kafane do Vrmdžanskog jezera.
Završio je osnovnu školu, ali ne ide u srednju školu jer za to sada nema ni novca ni vremena pošto radi u selu kao nadničar. Jovan je brinuo dugi niz godina o bolesnom ocu, a struja im je isključena zbog neplaćenih računa čija visina sada dostiže 200.000 dinara.
Njegova najveća želja je sada da ima struju, magarence i ovce. Meštani Vrmdže imaju samo reči hvale za dečaka i ističu da je izuzetno dobar, vredan i pošten, "spreman da pomogne drugima u svakoj prilici".
(Telegraf.rs/Beta)
Video: Osuđenici u Okružnom zatvoru okitili jelku!
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
salabajzer
Molim vas opet, kada objavite clanak o humanitarnim pitanjima, da se brze kanalizuje novcano sredstvo, pripremite ili devizni racun sa IBAN Brojem Racuna, ili adresu PayPal´a. Ovde kao i u drugim slucajevima je potrebna hitna i momentalna pomoc, inace se gubi dragoceno vreme. S´postovanjem
Podelite komentar
Irena Ilic-Stojanovic
Decak I'ma 16 godina.ja Sam invalid imam Malu penziju.ali mogu pomoci oko odece obuce posteljine..,,.I ostalo navedeno. Ali potrebna mi je velicina garderobe I broj obuce. Naravnno I adresa na koju mogu poslati. Unapred hvala.
Podelite komentar
Mlj1228
Slučaj ovog dečaka mi je naterao suze u očima, jer ne samo što sam preživeo slične situacije, već sam imao i gori. Ova kuća me podseca na moju, koja ne samo što liči, već je bas tako izgledala. Struju nisam nikada ni imao, a voda je donošena sa obližnjeg izvora. Ostao sam bez oca, koji je poginuo na kućnom pragu, u to vreme sam imao samo osam godina, a majka nezaposlena i bez ikakvih prihoda. Završio sam "SUP" škoa usenika u privredi pod neverovatnim uslovima, gladan i smrznut, a da nisam ni jednom ponovio ni jedan razred. Ta jeziva beda me je naterala da se otisnem u svet, "trbuhom za kruhom". Sve se to događalo za vreme Titove vladavine pred očima njegove crvene bande, koja ni repom nije mrdnula da nam u bilo kom pogledu pomogne, a danas pojedini žale za njim. Verovatno samo oni koji su onda imali sve privilegije. Hteo bi i ja pomoći ovom mladom čoveku, ali da znam da ce pomoć stvarno stići u njegovim rukama. Kako?!...
Podelite komentar