Postao je dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu, a njegovu prošlost "krasi" presuda za govor mržnje

Novoimenovani dekan novosadskog Pravnog fakulteta prof. dr Branislav Ristivojević, pored presude zbog diskriminatorskih stavova prema pripadnicima LGBT populacije, osuđen je u Višem sudu u Novom Sadu i zbog govora mržnje prema ženama.

Foto: Marko Jovanović

Kako saznaje "Blic", Viši sud je u maju mesecu ove godine doneo presudu kojom je utvrdio da je Branislav Ristivojević pojedinim stavovima koje je izneo u svom tekstu "Nasilje u porodici i nasilje nad porodicom", a koji je objavljen tokom 2017. godine u elektronskom izdanju jednog časopisa, diskriminisao žene i pripadnike LGBT populacije.

- U pitanju je parnična presuda, dakle utvrđene su povrede Zakona o diskriminaciji i povreda nekoliko propisa koji promovišu jednakost i ravnopravnost. Ovom presudom je zabranjeno Ristivojeviću da ubuduće u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti iznosi stavove kojima se omalovažavaju žene i pripadnici LGBT populacije i podržavaju predrasude prema ovim društvenim grupama. Protiv ove presude Branislav Ristivojević je izjavio žalbu i predmet je tim povodom pred Apelacionim sudom, tako da ova presuda još nije konačna – objasnili su za "Blic" nadležni u Višem sudu u Novom Sadu.

Budući da predmetni postupak još uvek nije pravnosnažno okončan,  sagovornici "Blica"  kažu da nema mesta nekom detaljnijem komentarisanju odluke.

- Javnost se zasad može izvestiti da je tužba Poverenika za zaštitu ravnopravnosti usvojena jer je sud smatrao da je Branislav Ristivojević u predmetnom tekstu izrazio ideje i stavove koji su uznemirujući i ponižavajući, zasnovani na stereotipima i predrasudama kojima se vređa dostojanstvo i podstiče se diskriminacija protiv dve grupe lica, i to samo zbog njihovog ličnog svojstva, a to su u konkretnom slučaju - žene, odnosno pripadnice ženskog pola, kao i pripadnici homoseksualne orijentacije - kažu za "Blic" nadležni u Višem sudu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković objasnila je da je u skladu sa zakonskim ovlašćenjima pokrenula sudski postupak za zaštitu od diskriminacije kojim je utvrđeno da je Branislav Ristivojević izvršio akt diskriminacije žena po osnovu pola i akt diskriminacije pripadnika i pripadnica LGBT populacije na osnovu seksualne orijentacije.

- Komentar na to što je Branislav Ristivojević izabran za dekana Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu treba da daju oni koji su ga izabrali na tu poziciju - kratko je dodala poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Od članova Saveta i predstavnika Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta "Blic" nije uspeo da dobije zvaničan komentar o tome kako to da funkciju dekana vrši neko ko je osuđen zbog govora mržnje.

Foto: Tanjug/Rade Prelic

Jedan od profesora te visokoobrazovne institucije koji je želeo da ostane anoniman kratko nam je rekao da je odluka o imenovanju Ristivojevića za dekana doneta pre nego što je osuđen za govor mržnje.

- Iskren da budem, nisam ni znao da se protiv njega vodi bilo kakav postupak. Svejedno, ta presuda nije pravosnažna i mi ne smemo u tom slučaju da zanemarimo presumciju nevinosti dok čitav postupak ne bude gotov. Ukoliko Apelacioni sud potvrdi presudu Višeg suda, možemo razgovarati o tome da li bi Ristivojević trebalo da bude na mestu dekana. Do tada, stvar je morala i etike da li je on trebalo to da nam predoči i da se eventualno sam povuče sa funkcije do završetka postupka. Mi smo glasali o njegovom imenovanju na osnovu njegove stručnosti i kompetentnosti da obavlja funkciju dekana, a nismo zalazili u to da li se protiv njega vodi neki postupak - rekao je sagovornik "Blica", ne želeći da ulazi u polemiku oko spornih stavova iznetih u autorskim tekstovima njegovog kolege Ristivojevića.

Podsetimo, Ristivojević je u spornom autorskom tekstu o nasilju u porodici napisao da se šetnjama homoseksualaca na gradskim ulicama otvoreno slavi "primitivna nasilnička, prizemna, ogoljena i prostačka seksualnost".

U istom tekstu, govoreći o Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, Ristivojević kaže da taj pravni akt ne služi za zaštitu slabih u porodici, već kaže da on služi "za zaštitu žena bez obzira da li su jake ili slabe, voljene ili nevoljene, nervozne, mušičave ili dobro raspoložene, da li imaju ljubavnika ili ne, da li zarađuju ili su izdržavane, da li su u brak unele imovinu ili su se uselile u muževljev stan".

(Telegraf.rs/Blic)