Ko je prvi počeo rat? Srpkinja i Hrvat usred Beograda pokušali da daju objašnjenja, a onda je na red došao i broj žrtava

Ko je prvi započeo sukob između Srba i Hrvata, pitanje je koje obe strane već decenijama razvlače, uporno tražeći dokaze za sopstvenu nevinost i tuđu krivicu.

Ovo pitanje je naročito interesantno za političare, male skupine intelektualaca i velike skupine onih koji iz napetosti na Dunavu i dalje profitiraju.

Preporučujemo

Ratni zločinac Merčep zatvorsku kaznu zbog ubistva 43 srpska civila odslužuje u banji. Sada je snimljeno i kako se tamo "muči" (FOTO)

U tom naporu ni jedni, ni drugi istoriju ne tretiraju kao učiteljicu, već je cepaju, krivotvore, izvlače iz konteksta, prećutkuju i preuveličavaju po potrebi.

Protiv takvog revizionizma ustali su neki od vodećih istoričara sa ovih prostora. Tvrtko Jakovina i Dubravka Stojanović su na tribini "Ko je prvi počeo", održanoj ovog utorka u Krokodilovom centru za savremenu književnost, ukazali na neke od glavnih pitanja čiji odgovori potpuno drugačije zvuče kada ih daju Srbi i Hrvati, a onda i istoričari koji bi ipak da se ozbiljno bave naukom.

JASENOVAC ILI BLAJBURG – GDE JE POČINJEN VEĆI ZLOČIN?

- Nas ne zanimaju stvarne žrtve. Bitno nam je samo da njima manipulišemo i da upotrebimo ono parče istorije koje nam danas nečemu služi. Da citiram jednog svog profesora, najveći broj Srba ubili su srpski istoričari – istakla je istoričarka Dubravka Stojanović.

Ko je prvi počeo? Foto: Krokodil, centar za savremenu književnost

Preuveličavanje broja žrtava Jugoslavije počelo je ode strane same Jugoslavije zbog ratne odštete, dodala je ona. Nacionalističke zloupotrebe došle su posle. Žrtvama je najlakše manipulisati i to se pre svega čini upornim odbijanjem da se njihov tačan broj ikada utvrdi.

Ciframa se naročito "igra" kada su u pitanju Jasenovac i Blajburg.

- Danas u Hrvatskoj imate nešto što se zove Društvo za istraživanje trostrukog logora Jasenovac, koje tvrdi da Jasenovac bio radni logor, a da su priče o ubijanju jugopropaganda. Po njima, tu su bili smešteni neprijatelji NDH, uglavnom komunisti, potom su se sabirali Jevreji, ali isključivo po nemačkom naređenju. Zatvorenici su bili dobro zbrinuti. Bilo je smrti, ali uglavnom zbog bolesti i čak je i broj od 80.000 žrtava višestruko umnožen. Posle 1945. u logor su dovođeni neprijatelji komunizma i najviše ubistava počinili su partizani – kaže Jakovina, navodeći da su takve izjave samo deo pokušaja da se zemlja ogradi od svoje uloge u Holokaustu.

Ako ne može da se utvrdi koliko je ljudi stradalo u Jasenovcu već 70 godina, to je poricanje nekoliko struka Foto: Tanjug/AP

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović nedavno je ponovo predložila da nezavisna komisija utvrdi koliko je tačno ljudi ubijeno u Jasenovcu, no izjava jednog od njenih savetnika pokazuje stvarni odnos prema stradalima.

- On je rekao"Ako u onom delu Jasenovca koji pripada BiH kažu da ima 700.000 staradalih, a mi da ih ima manje, idemo da se dogovorimo o kom ćemo broju govoriti". Kako da se tako nešto dogovorite? Da li kažete 400.000 ili 350.000 žrtava? Ako mi damo 20, 30.000 više, da li dobijamo nešto za uzvrat? Da li lakše rešavamo granično pitanje ako Srbi kažu "neka bude 200.000"? Kakav je to predlog, ako ne potpuno negiranje struke i pokazatelj da nas za žrtve baš briga – sa dozom ironije pita Jakovina.

On dodaje da se o čoveku ni u Blajburgu nije govorilo.

U Blajburgu su prvi put ove godine zabranjeni ustaški simboli, pesme i parole Foto: Tanjug/AP/Darko Bandić

- Blajburg je neosporno bio zločin nad velikim brojem ljudi, među kojima neki jesu bili krivi, ali svi su stradali na način koji ne može da se opravda. Koliko ih je bilo u Blajburgu - 500.000 ili 45.000? I zašto se već 30 godina ne podvlači crta? Na isti način sa Jasenovcem nismo gotovi i možda nećemo biti gotovi nikad, jer svima treba da te žrtve budu što veće, odnosno manje - objašnjava on.

KO ĆE VIŠE DA SE OPERE OD JUGOSLOVENSTVA?

VIDEO: Bez Tompsona i ustaštva: Hrvatska je pre 20 godina medalju slavila potpuno drugačije

Jugoslavija, komunizam i Tito u Hrvatskoj su prokazani koliko i u Srbiji. Od zajedničkog života mnogi pokušavaju da se odvoje na svaki način, pa čak i direktin krivotvorenjem istorije.

Jedan od poslednjih revizionizama istorije dala je Grabar-Kitarović pre dve nedelje u intervjuu za austrijski Klajne cajtung.

- Odrasla sam u komunizmu i nisam htela ništa drugo nego da izađem iz toga. Htela sam da budem slobodna. Htela sam da imam mogućnost da u dućanu biram između raznih vrsta jogurta - izjavila je ona, pa čak i izjavila da se u Jugoslaviji, iza "gvozdene zavese", nije smelo reći da ste Hrvat.

Sala Krokodila bila je prepuna Foto: Krokodil, centar za savremenu književnost

Tviterašima nije trebalo mnogo da pronađu naučni rad iz 1975. u kome se opisuje razvijena industrija mlečnih proizvoda, kao i to da je u SFRJ postojalo nekoliko desetina raznih vrsta jogurta. Predsednica je i iskritikovana i što je SFRJ smestila iza gvozdene zavese, gde zemlja nikada nije bila.

No, i pored toga, ograđivanje od Jugoslavije je u javnom životu vrlo prisutno.

VIDEO: Hrvatska obeležila "Oluju", zločin u kom se veliča silovanje, klanje i progon Srba

- Moji studenti su naučeni da je Jugoslavija bila jedino negacija hrvatstva u svakoj tački. Kada im kažem "Zamislite da ste srpski nacionalista. Jugoslavija se raspada, a vojsku, državu, spoljne poslove vode sve hrvatski kadrovi. Kako objašnjenje možete dati iz te perspektive?" - objašnjenja nema. Tako je i predsednica uz ovaj jogurt rekla da se u Jugoslaviji nije smelo reći da ste Hrvat. A u toj zemlji se napredovalo po tome što ste bili Hrvat/Srbin ili nešto treće. Ne mislim da je sve bilo sjajno i da mnogi političari nisu bili jedne godine Jugosloveni, a druge Srbi da bi ostali na funkciji, ali ne možete reći da je hrvatstvo bilo zabranjeno, jer onda nećete ništa razumeti. Pošto sa stanovišta današnje Hrvatske ne možete da objasnite prošlu Hrvatsku, onda o prošloj ne govorimo – smatra Jakovina.

Za KGK, ne znam. Ali ja sam i 1985. u #TamnicaJogurta, kao i danas, bila javno deklarirana kao Hrvatica. I to je bilo onak, obično. Nikakve hrabrosti za to nije trebalo. Niti se kažnjavalo za to. pic.twitter.com/0OZO0c0Ov5— Aleksandra Kolaric (@Alex_Kolaric) September 11, 2018

Iz istog razloga izostaju i rasprave o Titu.

- Tito je jedna od najproblematičnijih tema u Hrvatskoj. Onima koji bi da se od njegove rehabilitacije ograde, mnogo bi laknulo kada Tito više ne bi bio iz Kumroveca. Istovremeno na ovim prostorima nema nikoga ko će u skorije vreme i prići tako važnom lideru. Ako pitate ko je u Hrvatskoj bio najveći lider dosada, tu nema spora. To je dokazivanje očitog – sa dozom humora kaže istoričar.

KOJA JE BUDUĆNOST RATOVA 1990-ih?

- Ratovi 1990-ih su sve više živi. Tvrtko je jednom rekao da "Srbija želi da te ratove zaboravi, a Hrvatska ne želi da njih izađe", što je po meni dobra dijagnoza, ali fatalna po obe zemlje, jer ona znači da mi ne umemo da iz njih izađemo. To je materica u kojoj nam je fino i toplo i konflikt koji drži sve vlasti. Da nema njega, vlade bi morale da grade puteve, renoviraju bolnice, leče decu. Kada se rat 1995. godine završio "Olujom", pomislila sam da je jedina šansa Srbije u tome što je rat izgubila i što to može da je podstakne da razmišlja zašto je u njemu uopšte bila, a da je najveći problem Hrvatske što je rat dobila. Hrvati su zaista dokazali da je ta pobeda veliki problem, dok mi nismo dokazali da smo o bilo čemu razmislili – smatra Stojanović.

Ratovi iz kojih niko neće da izađe Foto: Wikimedia /Peter Denton

U Hrvatskoj danas postoji nezvanična definicija hrvatstva i patriotizma, od koje, ako odstupate, vi ste na neki način izopšteni. Dešava se da čak i dokazani ratnih heroji ili njihova deca ne upadnu u taj kalup.

- Ipak, rekao bih da tek oko 40 odsto stanovništa u Hrvatskoj misli na taj način i po meni je najpesimističnije to što se u demografski devstiranoj Hrvatskoj odbacuje više od pola stanovništva. Mi već sada nemamo kuvare, konobare, radnike u industriji, jer ti ljudi više nisu tu. Način mišljenja koji se propagira, nije politika budućnosti.  A pravi problem je nemogućnost promena. Promena kada je reč o ljudima koji ne rade svoj posao ni na jednom radnom mestu, koji uspevaju zato što su dovoljno glasne patriote i ponašaju se u skladu sa poželjnom definicijom patriotizma. Ti ljudi mogu doći do posla i pozicije. I to je najbolji način da od silnog patriotizma upropastite društvo koje tako silno volite. Oni koji su najviše napadani kao mrzitelji, neretko su poslednji ostatak odbrane - kaže on.

VIDEO: Hrvati slave drugo mesto na Mundijalu i horski uz Tompsona vređaju Srbe

(Dunja Savanović/ d.savanovic@telegraf.rs)