Bosa, prva žena kontrolor letenja u Jugoslaviji, nijedna tragedija na nebu je nije zaobišla: Avioni su padali, a ona je slušala poslednje reči (FOTO)
Oduvek je bila na svoju ruku i donosila odluke kako je htela, ne kako su je drugi savetovali. Tako je i rešila da bude glavni nebeski komandant, prva žena u onoj velikoj Jugoslaviji. Navodila je avione iz celog sveta samo zamišljajući prostor u kom lete jer te 1967. godine, kada se zaposlila u Kontroli letenja, nije bilo uređaja koji bi joj pomagali. Preživela je dosta kriznih situacija: od onih u kojima se zamalo dogodio bliski susret (sudar dva aviona), do onih u kojima su ljudi poginuli. Kako i sama kaže, nijedna tragedija na nebu je nije zaobišla.
Bosiljka Novaković (82) danas živi na Zvezdari, u kući koju je sama izgradila i uredila. Čim sam zakoračila u hodnik, učinilo mi se da sam ušla u svet u malom. Globus je, logično, u centralnom delu kuće, a frižider preplavljen magnetima. Iz baštice, u kojoj gaji cveće, dopire živahan ritam muzike, baš onakve kakva je i ova čudesna žena.
Nisam je pitala kako je uopšte poželela da bude prva žena u Jugoslaviji koja će raditi u Kontroli letenja jer nisam sigurna da bi bilo ko, manje hrabriji od nje, to mogao shvatiti. Umesto toga, pitam je kako je izgledao njen prvi radni dan 1967. godine.
- Bila sam čudna i muškarcima i ženama i tako su me i gledali tog prvog dana. Ali su me prihvatili brzo, toliko da mi ti isti muškarci nisu dali da spavam nego su me terali da idem s njima u kafanu. Naručivala sam "Na Uskrs sam se rodila", a oni su pevali. Zvali su me Rodžer jer sam izdavala naređenja. Direktor nije gledao blagonaklono na ženu u tom poslu, pa mi je tražio da radim i nastavim sa školovanjem u isto vreme. Uslov koji muškim kolegama nije postavljao. Računao je da ću zbog toga odustati, ali nisam - priseća se Bosiljka.
Druge žene su se za ovo zanimanje u Jugoslaviji odlučile tek 10 godina nakon nje. U svetu su je preduhitrile samo dame iz Kanade, Francuske i Nemačke.
Svaki njen radni dan donosio je opasnost. Od pada aviona, pre svega. Kao po nekom pravilu, baš je Bosa bila na smeni svaki put kad su se događale nesreće.
Pamti, kao da se sad događa, veliku tragediju koja se 26. januara 1972. dogodila iznad neba tadašnje Čehoslovačke. Podmetnuta bomba u JAT-ovom avionu eksplodirala je na liniji Kopenhagen – Zagreb, u avionu je bilo 29 ljudi i niko, osim stjuardese Vesne Vulović, nije preživeo.
Posle eksplozije bombe avion se srušio sa visine od 10.000 metara, a Vesna se zadesila u prepolovljenom trupu aviona i zajedno sa njim je padala na zemlju. Ušla je u Ginisove rekorde u rubrici "kako preživeti nemoguće" kao osoba koja je preživela pad sa te visine bez padobrana. A Bosa je bila na smeni i pratila sve što se tog dana događalo.
Kao po nepisanom pravilu, radila je svaki put kad su se događale velike tragedije. A ređale su se, jedna za drugom. Avion koji je 1976. poleteo iz Splita sudario se sa avionim koji je poleteo iz Londona. Poginuli su svi putnici, sa oba leta, njih 176-oro.
Tu je slučaj udesa JAT-ove "karavele" na Maganiku, najveće avionske nesreće u Crnoj Gori. Avionom je upravljao poznati Titov pilot i udario u planinski vrh Babin zub. Poginulo je 35 putnika i 6 članova posade. Među putnicima je bilo dece, starijih, đaka, vojnika, profesora, radnika. Bilo je svih - Crnogoraca, Srba, Makedonaca, Albanaca. Zajedno su sleteli u smrt, u vrletima masiva Maganik.
I opet sam se ugrizla za jezik kad sam je pitala kako se takve stvari prežive, jer sam sigurna da to ne može da shvati niko ko nije bio u njenoj koži.
- Teško, ostavi traga na čoveku - kaže mi kratko Bosa i ja shvatam da tu ranu ne treba da diram dalje. I okrećem zato odmah priču na drugu stranu. Pitam je o onim lepim stvarima koje su se događale. A bilo ih je.
Upravljajući mnogim letovima, upoznala je velike zvaničnike, kapetane, kolege iz celog sveta. Sa predsednikom SFRJ Josipom Brozom Titom imala je kratak susret prilikom otvaranja aerodroma u Beogradu, ali i kada je nakon toga došao sa suprugom Jovankom, da joj pokaže aerodrom.
- Bila sam dežurna kad su stigli. Želeli su da se popnu na toranj, ali je lift čuvene marke David Pajić Daka tog dana zakazao. Srećom, Titu i Jovanki to nije bio problem, pa su se popeli pešice - priča Bosiljka i priseća se dana posle Titove smrti. Kaže da je vazdušni saobraćaj tog dana bio jak i da nije bilo jednostavno sve to odraditi.
Drugom prilikom, prvi boing je sleteo u Beograd sa igračima Juventusa. Po sletanju kod mene je došao italijanski kapetan sa željom da, kako je rekao, "vidi tu kontrolu koja je tako dobro vodila njegov avion".
Sećanja i fotografije ostaju kao svedoci svega što je hrabra žena iskusila u svom radnom veku. Tu su, naravno, i avioni, aerodrom i njen Kontrolni toranj. Često ih posećuje sve i kaže da bi i danas, u 82. godini, mogla da radi taj posao kao kad je imala 30. Zatvorenih očiju, zamišljajući putanje i visine po kojima se avioni iz celog sveta kreću. Ploveći ka Beogradu.
(Jasmina Stakić/ j.stakic@telegraf.rs)
Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
nn
Vise ovakvih i slicnih iskustava. O dobrima vrednim i radnim oisati. Sve pohvale.
Podelite komentar
Maxxx
Pozdrav za koleginicu Bosu sa tornja! Navratite do nas, bila bi nam čast!
Podelite komentar
Тодорић
То је најдивнија жена на свету. Пријатељ до немерљивог.Дубоко поштовање од моје маленкости,за највећег породичног пријатеља на свету.
Podelite komentar