Lažno prijavljuju porodično nasilje iz ljubomore i osvete, a nisu ni svesni da time čine dva krivična dela
Tokom nešto više od godine dana primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici bilo je i više zloupotreba prava, tako što su pojedine osobe lažno prijavljivale nasilnika i sebe predstavljale kao žrtve ili su pak lažno svedočile o nepostojećem nasilju.
U Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu za Tanjug kažu da su razni motivi za ovakvo ponašanje članova porodice.
Najčešće je reč o ličnoj osveti, zatim mogućoj uceni radi ostvarivanja neke materijalne koristi, nezadovoljstva zbog kršenja obećanja člana porodice da će prestati da konzumira alkohol ili drogu, dok je kod supružnika često i preljuba motiv za lažno prijavljivanje ili lažno svedočenje.
Takođe, usled ovakvog ponašanja članova porodice često dolazi i do zloupotrebe dece, a u većim porodičnim zajednicama moguće su zloupotrebe koje čine tazbinski srodnici, kao i pobočni krvni srodnici.
Ovaj vid zloupotrebe zakonskih prava zakonom je sankcionisan kroz dva krivična dela "lažno prijavljivanje" i "davanje lažnog iskaza".
U Prvom osnovnom tužilaštvu u toku je postupanje po više krivičnih prijava za ova dela, a kao najupečatljviiji slučaj navode postupak u kojem je dežurni zamenik tužioca nalog da se protiv M. S. (44) podnese krivična prijava zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje.
Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici Prvog osnovnog tužilaštva je za godinu dana primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici postupalo po čak 322 prijave za porodično nasilje ili neposrednu opasnost od njega, kao i po više od 600 krivičnih prijava za krivično delo nasilje u porodici, a tokom rada susrelo se i sa sumnjama da je reč o zloupotrebi prava.
U tužilaštvu kažu da se po službenoj dužnosti započinje krivično gonjenje osobe ukoliko se tokom izvođenja dokaza u postupku zbog krivičnog dela nasilje u porodici utvrdi da je došlo do lažnog prijavljivanja ili lažnog svedočenja i da je postojala namera osobe koja je prijavila lažno delo ili dala lažni iskaz, kao i da to nije preduzela usled opravdanog straha ili lične percepcije.
Naime, nakon podnošenja krivične prijave za nasilje u porodici, Tim za koordinaciju, koji čine postupajući zamenik javnog tužioca, voditelj slučaja Centra za socijalni rad i nadležni policijski službenik, procenjuje postojanje visine i stepena rizika od nasilja.
Ukoliko Tim utvrdi da u konkretnom slučaju postoji visok stepen rizika, postupajući zamenik javnog tužioca sprovodi dokazne radnje kako bi utvrdio da li su u konkretnom slučaju ostvareni svi bitni elementi krivičnog dela nasilje u porodici.
Međutim, ukoliko se u radnjama prijavljene osobe ne stiču svi bitni elementi navedenog krivičnog dela, to ne znači da će odmah postojati krivično delo lažno prijavljivanje ili davanje lažnog iskaza, jer tim u svakom konkretnom slučaju procenjuje subjektivni osećaj žrtve.
To je, kako kažu u tužilaštvu, posebno važno u slučajevima kada se kao posledica krivičnog dela nasilje u porodici javlja ugrožavanje spokojstva ili duševnog stanja člana porodice.
U tužilaštvu napominju da je postojanje krivičnih dela lažno prijavljivanje ili davanje lažnog iskaza u praksi lakše dokazivo kada se radi o fizičkom nasilju.
Na primer, kada osoba tvrdi da ju je povredio prijavljeni na određeni način i u prilog svojih tvrdnji priloži medicinsku dokumentaciju, a u toku dokaznog postupka veštačenjem bude utvrđeno da mehanizam nastanka povreda ne odgovara navodima osobe koja je prijavila nasilje.
Ista situacija je i ukoliko osoba tvrdi da je nad njom izvršeno nasilje u određeno vreme i na određenom mestu, a iz drugih izvedenih dokaza (na primer uvidom u putnu ispravu ili snimak sa sigurnsonih kamera) bude utvrđeno da prijavljeni nije bio prisutan u navedeno vreme na navedenom mestu.
Takođe, ukoliko prilikom samog prijavljivanja krivičnog dela nasilje u porodici dežurni zamenik na osnovu svih raspoloživih dokaza, izjava učesnika događaja i očevidaca, utvrdi da se u konkretnom slučaju radi o lažnom prijavljivanju, on daje nalog nadležnoj policijskoj stanici da se protiv navodne žrtve podnese krivična prijava za krivično delo lažno prijavljivanje.
Zbog svih tih razloga je i došlo do krivične prijave protiv gore pomenute M.S. (44).
U Prvom osnovnom tužilaštvu kažu da otpočinjanje krivičnog gonjenja po službenoj dužnosti zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje ili krivičnog dela davanje lažnog iskaza doprinosi efikasnijem radu Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici, imajući u vidu da se na ovaj način postiže svrha kako specijalne tako i generalne prevencije na učinioce ovih krivičnih dela, i utiče na smanjenje broja lažnih prijava i lažnih iskaza.
Takođe, na ovaj način omogućeno je usmeravanje stručnih kadrova i sredstava na postupanje po krivičnim prijavama kod kojih postoji osnov sumnje da su žrtve porodičnog nasilja, ističu u tužilaštvu.
VIDEO: Društvo opravdava nasilnike
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Srbijavoz preporučuje putnicima da karte kupuju putem mobilne aplikacije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
LE
Kod porodičnog nasilja je malo teže doći do prave istine,ima više motiva i interesa,tako da policija i pravosuđe su na mukama a još ako nema kvalitetnog rada i iskustva onda je haos.
Podelite komentar
Zakon
Samibste krivi jer ste napravili takav zakon. Sve je rekla kazala osim kada su stvarno vidljive povrede. Nažalost dokazati posle da nisi je veoma teško a presude osude i ostalo ostaje zauvek. Još gore je i kad su deca u sve umešana
Podelite komentar
Aha
Dok oni utvrde idok sprovedu zakon neko padne mrtav od supruznika, more zakon kao u Americi zatvoris nasilnika i odma na sud dok zrtva neda saglasnost nema izlaz na slobodu ,a i druge mere se jos sprovedu pa onda razmislil dal to treba raditi!!!!!,.....,
Podelite komentar