Dragana i Nedeljko su maloletni i sami su na svetu: Oca jedva pamte, majka je umrla prošle godine. Podstanari su i ne znaju šta će sutra

Šesnaestogodišnja Dragana Jovanović iz Osečine preuzela je brigu o mlađem bratu Nedeljku, kad se njihova majka teško razbolela. Pre deset godina ostali su bez oca, i od tada žive od male porodične penzije, pomoći pojedinaca i povremene socijalne pomoći.

- Snalazim se, radim, navikla sam - kaže Dragana.

Preporučujemo

Kamen mudrosti iz "Cnog Gruje" nije izmišljen: Samo meštani Pecke kod Osečine znaju gde je

- I prošle godine, dok je majka bila živa, borila se ona dugo, ali i tad sam morala da radim ovo što i sada radim.

Deci pomaže rođaka Ivana Savković, koja je određena kao privremeni staratelj:

- Raspoređujemo račune ali penzija je vrlo mala. Potrebno je da se kuća uradi, koja je neuređena i prazna. Oni žive ovde, tu se plaća kirija.

Printskrin/RTS

Zakup kuće u kojoj žive Dragana i Nedeljko plaća Centar za socijalni rad u Osečini, koji im zbog porodične penzije može obezbediti još samo jednokratnu novčanu pomoć.

- Nama je to jako bitno, pre svega što deca nisu morala da idu u hraniteljsku porodicu i što je neko ostao da se brine o njima - naglašava Jovana Milanović, direktorka Centra za socijalni rad "Napredak".

- Centar će i dalje, kao i lokalna samouprava, nastaviti da se bavi tom decom i da, u skladu sa zakonskim potrebama, odgovara porodici u svakom smislu."

Ipak, najveća želja dece, kao i njihovih pokojnih roditelja, jeste da se usele u svoju kuću. Za njen završetak neophodna su znatna sredstva. Njihova životna sudbina podstakla je humanitarnu akciju.

- Naši članovi, koji su i sami ostvareni kao roditelji, osetili su potrebu da im priskoče u pomoć pre drugih porodica - rekla je Aleksandra Trifunović iz Humanitarne organizacije "28. jun".

Printskrin/RTS

- Osnovni je cilj da se ova kuća, koju su njihovi roditelji započeli, završi i osposobi za normalan funkcionalan život."

Brat i sestra imaju samo jednu želju:

- Mnogo, mnogo nam je stalo da uđemo u svoju kuću, da budemo svoji na svome - kaže Dragana.

Uprkos teškim životnim okolnostima Dragana i Nedeljko iz Osečine, veruju u bolje dane. Nadaju se uskoro i u svojoj kući, koja će im bar malo ublažiti nedostatak roditelja. Iako ih lokalna zajednica nije zaboravila, ovoj deci je neophodna izvesnija budućnost.

(Telegraf.rs/RTS)