Super vepar Srećko od pola tone ostavio 3.000 potomaka i otišao u kobasice: Do juče je bio kućni ljubimac, a sad ode u raj (FOTO)

Za dobre svinje, kaže se, nema loše splačine. Vepar Srećko iz Gornjeg Milanovca očigledno nije mnogo birao, jer je dostigao težinu od čak 525 kilograma. U oboru Želimira Vukovića porasla je ova grdosija, a danas ju je ipak dočekao sudnji dan. Srećko je otišao na klanje.

- Hranili smo ga kao i sve ostale, ali on je bio najnapredniji, i ponos je našeg obora. Ali ipak, ne može da ga zaobiće namenjena sudbina. Od jedne svinje, biće hrane za celo selo. Očekujemo oko 100 kg slanine, 200 kilograma šnicli i blizu 100 kg kobasica, a ono masti što ostane, pretopićemo u čvarke - kroz osmeh kaže Želimir.

Preporučujemo

Novosađani opet u strahu: Vepar šeta ulicama grada, policija u poteri za životinjom

Međutim, iako je završio u kobasicama, vepar Srećko je od malena imao sreće, jer su ga deca pronašla kao prase u selu Trbušani u kanalu pored železničke stanice, gde je verovatno ispao iz špeditera nekom ko ga je poterao na stočni pijac.

Foto: Glas zapadne Srbije

- Bio je mezimac, skoro tri godine je kod nas, a moja deca su ga posebno volela jer je bio jako pitom. Tražili smo dugo njegovog vlasnika ali ga nismo pronašli, ali ispostavilo se da je iz sorte jorkšir koja se odlikuje svojim prirastom i veličinom, a iza sebe je ostavio preko 3000 potomaka, jer je vršio usluge parenja po selu - priča Želimir čiju porodicu u Srezojevcima zovu Kulaci, a prema svedočenju njegovog oca taj epitet su dobili jer su čitava dva veka bili domaćini.

- U našim oborima se uvek gajila dobra i zdrava stoka. Ovo je samo jedan primerak koji će možda otići u slaninu, ali u oboru nam je ostalo još pet njegovih potomaka, tako da smo obezbeđeni u narednih nekoliko godina. Imali smo primereka za čuđenje, ali Srećko nam je reprezentativac, obično su nam junad merila oko pola tone, ali prvi put se dogodilo da svinja izmeri 525 kila - kaže Aleksandar Vuković, osamdesetogodišnja glava porodice.

Foto: Glas zapadne Srbije

- Kulacima su nas napravili naš rad, a ne nijedna vlast i danas tvrdim ono sto je moj otac jednako pominjao, da bez rada nema napretka, a brzim parama su kratke noge. Naš Srećko je rastao tri godine - završava Aleksandar priču o svom mezimcu.

(Telegraf.rs/Glas zapadne Srbije)