To nije pljeskavica, to je džin: Pravo čudo na roštiljijadi u Leskovcu, otkriven i specijalitet Praleskovčana vegetarijanaca (FOTO) (VIDEO)
Majstori roštilja leskovačkog restorana "Koliba" ispekli su pljeskavicu od 66 kilograma i 100 grama roštiljskog mesa, najveću do sada na Roštiljijadi Leskovac i najveću na svetu, oborivši sopstveni prošlogodišnji rekord kada su ispekli ovu "kraljicu roštilja" od 65 kilograma.
Iako je pretrpela okretanje sa velikog pleha, sa džinovske pljeskavice nije otpao ni jedan komadić mesa kao prethodnih godina, a majstori iz "Kolibe": Ljubiša Đorđević, Predrag Lazarević i Nikola Panić, kojima je ovo treći rekord zaredom, kažu da je presudno bilo iskustvo iz prethodnih godina, piše portal Jugmedia.
- Izbacili smo sve ranije greške i evo napravili smo pljskavicu kojom smo i mi i žiri zadovoljni. Treću godinu zaredom Koliba ne menja ekipu, pa je normalno što smo uigrani - kaže Predrag Lazarević, inače jedan od dvojice vlasnika restorana "Koliba".
Željko Joksimović zapalio Roštiljijadu u Leskovcu! 100.000 ljudi uživalo uz njegove hitove! (FOTO)
Ipak bilo je i kritičnih trenutaka, što se videlo po čestim konsultacijama trojice majstora koji su jednog momenta morali da "stišavaju" vatru na, takođe, džinovskom, roštilju.
Na videu možete videti taj najkritičniji trenutak...
- Najkritičnije jeste sama temperatura, podesiti temperaturu da pljeskavica ne izgori u tom prvom delu, a onda dolazi ono najgore, da se pored ovakve temperature okrene ovaj džin. Ipak, uspeli smo, hvala bogu - nije krio radost Lazarević.
Brendirano "Leskovačko roštilj meso" meso i ovoga puta pripremano je u radionici "Leskovački merak" dva dana pre pečenja. Ljubiša Đorđević otkriva deo tajne spremanja "najveće pljeskavice na svetu".
- Ovde ima čistog mesa preko 60 posto, ostalo su sojine ljuspe i druge vrste mesa. Meso mora da se pripremi dva dana pre pečenja i odstoji na temperaturi od 0 do 4 stepena. Meso se za to vreme samo jednom premesi, a pre pečenja je važno je da se dobro umesi kako se na roštilj-skari ne bi raspalo - priča Đorđević.
Džinovska pljeskavica je razgrabljena u tren od strane posmatrača iza ograde, koji su skoro dva sata pratili postupak spravljanja i pečenja i sve vreme aplaudirali majstorima roštilja.
Ceo postupak, od merenja mesa da podele pljeskavice pratio je tročlani stručni žiri sa Zoranom Miraševićem iz Podgorice na čelu, svestkim majstorom gastronomije. Mirašević je rekao u izjavi za Jugmediu da pod hitno treba brendirati leskovačku "najveću pljeskavicu na svetu".
- Ovako veliku pljeskavicu od oko 80 posto mesa niko na svetu ne pravi sem Leskovčana na Roštiljijadi. Zato je moj savet da se ona pod hitno brendira, a vama Leskovčanima to nije teško jer čujem da već imate nekoliko zaštićenih brendova - kaže Mirašević.
Preporuka, dodaje, dolazi zbog mogućnosti da neko ukarde nešto što je već, praktično, brend.
Leskovčani, a vegetarijanci
Na platou ispred Narodnog muzeja juče je demonstrirano spremanje obroka koji su jeli stanovnici Leskovca sa brda Hisar u bronzanom dobu, a obrok od kaše, pljeskavica i hleba je bio vegetarijanski, od mahuna i žitarica.
Ovu manifestaciju u manifestaciji organizovao je Narodni muzej Leskovac, kako bi posetiocima Roštiljijade dočarao ukuse, mirise i praistorijsku atmosferu.
Viši kustos Smilja Jović objašnjava da je reč o kompletnom vegetarijanskom ručku stanovnika koju su obitavali na brdu Hisar iznad Leskovca od 14. do 12. veka stare ere, spremljenom od mahuna poput sočiva, boba, graška, gorke grahorice i urova, i od žitarica – ječma, ovsa, prosa, i neke vrsta divlje pšenice, uzgajene u malim količinama.
- U praistoriji su se uglavnom jele kaše, spremljene od prosa, sočiva i graška, kakvu mi služimo danas, a spremana su i variva od mahunarki. Jela se i riba i meso, ali mi nemamo analizu životinjskih kosti, pa ne znamo koju su životinje čuvane. Međutim, izazov je bio spremiti pljeskavicu bez mesa, a nama je to pošlo za rukom - obašnjava Jovićeva.
Jovićeva je otkrila recept ukusne pljeskavice, ni nalik na one koje danas konzumiramo.
- Umesi se 100 grama raža sa po 30 grama ovsa i ječma, doda kašica soli i maslinovo ili ulje lanenog semenea, koje se tada takođe korstilo, izmeša drvenom kašikom i peče, pre nego se na uobličenu smesu doda laneno seme - objašnjava kustos Smilja Jović.
Na platou ispred muzeja, gde je postavljena rekonstruisana kuća iz tog perioda od pruća, slame, blata i trske, sa ognjištem, na licu mesta ispečen su danas hleb i pljeskavice, a kaša nešto ranije.
Namirnice koje su korišćene arheolozi su pronašli u ostacima žitnice i u posudama.
VIDEO Smesu za ćevape urolao je oko limenke piva i bacio na roštilj!
(Telegraf.rs/Jugmedia)
Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.