Otišao je iz Venecuele, radi u cirkusu, a želi da otvori restoran baš u Srbiji: Zaljubljen je u naš grad koji je slučajno našao na Guglu (FOTO)
Upoznali smo Hosea koji nas je sve podsetio na šta treba zaista da budemo ponosni u Srbiji
Ljubav prema devojci čitavim okeanom odvojila je Hose Antonija Garsiju (47) od porodice u Veneceueli i preselio se u Španiju. Petnaestak godina kasnije provodažisao mu je Gugl. Ovog puta, otišao je još oko 3.000 kilometara dalje i, kako kaže, potpuno se očarao Srbijom.
Na pritisak dugmeta "enter" kompjuterske tastature u pretrazi evropskih umetničkih kampova pojavljuje se kao prvi baš u Kosjeriću. Mestašce Zapadne Srbije sa pogledom koji puca na čistotu planinskih krajolika naročito su obojili njegovi žitelji, njihovo gostoprimstvo, jednostavnost i spontanost, pa od 2016. godine polako postaje ustaljeni gost. Povremene nedelje boravka pretapaju se u mesece.
- Gde drugde gazde ostavljaju ključeve kuće gostima ili te mladenci pozovu na svadbu, a prvi put te vide u životu - pita se Hose.
Morali smo da ga upoznamo sa našom koleginicom Dunjom, koja je iz Kosjerića i "proverimo" koliko zaista poznaje mesto. Ruku na srce, kroz priču se čini da je upoznao baš svakog meštanina i da je svaki njega zapamtio kao egzotičnog stranca.
Da nismo razgovarali na engleskom jeziku, prošli biste pored njih kao pored dva sugrađana koji se prisećaju ljudi i dogodovština iz rodnog kraja, s problemom da se uključite u razmenu mišljenja dva lokalca.
Trenutno je u Beogradu, gde se navikava na drugačiji pogled, ali slične ljude.
- Trebalo je prevagnuti da dođem, nisam mnogo znao o Srbiji, ali posle sam shvatio da se to ni ne može pročitati. Oduševili su me i ljudi i sama mesta u kojima sam boravio. Srbi uvek žele da pomognu, ljubazni su, neguju tople odnose, i ono čuveno: radite da bi živeli, a ne živite da radite. Što nije slučaj u mnogim evropskim zemljama gde su ljudi distancirani i ne provode se uopšte. I zgrade u Beogradu, koje deluju tako nasumično sagrađene, i one mi prijaju. U tome i mnogo čemu Srbija me podseća na Veneceulu - iskren je on.
SPONTANOST ŽIVLJENJA
Umetničku radionicu održao je i na radost dece Svratišta u Beogradu. Pokazuje nam snimke uživanja dečice, pevanja pesama i okretanja uz papirna dela "Paperformaces".
Y así termina la primera semana de taller, dando vida a las figuras. Es la parte más divertida... @svratistebgd . . #marionetas #títeres #papel #pelgrado #puppets #paper #pelgradeОбјава коју дели Paperformances Paperformances (@paperformances_paperformances) дана
No, kao da diplomirani novinar, koji želi da postane kuvar, učestvuje u umetničkim radionicama nije dovoljno zamršeno, saznate i čime zaista zarađuje za život.
- Radim u cirkusu, u kom su nastupi bez žitovinja - kaže usputno, kao da priča o najobičnijem poslu na svetu. On je moderni marionetista, koji upravlja mehanizmom drveta u skladu sa njegovim glasom na predstavi. Ali zanimanja u kojima se oprobao, nemaju kraja i konca, a naučio ih je tokom studija novinarstva.
- Bio sam mađioničar, čovek na štulama, Deda Mraz... - pokazuje fotografije sa performansa i isečke novinskih članaka.
PRVI VENECUELANSKI RESTORAN IZGUBLJEN U PREVODU
Naši ukusni meki sirevi nalikuju južnoameričkim, u loncu se krčaju slični sastojci ali na različite načine, pa je uvideo je i mogućnost da spoji dve bliske, a kontinentima udaljene kulinarske tradicije. U Beogradu bi zato mogao da osvane prvi venecuelanski restoran. Međutim, ionako je stresno juriti po šalterima srpske birokratije i ne teško se sporazumevati sa službenicima, pa zamislite samo kada ne govorite jezik.
- Ne želim da moj restoran bude mesto na kom se samo jede, već i mesto kulturnog i socijalnog povezivanja. Još uvek nisam do detalja isplanirao kako će to izgledati, da li bi mogla da bude čak i prodajna prikolica... Ali, i dalje ništa ne znam. Pokušao sam da se raspitam u agencijama, ali službenici ne znaju engleski i uporno su ponavljali da popunim papir, iako još uvek nijednu infomormaciju nisam dobio ili mi izdavali račun za pokušaj da se informišem. Definitivno moram da nađem nekoga ko poznaje jezik i regulative - sleže ramenima.
U međuvremenu, dok pokušava da uradi život na relaciji Španija - Srbija, "teši" se uživanjem u našim specijalitetima i među favoritima izdvaja ćevape, čvarke i burek.
POLITIČKE PRILIKE
Venecuela već decenijama ne može da se oslobodi loše ekonomske i političke situacije. Hose je otišao iz nje iz mnogo lepšeg razloga, ljubavi, ali za njim je ostala porodica, koju je uspeo da poseti samo par puta. Vesti koje mi čitamo o praznim rafovima prodavnice, gladi i pobunama u državi daleke Južne Amerike, kao jedne od mnogih iz njegovih očiju su najteže.
- Na to da znam da je mojoj porodici teško, pročitam i da se dogodio zemljotres. Nije bilo veće štete, ali na sve muke da te pogodi još jedna... Čini se kao da im nema kraja - kaže Hose.
VIDEO: Filip i Jagoda na ulici zarade i do 140 evra za jedan dan, a nisu prosjaci
(Milena Rodić/m.rodic@telegraf.rs)
Video: Vučić sa Kopmanom o ubrzanju evropskog puta Srbije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Kole
Bravo covece ko je kriv ovima nasima Koji ne vide dalje od nosa ovde je lepo samo sto su ljudi besni budi zadovoljan sa malim stvarima I bices srecan
Podelite komentar
@ Kiki
Da daaaa Dok mu ne stigne porez i ostala davanja Beži bato kao i svi normalni srbi Beži iz prestonice bez prestola
Podelite komentar
Nuclear Vlasta
Јадник
Podelite komentar