Otišao je iz Venecuele, radi u cirkusu, a želi da otvori restoran baš u Srbiji: Zaljubljen je u naš grad koji je slučajno našao na Guglu (FOTO)

 
 ≫ 
  • 11

Upoznali smo Hosea koji nas je sve podsetio na šta treba zaista da budemo ponosni u Srbiji

Ljubav prema devojci čitavim okeanom odvojila je Hose Antonija Garsiju (47) od porodice u Veneceueli i preselio se u Španiju. Petnaestak godina kasnije provodažisao mu je Gugl. Ovog puta, otišao je još oko 3.000 kilometara dalje i, kako kaže, potpuno se očarao Srbijom.

Na pritisak dugmeta "enter" kompjuterske tastature u pretrazi evropskih umetničkih kampova pojavljuje se kao prvi baš u Kosjeriću. Mestašce Zapadne Srbije sa pogledom koji puca na čistotu planinskih krajolika naročito su obojili njegovi žitelji, njihovo gostoprimstvo, jednostavnost i spontanost, pa od 2016. godine polako postaje ustaljeni gost. Povremene nedelje boravka pretapaju se u mesece.

Nataša rodila prirodno začete trojke, prve u svom gradu: Neda je snažnija od svoje braće, a Konstantin je najmanji borac od 1250 grama

- Gde drugde gazde ostavljaju ključeve kuće gostima ili te mladenci pozovu na svadbu, a prvi put te vide u životu - pita se Hose.

Morali smo da ga upoznamo sa našom koleginicom Dunjom, koja je iz Kosjerića i "proverimo" koliko zaista poznaje mesto. Ruku na srce, kroz priču se čini da je upoznao baš svakog meštanina i da je svaki njega zapamtio kao egzotičnog stranca.

Naša koleginica Dunja iz Kosjerića prvi put u životu je videla Hosea, a ispričali su se kao stari znanci. Teško je bilo skrenuti sa teme oduševljenosti umetničkim kampom i čitavim mestom Foto: Telegraf

Da nismo razgovarali na engleskom jeziku, prošli biste pored njih kao pored dva sugrađana koji se prisećaju ljudi i dogodovština iz rodnog kraja, s problemom da se uključite u razmenu mišljenja dva lokalca.

Trenutno je u Beogradu, gde se navikava na drugačiji pogled, ali slične ljude.

- Trebalo je prevagnuti da dođem, nisam mnogo znao o Srbiji, ali posle sam shvatio da se to ni ne može pročitati. Oduševili su me i ljudi i sama mesta u kojima sam boravio. Srbi uvek žele da pomognu, ljubazni su, neguju tople odnose, i ono čuveno: radite da bi živeli, a ne živite da radite. Što nije slučaj u mnogim evropskim zemljama gde su ljudi distancirani i ne provode se uopšte. I zgrade u Beogradu, koje deluju tako nasumično sagrađene, i one mi prijaju. U tome i mnogo čemu Srbija me podseća na Veneceulu - iskren je on.

Foto: A. Nalbantjan

SPONTANOST ŽIVLJENJA

Umetničku radionicu održao je i na radost dece Svratišta u Beogradu. Pokazuje nam snimke uživanja dečice, pevanja pesama i okretanja uz papirna dela  "Paperformaces".

No, kao da diplomirani novinar, koji želi da postane kuvar, učestvuje u umetničkim radionicama nije dovoljno zamršeno, saznate i čime zaista zarađuje za život.

- Radim u cirkusu, u kom su nastupi bez žitovinja - kaže usputno, kao da priča o najobičnijem poslu na svetu. On je moderni marionetista, koji upravlja mehanizmom  drveta u skladu sa njegovim glasom na predstavi. Ali zanimanja u kojima se oprobao, nemaju kraja i konca, a naučio ih je tokom studija novinarstva.

- Bio sam mađioničar, čovek na štulama, Deda Mraz... - pokazuje fotografije sa performansa i isečke novinskih članaka.

PRVI VENECUELANSKI RESTORAN IZGUBLJEN U PREVODU

Naši ukusni meki sirevi nalikuju južnoameričkim, u loncu se krčaju slični sastojci ali na različite načine, pa je uvideo je i mogućnost da spoji dve bliske, a kontinentima udaljene kulinarske tradicije. U Beogradu bi zato mogao da osvane prvi venecuelanski restoran. Međutim, ionako je stresno juriti po šalterima srpske birokratije i ne teško se sporazumevati sa službenicima, pa zamislite samo kada ne govorite jezik.

Kako na kraj sa srpskom birokratijom? Foto: A. Nalbantjan

- Ne želim da moj restoran bude mesto na kom se samo jede, već i mesto kulturnog i socijalnog povezivanja. Još uvek nisam do detalja isplanirao kako će to izgledati, da li bi mogla da bude čak i prodajna prikolica... Ali, i dalje ništa ne znam. Pokušao sam da se raspitam u agencijama, ali službenici ne znaju engleski i uporno su ponavljali da popunim papir, iako još uvek nijednu infomormaciju nisam dobio ili mi izdavali račun za pokušaj da se informišem. Definitivno moram da nađem nekoga ko poznaje jezik i regulative - sleže ramenima.

U međuvremenu, dok pokušava da uradi život na relaciji Španija - Srbija, "teši" se uživanjem u našim specijalitetima i među favoritima izdvaja ćevape, čvarke i burek.

POLITIČKE PRILIKE

Venecuela već decenijama ne može da se oslobodi loše ekonomske i političke situacije. Hose je otišao iz nje iz mnogo lepšeg razloga, ljubavi, ali za njim je ostala porodica, koju je uspeo da poseti samo par puta. Vesti koje mi čitamo o praznim rafovima prodavnice, gladi i pobunama u državi daleke Južne Amerike, kao jedne od mnogih iz njegovih očiju su najteže.

Venecuelu punih 118 godina nije prodrmao ovakav zemljotres: Osetio se u celoj zemlji, a jedan detalj je sačuvao ljude od katastrofe (FOTO) (VIDEO)

- Na to da znam da je mojoj porodici teško, pročitam i da se dogodio zemljotres. Nije bilo veće štete, ali na sve muke da te pogodi još jedna... Čini se kao da im nema kraja - kaže Hose.

VIDEO: Filip i Jagoda na ulici zarade i do 140 evra za jedan dan, a nisu prosjaci

(Milena Rodić/m.rodic@telegraf.rs)

Video: Vučić sa Kopmanom o ubrzanju evropskog puta Srbije

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Kole

    25. avgust 2018 | 15:21

    Bravo covece ko je kriv ovima nasima Koji ne vide dalje od nosa ovde je lepo samo sto su ljudi besni budi zadovoljan sa malim stvarima I bices srecan

  • @ Kiki

    25. avgust 2018 | 13:41

    Da daaaa Dok mu ne stigne porez i ostala davanja Beži bato kao i svi normalni srbi Beži iz prestonice bez prestola

  • Nuclear Vlasta

    25. avgust 2018 | 13:26

    Јадник

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA