Da li će se Srbija "lomiti" oko razloga za i protiv obaveznog vojnog roka i da li je i ženama mesto u vojsci? (ANKETA)

Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio u utorak da država razmatra da od 2020/21. godine ponovo uvede obavezni vojni rok, u trajanju od tri ili šest meseci, to je podstaklo brojne reakcije javnosti. Treba li ili ne, kao i argumente za i protiv.

Država razmatra ponovno uvođenje vojnog roka: Vučić otkrio kada bi to moglo da se dogodi (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

- Sve radimo da bismo sačuvali mir, da preventivno možemo da delujemo protiv svakog ko bi pokušao da provede agresiju na nas - podvukao je tada Vučić.

Podsetimo, obaveza služenja vojnog roka ukinuta je 1. januara 2011. godine. Na do­bro­volj­no slu­že­nje voj­nog ro­ka od 1. marta 2011. upu­će­no je vi­še od 11.000 mla­dih, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i 1.400 de­vo­ja­ka.

11.000 mladih služilo je dobrovoljni vojni rok, Foto-ilustarcija: Tanjug/Nenad Milošević

MINISTARSTVO RADI NA IZRADI STUDIJE

Tim povodom su iz Ministarstva odbrane rekli za Telegraf da je, na osnovu naređenja predsednika Republike Srbije i vrhovnog komandanta Vojske Srbije, Ministarstvo odbrane pristupilo izradi studije o svim modalitetima i mogućnostima vraćanja obaveze služenja vojnog roka.

DOBROVOLJCI, NAPRED!

Podsećamo da vojni rok nikada nije ukinut već je Odlukom Narodne Skupštine R. Srbije od januara 2011. godine obaveza redovnog služenja vojnog roka obustavljena. Od tada se vojni rok izvršava po principu dobrovoljnosti, a ostala je i obaveza uvođenja u vojnu evidenciju i obaveza služenja u rezervnom sastavu, navode iz Ministarstva.

Ministarstvo odbrane analizira efekte sadašnjeg rešenja i traži optimalno rešenje koje je zasnovano na detaljnoj proceni bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, sagledavanju sopstvenih iskustava i iskustava stranih armija.

1.400 devojaka služilo vojsku, Foto: mod.gov.rs

I u drugim razvijenim državama osim modela profesionalne vojske postoje i kombinovani modeli koji podrazumevaju redovno služenje vojnog roka i profesionalnu vojsku. Primera radi, obaveza služenja vojnog roka postoji u Švedskoj, Austriji, Ruskoj Federaciji, Kipru, Danskoj, Estoniji, Finskoj, Grčkoj, Turskoj, Norveškoj, navode iz Ministarstva odbrane. U Švajcarskoj, koja je neutralna zemlja, postoji obaveza služenja vojnog roka, kao i sistem obučavanja vojnih obveznika gde svi oni 21 dan u toku svake godine moraju provesti na vojnoj obuci.

Mogućnost ponovnog uvođenja obaveze služenja vojnog roka razmatra se u Mađarskoj, kao i u Nemačkoj gde je predloženo da obavezni vojni rok traje osam meseci, dok se Austriji razmatra produženje služenja vojnog roka koji trenutno traje šest meseci, odnosno devet za civilno služenje.

Kako su za Telegraf rekli iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, potrebno je prvo analizirati ekonomske i odbrambene interese zemlje.

70 MILIJARDI DINARA TROŠKOVA

- Ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka koštalo bi, prema nekim analizama, oko 70 milijardi dinara, što je skoro čitav budžet Ministarstva odbrane za ovu godinu - navodi Marija Ignjatijević, pa bi, prema njenim rečima, prvo prvo trebalo razmotriti pitanje isplativosti.

A kada je u pitanju vojni rok za žene, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kažu da nisu razmatrali tu opciju, ali smatraju da bi žene mogle ravnopravno da služe vojni rok sa muškarcima.

Uvođenje obaveznog vojnog roka koštalo bi 70 milijardi dinara, Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je da ne želi da licitira sa datumima kada će biti završena studija o potrebi i ceni uvođenja obaveznog vojnog roka u Srbiji, ali i da su medijski napisi o ceni vraćanja vojnog roka smešni i da bi uvođenje koštalo daleko manje.

Vulin je, upitan da li bi cena mogla da bude oko 700 miliona evra, kako pišu dnevni listovi, rekao da je ta procena smešna, da Ministarstvo nema konkretnu cifru, ali da vraćanje redovnog obaveznog vojnog roka košta daleko manje.

Kako je za Politiku napisao Miroslav Lazanski, vojni analitičar i ratni izveštač, ako pitate bilo kog oficira ili podoficira Vojske Srbije ima li potrebe za vraćanjem redovnog služenja vojnog roka svi će vam reći da bi suspendovanje te obaveze trebalo što pre ukinuti i redovni vojni rok vratiti.

KO ĆE DA DRŽI STRAŽU, A KO DA USISAVA KANCELARIJE

- Da nam stražu ne bi držali podoficiri od 46 godina života, da nam livade na aerodromu ne bi kosili poručnici, kancelarije usisavali kapetani, a vojne magacine čuvali vojnici po ugovoru... Srbija, zbog veličine svoje teritorije i broja stanovnika, jednostavno ne može sebi dozvoliti luksuz potpuno profesionalne vojske i ono što je na planu reformi vojske učinjeno od 2000. godine pa do 2012. bio je promašaj. Dakle, moje čvrsto uverenje jeste da je Vojska Srbije bolja s vojnom obavezom nego bez nje. Objašnjenje je vrlo prosto: profesionalizacijom i suspendovanjem redovnog vojnog roka sve veći broj poslova u Vojsci Srbije pao je na pleća sve manjeg broja ljudi - naveo je Lazanski.

VOJNA OBAVEZA I ZA MUŠKARCE I ZA ŽENE

Prema rečima Aleksandra Radića, vojnog analitičara, on je za uvođenje modela koji je sličan norveškom. Da i za muškarce i za žene postoji obaveza, a da onda vojni odseci procene u skladu sa ljudima koje imaju pred sobom, njihovim kvalitetima, specifičnostima, ko je pogodan, ko nije. Oni tako rade, objašnjava Radić, imaju obavezu služenja vojnog roka, ali ne zovu svakog, nego izaberu.

Aleksandar Radić, Printskrin: Telegraf

- Da, pristalica sam obaveznog služenja vojnog roka. Sama ideja podmlađivanja masovne vojske kod nas je sredstvo za odvraćanje, jače nego recimo kupovina nekog novog naoružanja. Oduvek je vredelo i biće na snazi činjenica da je čovek taj koji čini vojsku za početak i tu ne treba mnogo da se pozivamo na narodne izreke, pošto je potpuno jasno i kroz aktuelni momenat o ratovanju, da ne možete bez čoveka. A mi imamo vojsku koja zavisi od pasivne rezerve, a ona više nema popunu koja može da se podmlađuje zato što premalo ljudi dolazi na služenje vojnog roka, da bi na duži rok bila održiva - smatra Radić.

ZDRAVIJA NACIJA

- S te strane smatram da je služenje vojnog roka svrsishodno za vojsku, ali s druge strane da ima jedan širi društveni kontekst, jer možete da izgradite drugačiju ličnost kada napravite jedan presek kratkotrajan, ne kao nekada dugačak, ali tri ili šest meseci kada napravite pauzu u životu i podstaknete ljude na to da ne mogu da budu u potpunosti samoživi, da postoji nešto što od njih očekuje šire društvo, mislim da može da bude korisno. Mnogo puta čujemo kad ljudi kažu: "E, da je otišao malo u vojsku, pa da vidi kako to ide!". E, sad olako ljudi pričaju o služenju vojnog roka, biće mnogo otpora u tom procesu, ako se nastavi dalje, neće to biti nimalo jednostavna priča - smatra naš sagovornik.

Ali, u ovom trenutku, kaže Radić, mislim da je jako zdravo za nas kao naciju da otvorimo ozbiljnu diskusiju, da čujemo razne argumente.

- Evo, ja ću dati argumente za, ali treba da čujemo i argumente protiv i da normalno razgovaramo o toj temi - kaže Radić.

On smatra da je rok od tri ili šest meseci više nego dovoljan, iako je sam pristalica malo dužeg modela.

- Ali hajde da budemo fleksibilni oko te teme. Prva tri meseca je obuka, individualno osposobljavanje, onda tri meseca stvarate vojnika unutar jedinice gde prolazi kroz kolektivnu obuku, pa je šest meseci dovoljan rok da napravimo jedan kompromis i da postignemo efekat koji želimo - zaključuje Radić.

VIDEO: Da li i Srpkinje treba da idu u vojsku kao Norvežanke?

VIDEO: Grme srpske haubice od 152 milimetra

(J. Vučić/j.vucic@telegraf.rs)