U ovaj manastir parovi dolaze da se mole za potomstvo: Čuven je po čudima, a veruje se da na ovaj dan ima posebnu moć (FOTO)

Čudesni manastir Gornjak, u kome se nalaze mošti velikog pravoslavnog svetitelja Grigorija, nalazi se u Gornjačkoj klisuri (ili Kapiji Homolja, kako je nazivaju) na levoj obali Mlave, ispod litica planine Ježevac.

Pod ovim imenom se pominje od 16. veka. Zadužbina je kneza Lazara. U Lazarevo vreme zvao se Ždrelo i danas leži na ostacima starog srednjovekovnog grada Ždrela.

Preporučujemo

Ovo skriveno jezero je pravo čudo Srbije: Voda u njemu je pitka i prozirna, a mir i pogled leče dušu (FOTO)

Ždrelo braničevsko je u to vreme bilo veliko crkveno središte. Jednog dana u Gornjak, sa nekolicinom monaha, stigao je monah Grigorije Sinaita. Njegova isposnica nalazila se u pećini, na steni planine Ježevice, iznad samog hrama.

Manastir neodoljivo podseća na Ostrog Printskrin: Youtube/zistevan

Njegove mošti danas su velika relikvija sa velikom moći isceljenja.

Njegove se mošti nalaze danas u crkvi i smatraju se čudotvornim. Velika su relikvija koja se čuva kod nas, a narod veruje da pomažu bolesnima da ozdrave. Veruje se i da molitva pročitana nad njegovim moštima pomaže ženama da začnu.

U manastru Gornjak postoji i loza koja leči neplodnost. Parovi koji imaju problema sa potomstvom uz pomoć molitve, posta i zrna grožđa sa ove loze, kako kažu, uspešno dolaze do naslednika. Mnogo je primera onih kojima su mošti svetog Grigorija pomogle da dođu do potomstva. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 7. aprila i 8. avgusta po crkvenom, odnosno 20. aprila i 21. avgusta po gregorijanskom kalendaru.

U manastiru postoji loza koja leči neplodnost Printskrin: Youtube/Vladimir Dasukidis

Gornjak je sagrađen ispod same isposnice pustinjaka Grigorija. Isposnica je dobro sačuvana i danas je to mala kapela posvećena svetom Nikoli, a na južnom i zapadnom zidu uočljiv je deo originalnog živopisa sa predstavom Uspenja Bogorodice i nepoznatih svetitelja, a na južnoj strani naslikani su sveti Sava i sveti Simeon. Izgledom manastir neodoljivo podseća na Ostrog, jer se delom nalazi u pećini i pod pećinom.

Ono što, pak, najviše ističe ovu svetinju su svakako tri njene tajne koje sežu u vreme njenog nastanka.

Žagubičko vrelo - mesto na kom se dešavaju čuda Foto: Wikipedia/BokicaK

Svake godine na Đurđevdan, iz pukotine u steni iza manastira voda počinje da kaplje slivajući se do jedne male uvale, odakle je ljudi kašikama skupljaju, jer se veruje da ona leči očne tegobe. Zašto se ova voda pojavljuje samo jednom godišnje, u određeno vreme – kada se dele dan i noć, i to na Đurđevdan, ostaće večita misterija. Ljudi veruju da su to suze samog isposnika Grigorija, koji i danas pomaže svom narodu.

U samoj Gornjačkoj klisuri postoji retka prirodna pojava. Naime, na jednom delu rečnog toka, dugom oko sto metara, Mlava se uopšte ne čuje. Ovo mesto meštani zovu Voda koja ćuti, a postoji i nekoliko legendi vezanih za ovu pojavu. Po jednoj priči, glasnik sa Kosova je upravo na ovom mestu narodu javio vesti o izgubljenoj bici. U tom trenutku, kaže legenda, sve je zanemelo. I ljudi i gora i šuma i voda. Od tog vremena žubor Mlave se ovde više nije čuo.

Manastir u koji žene dolaze da zatrudne Printskrin: Youtube/zistevan

Ali postoji još verzija.

Uoči Kosovskog boja, loveći po ovim planinama, knez Lazar je sreo u šumi isposnika, svetog Grigorija. Knez je želeo da razgovara sa svetim čovekom, ali on nije hteo da pređe na drugu stranu Mlave, te je razgovor započet glasnim dovikivanjem preko hučne reke.

Kada je svetitelj shvatio da je reč o pobožnom čoveku, uz pomoć molitve Božije, utiša na tom mestu hučanje reke i mirno porazgovara sa knezom. Grigorije je ostavio jak utisak na kneza, koji je ispunio želju svetitelja da se ovde podigne bogomolja u slavu Vavedenja presvete Bogorodice.

Po trećoj legendi Sveti Sava je pohodeći ove krajeve šetao pored Mlave sa Svetim Grigorijem. Pričajući sa njim, Sveti Sava želeo je da u tišini prenese Svetom Grigoriju to što ima i zamolio Mlavu rečima da bude tiša. Taj deo uz Mlavu je od tada posebno tih.

(Telegraf.rs/Opanak.net)