Srpski ratluk najbolji u Turskoj: Tradicionalne poslastice kod Luke imaju posebnu draž

Kušadasi u sezoni okuplja stotine hiljada turista, a srpskim posetiocima ovog primorskog grada u Turskoj naročito je zanimljiva jedna prodavnica u starom gradu. U njoj se priča na srpskom, a prodaju se turski specijaliteti, od kojih su pojedini plod domaće radinosti upravo našeg čoveka, piše "Alo".

Iako je rođen u Turskoj, Luka Ajdović tečno govori srpski. Ipak, ono što naše turiste najpre privuče u njegov lokal jeste reklamni slogan ispisan na ćirilici, kao i srpska i bosanska zastava, koje su pored turske okačene u Lukinoj radnji.

Preporučujemo

Preminuo najbliži rođak Nikole Tesle: Bio je oženjen Srpkinjom, a radio je u svemirskoj industriji (VIDEO)

- Pre 17 godina sam počeo da radim u Kušadasiju. U to vreme je bilo mnogo srpskih turista. Inače, vodim poreklo iz Srbije. Moji su u Tursku došli 1958. godine. Majka mi je Turkinja, a otac vuče korene iz Srbije i Bosne. Moja baka je iz Dobanovaca, a deda iz Tuzle. Srbiju posećujem za vreme godišnjeg odmora - objašnjava Luka Ajdović.

Luka ima šestoro braće o svi zajedno razvijaju porodični posao. Osim trgovinom, od 2.000 stabala maslina Ajdović proizvodi ulje, sapune, gaji pinjole, a nedavno se zajedno sa bratom okrenuo uzgoju krava.

Međutim, ono što mami srpske turiste sladokusce jesu domaći ratluci koje pravi.

Ratluk najbolje ide uz tursku kafu; Foto: Telegraf

- Ratluk je potrebno kuvati oko šest sati. Sastojci su šećer, kukuruzni skrob, voda i voće po želji. Turci najviše vole ratluk od ruže, poslednjih godina najviše sa pistaćima. Da bi bio ukusan mora biti ručno rađen. Kada se skuva, potrebno je da odstoji još tri dana u fružideru ili u hladnjači - objašnjava on.

Na policama njegove radnje stoji specifičan proizvod, na prvi pogled lični na kobasicu ili sudžuk, međutim, reč e o poslastici, sudžuk-ratluku bez šećera, napravljenim sa medom. Poslastice se načešće služe uz kafu, koja spadau najpopularnije piće u Turskoj. Međutim, kako naš sagovornik ističe, nijedan Turčin ne pije kafu u takvim količinama kao Srbin.

- Ovde se najviše pije čaj jer kafa nije zdrava. Turski običaji nalažu da se gosti posluže čajem. Možete piti alkohol, jesti svašta, ali na kraju mora da bude čaj. To je najvažnije piće, koje ujedno predstavlja i simbol poštovanja. Gost Turčin koji ne bude poslužen čajem, lako se može uvrediti - napominje on.

Turski običaji nalažu da se kupac obavezno cenka prilikom kupovine, a ukoliko odlučite da uđete u igru cenkanja, onda imate moralnu obavezu i da kupite proizvod. U suprotnom, može se desiti da naljutite prodavca.

- Za svaku zemlju postoji druga cena. Cenkanje zavisi od prodavnice u kojoj kupujete i šta kupujete. Ako je reč o koži, zlatu, srebru i drugim proizvodima koji nisu jeftini, onda morate imati na umu koliko je prodavac tražio od vas, pa za početak spustite cenu na pola. Primera radi, ako je cena 100 evra, kažeđ 50, pa se nađete na sredini 70-80 evra. Kod mene, inače, ne moraju da se cenkaju, jer sza srpske turiste imam niže cene i one su fiksne - kaže on.

U Turskoj ne možete postati trgovac sa 20 do 25 godina. Tamošnja deca počinji da rade kada napune 11 godina i to najpre kao ispomoć porodici.

- Ja sam počeo da radim kada sam imao 10 godina. Prvo sam radio za vreme letnjeg raspusta, a po završetku srednje škole želeo sam da imam svoju radnju. Kada mušterija uđe u prodavnicu, gledamo lice, način kretanja i na osnovu toga znamo za koliko šta možemo da prodamo - otkriva Ajdović.

VIDEO: Evo kakvog je ukusa pepeljara puna pikavaca

(Telegraf.rs)