"Guča se kasnije pretvara u trbušne plesačice i ulične striptizete": Bio sam prvi put na saboru i pitao strance da li im je bolja truba ili Egzit (FOTO) (VIDEO)
Veselje, četnici, pečeni prasići... šajkače, alkohol, gole butkice... Znao sam da ću sve to videti kada odem u Guču i baš zato sam pogrešio.
Nikada do sada nisam bio u Guči i, naravno, krenuo sam sa nekim stereotipima. Tačno je, sve ono što sam napisao: od četnika do prasića, može se videti u Guči. Srpske zastave vijore se na svakom ćošku, šajkače su nadenule devojke koje se švrćkaju u kratkim šortsevima, a zvuk truba meša se sa glasnom muzikom iz kafića duž glavne ulice varošice na Jelici. Nastavljam još malo, pa tek onda sledi ono "ali...".
Tu su i stranci, oni koji su došli da se provedu na srpskom festivalu koji je ujedno i pijanka i sabor trubača i veliki vašar. Da li zaista važi ona dilema "Guča ili Egzit" ili je ovaj sabor postao "Gučegzit" - neverovatna mešavina rok i folk festivala gde možete zajedno videti i ultranacionaliste i hipstere? "Gučstock", možda?
Ali... onda sam to pitanje o Guči i Egzitu postavio jednom Francuzu. Začudio se i odgovorio sa pomalo kiselim izrazom lica.
- Zašto biste ih uopšte poredili?! Guča je Guča - govorio je sa simpatičnim, ni tvrdim ni mekim č.
Tako drugačije izgovorenu Guču, najednom sam pogledao iz drugog ugla, tačnije, zaboravio sam na stereotipe koje sve vreme tražim i nalazim u masi... Poruka je bila jasna: "Sada smo ovde, uživamo u jedinstvenom događaju, ne optetećuj se glupostima".
- Nikada nisam bio a Egzitu, a ovde sam već sedmu godinu zaredom. Odlična je atmosfera, pravi doživljaj žive muzike, jer trubači su tu, ispred vas - pričao je ovaj momak.
Taj magični dodir muzike ono je što ovom festivalu daje čar. U Guči su svi nasmejani i u svakom trenutku spremni da zaigraju i zagrle svoje društvo.
Palma kao i uvek najveseliji u Guči: Prvi zaigrao i naručio od trubača staru srpsku pesmu (VIDEO)
Pravo je uživanje bilo slušati njegovu sunarodnicu, Nadiju Sefijan - nije ispuštala trubu i zajedno sa svojom grupom "Qvalitet Orkestar" napravila je ozbiljnu konkurenciju domaćim trubačima. Ne treba da se brinu... Kako kaže, došli su samo turistički, da uživaju, ali u Francuskoj sviraju balkansku muziku.
Dok su kafane već uveliko okupile ljubitelje "narodnjaka" i polugolih devojaka koje igraju pred njihovim očima, a na stadionu se gomilala masa spremna za spektakl, u centru grada neumorno su podizali atmosferu neki malo drugačiji trubači - francuska grupa The Boobbbbs. Mladi, veseli, šareno obučeni mamili su prolaznike da zastanu i zaigraju.
Da ne bude da sam susretao samo Francuze - u prolazu su mi mahali i Irci, sretao sam Slovence, Mađare, a u masi sam čuo i španski jezik.
Zastao sam kod jednog Poljaka, koji je uživao u zvucima trube sa majicom poljskog rok festivala.
- Prošle godine sam bio ovde sa svojim prijateljima bajkerima i rekli smo da moramo da dođemo još jednom - pričao je pokazujući ponosno natpis na svojoj majici.
Ovaj Poljak svakako voli dobru zabavu i festivale, ali potvrđuje da je Guča za njega jedinstveno srpsko isustvo.
Na putu do stadiona sa glavnom binom prolazi se kroz pravo carstvo hrane gde vegani i vegetarijanci nemaju šta da traže. Dok sam zagledao kako se pored reš pečenog jagnjeta vrtelo sveže prase iskre su letetele sa svih strana, a nad šetalištem se nadvio dim.
A ispred glavne bine - podignute ruke, zastave, svetleći rekviziti i povici iz mase.
Šta svi ti stranci mogu da nauče od nas, pitao sam jednu grupu koja se baš potrudila da istakne srpska obeležja. U pitanju su bili naši momci i devojke koji žive u Australiji.
- Mogu da nauče da nismo zločinci, da smo ljubazan narod, kako nam je pesma uvek u srcu. Naše gostoprimstvo je najbolja reklama Srbije u svetu. Na zapadu fali veselja- priča Goran Trakilović.
Nekima, ipak, smeta što Guča "ne liči više na ono što je nekada bila".
- Nekada je bilo manje ovih trbušnih plesačica i striptizeta na ulici. Dođite malo kasnije, videćete u šta se pretvara Guča. Ovo je ipak tradicionalni sabor, može da se nađe neko mesto za to, a ne da igraju u glavnoj ulici pred decom. Više ne viđam poznate ličnosti kao ranije... Nekada je ovde po tri dana u kafani sedeo Goran Bregović - priča jedna meštanka.
Guča, Guča, Guča - kako to slatko i lako izgovaraju stranci... Vidimo se možda sledeće godine!
(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)
Video: Priznala šta joj najteže pada, pa pomenula i partnera: Kaća Živković prvi put o majčinstvu!
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Рафаил
Овде нема ничега Српског и Православног та Гуча је најобичнији скуп примитивизма и сељаклука
Podelite komentar
Van
Semitske i turske trbušnjake koji unazađuju vredan folklor srpskog naroda treba na kulturan način marginalizovati i udostojiti na festivalu u Guči. Ne priliči nam taj folklorni prostakluk svojstven kurvama koje gole mešaju guzicama po šatorskim stolovima i navlače sebi mušterije za unosnu zaradu. Kada arapski šeici budu organizovali festivale sa svojim folklorom neka im gole žene igraju pod šatorima njima svojstvene trbušnjake da bi im žene zaradile. Igre srpskih naroda se nikada nisu igrale za radi zarade koliko radi postizanja jedinstva i složnosti.
Podelite komentar
Љиљана
Шта значи "четници"? Младићи који носе шајкаче и кокарде?можда они и не знају ко су били први герилци против окупатора.
Podelite komentar