U Srbiji ima preko 20.000 nedovršenih zgrada: Investitori ih napuste, a onda postanu legla narkomana
U Srbiji ima više od 20.000 nezavršenih i napuštenih stambeno-poslovnih jedinica, u kojima se neretko okupljaju narkomani i psi lutalice, a u Ministarstvu građevine kažu da takvi objekti mogu biti predviđeni za rušenje ako ostanu bez građevinske dozvole, čak i kada su završeni više od 80 odsto.
Gde se u Srbiji najviše "peru pare" i plasira "prljavi novac"? Ovi sektori su najizloženiji riziku
U Građevinsko-industrijskoj komori navode da bi svaka lokalna samouprava trebalo da ima evidenciju objekata u izgradnji na svojoj teritoriji i da bi država trebalo da kažnjava privatne investitore koji varaju kupce, a nedovršene državne objekte da reši prodajom ili privede nameni.
Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović je rekla Tanjugu da nedovršene stambene zgrade tretira Zakon o planiranju i izgradnji, koji predviđa obavezu svih investitora da započnu radove u roku od dve godine od pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.
Objašnjava da postoji i apsolutni rok od pet godina u kome svaki investitor mora da pribavi upotrebnu dozvolu.
OD APSOLUTNOG ROKA IZUZETA SAMO DVA SLUČAJA
- Zakon je dao izuzetak i tiče se situacije kada je objekat završen više od 80 odsto, onda organ koji je izdao osnovnu dozvolu može produžiti rok važenja te dozvole za još dve godine. Ukoliko protekne rok, a ne traži se produžetak ili protekne i rok za produženje važenja građevinske dozvole, nju poništava organ koji je izdao - rekla je Damnjanović.
Zakon predviđa i obavezu da se to rešenje dostavi Poreskoj upravi. Investitor je u toj situaciji dužan da plaća porez na imovinu kao da je objekat završen.
Damnjanović dodaje su svi pomenuti propisi počeli da se primenjuju u Srbiji tek od izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji iz 2011. godine.
- Mi nemamo nikakav problem da se u redovnim i vanrednim inspekcijskim nadzorima utvrde te činjenice, ali se postavlja pitanje šta sa objektima izgađenim pre 2011. godine. Postoji nekoliko načina da građevinski inspektor, u okviru svojih ovlašćenja, konstatuje činjenicu da neki objekat predstavlja problem za bezbednost i da ugrožava odvijanje saobraćaja, komšije i slično i naredi investitoru, ako je poznat, da obezbedi to gradilište - navodi Damnjanović i dodaje da se obezbeđivanje takvog objekta postiže postavljanjem ograda.
Takođe, za svaku izgradnju objekata posle izdate građevinske dozvole moraju se prijaviti radovi i u prijavi se navodi vreme početka i završetka radova.
ROK ZA ZAVRŠETAK 30 DO 90 DANA
Građevinski inspektor ima mogućnost i obavezu da, ako utvrdi da su rokovi za završetak istekli, investitoru u roku od 30 do 90 dana naredi završetak objekta. Ukoliko on to ne učini, predviđene su prekršajne kazne, kao i kazne za privredni prestup.
- Kada ne završite objekat u apsolutnom roku i kada nadležni organ poništi građevinsku dozvolu, takav objekat po automatizmu može biti predmet rušenja - precizirala je Damnjanović.
Dodaje da je su nedovršene zgrade i drugi objekti česta pojava u većim gradovima, da u skoro svakoj lokalnoj samoupravi postoji bar jedan takav objekat, kao i da, nažalost, ne postoji popis nedovršenih i napuštenih objekata.
- Ako sledimo ono što piše u Zakonu, svi oni koji izdaju građevinske dozvole su u obavezi da kontrolišu apsolutni rok za pribavljanje upotrebne dozvole, te se na taj način stvara evidencija. Problem predstavljaju objekti izgađeni u ranijem periodu, jer se tu zadire u svojinska pitanja i neka ustavna prava građana. Pravni osnov bi bio stečen samo ukoliko za takvu građevinu, a znamo da su često mesto okupljanja narkomana i nemilih situacija, građevinski inspektor naloži rušenje, ukoliko predstavlja opasnost za okolinu, život i zdravlje ljudi i imovinu - objašnjava ona.
DUŽE MOGU DA SE GRADE I KAPITALNI OBJEKTI
Damnjanović kaže da postoji još jedan izuzetak u kojem se ne primenjuje ''apsolutni rok od pet godina''. To su objekti komunalne infrastrukture koji se izvode fazno, kao i porodični stambeni objekti koje ljudi grade za svoje potrebe. I jedni i drugi su kapitalni projekti čija izgradnja traje i po nekoliko godina.
Goran Rodić iz Građevinsko - industrijske komore je rekao Tanjugu da svaki grad i opština treba da ima evidenciju objekata u izgradnji, sa ili bez dozvole, kao i da građevinska inspekcija treba da obiđe teren i popiše sve nedovršene objekte, ali i da bi to mogla da učini i policija.
Kaže da prema nekim procenama u Srbiji ima više od 20.000 nedovršenih stambeno - poslovnih jedinica, od čega najviše u Beogradu i da ih čak ima i u centru grada, na primer, u Molerovoj ulici, Skadarskoj, kod Kalemegdana, u blizini Hajata i na drugim mestima.
Rodić navodi da ima puno slučajeva da privatni investitori ostanu bez para i kad uzmu novac od kupaca pobegnu, kao što je to bio slučaj u naselju Cerak vinogradi i drugim perifernim naseljima.
(Telegraf.ra/Tanjug)
Video: Potresne scene iz Zagreba, stotine sveća, molitve građana i neverica
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mileva
Sto drzava ne uzme te ne dovrsene objekte pretvori u stanbeni prostor dosta ljidi ima koji su postanari placaju po 200 do 5oo evra kiriji ili studentima koji su iz untrasnosti
Podelite komentar
Roki
Nije drzavi u interesu nista da radi bitno je da uzimaju pare od sirotinje na razne nacine porez akcize pdv kazne kamate itd.
Podelite komentar
Tica
Odkuda narkomani u Srbiji?!
Podelite komentar