Razbojnica Jagoda je danju služila bogate, a noću ih napadala i pljačkala: Godinama se posle tragedije čulo njeno jezivo kikotanje u gradu

Šta povezuje Mir Jam i Kapetana Koču? Malo ko zna tačan odgovor, ali verovali ili ne, to je njihovo rodno mesto – Jagodina. Svi su čuli za Jagodinu: žirafe, čuveni "akva-park" i gradonačelnika Dragana Markovića zvanog Palma i to su vam sigurno glavne asocijacije. Međutim, ovaj grad na Moravi nudi mnogo više. Možda se pitate kako je ovo mesto dobilo ime.

U ukletom srpskom selu od 700 kuća ostalo je samo 7: Kažu ih je knez Lazar prokleo kada su odbili da učine ono što je tražio (VIDEO)

Preporučujemo

Za 6 vekova Jagodina je promenila nekoliko imena: Jagodna, Jagodina, Svetozarevo, Jagodnja, Jagotna, Giadova, Jašinče, Eperiš. Prvi pisani spomenik datira od 15. jula 1399. godine. To je razrešnica računa kneginje Milice, tada već monahinje Evgenije i njenih sinova Stefana i Vuka izdata dubrovačkom trgovcu Živulinu Stanišiću u Jagodnoj, tj. u Jagodini.

RAZBOJNICA JAGODA I NJEN KIKOT

Romantičari i maštari pominju krčmaricu Jagodu, sa dvorima i hanom na Crvenom bregu iznad groblja, u čijem je podnožju raslo selo, nazvano po njoj Jagodina. Krčmarica Jagoda je, kazuju njeni poštovaoci, po suncu služila goste, a pod sjajem meseca, sa 40 razbojnika, napadala i pljačkala bogate karavane kraj Carigradskog druma. Trajalo bi to do u beskraj, da i legenda nema kraj, pa se veli da je u jednoj pljački srela mladića, pred čijom je lepotom zadrhtala njena razbojnička ruka. Iznevereni prijatelji su je pustili da ga povede u svoje dvore, ali joj izdaju nikada nisu oprostili. Jedne noći nestao je u plamenu Jagodin han, nad čijim se zgarištem, u mrklim noćima, godinama čulo njeno jezivo kikotanje. Stariji pamte da je kraj groblja postojao komad neobrađenog zemljišta, koji se do skoro nazivao opštinska utrina, a nekad davno Jagodina livada.

U vreme Turaka, od seoceta u podnožju Crvenog brega (Rusko groblje), izraslo je njihovo naselje, koje će nazvati Jagodina palanka, pa otuda kasnije i ime Jagodina.

ODBEGLA ĆURKA

Ćuran je od pamtiveka simbol ovog grada. Zanimljivo je i kako je došlo do toga. U blizini pruge se nalazila klanica odakle je jedna ćurka pobegla. Nju je, nažalost pregazio voz koji je tu prolazio, a od nje je ostao samo nadimak Jagodincima, zbog kog se ni dan danas niko ne ljuti.

Današnja Jagodina je nosila ime Jagodina do završetka II svetskog rata, kada je 22. septembra 1946. godine povodom stogodišnjice rođenja Svetozara Markovića (1846-1875), dobila ime Svetozarevo. Tokom 1992. godine, na referendumu su se građani izjasnili da se gradu vrati stari naziv Jagodina.

VESELA VAROŠICA U KOJOJ ŽIVE ČASNI LJUDI

Jedan turski putopisac, sluga sultana Sulejmana, ostavio je zapis da je turski vladar tokom svog ratnog pohoda na Karla Petog noćio u Jagodini 15. juna 1532. godine. Putopisac Stepan Gerlah opisao je Jagodinu kao lepu i veselu varošicu, a putopisac Evlija Ćelebi je stanovnike Jagodine opisao kao poštene, obrazovane, časne i dobrodušne.

Reka Morava, na kojoj leži ovaj grad, prema nekim istorijskim zapisima, nosila je više imena: Margus, Modrava i Modriza. 

Jedna od asocijacija na Jagodinu, Foto: pixabay.com

PRVI VETERINAR U SRBIJI BIO JAGODINAC

Mnogo je znanih i manje poznatih intelektualaca i zanatlija Jagodina iznedrila. Svojim dostignućima ostavili su neizbrisiv trag u istoriji Jagodine. Kapetan Koča, koji je ratovao na ovim prostorima, rođen je u selu Panjevac kod Jagodine. Jovan Petrović, prvi veterinarski lekar u Srbiji, takođe je rođen ovde. Cenjeni slikari Nikola Milojević i Živan Vulić takođe vuku korene iz ovog grada.

Mnogima omiljena književnica Milica Jakovljević Mir Jam rođena je upravo u Jagodini. Što se savremenika tiče, malo ko zna da je glumac Tomislav Trifunović, otac glumca Sergeja i Branislava Trifunovića rodom iz Jagodine, kao i njegov kolega Dragiša Gile Milojević.

Svetozar Marković, čije ime nose Centar za kulturu i gimnazija u Jagodini, završio je osnovnu školu u tom kraju, iako nije potvrđeno da je tu i rođen. Bivši fudbaler Zvonko Milojević takođe je rođen u Jagodini. Đura Jakšić je jedan period svog života proveo u Jagodini. Tu je napisao nekoliko svojih dela, ali i slikao portrete i ikone za Staru Jagodinsku crkvu. Bio je i predavač u Gimnaziji realčici.

Branislav Nušić inspiraciju za lik Jovanče Micića pronašao je upravo u svom prijatelju iz Jagodine, kafedžiji Jovanči Simiću, u čijoj je kafani bio čest gost.

- Prelep grad - diče se oni koji u njemu žive ili su bar tamo odrasli.

VIDEO: Kako je Beograd zamalo dobio domaćinstvo Letnjih Olimpijskih igara

(Telegraf.rs)