Goran je samohrani otac troje dece koji umesto plafona ima šatorsko krilo: Borio se na Kosovu, a sada u njegovoj kući miriše samo trulež i bolest (FOTO)

Četvoročlana porodica Gorana Totića iz Vranja živi u nehumanim uslovima, nezamislivim za čoveka u 21. veku, sa vlagom koja je "pojela" plafone u svim prostorijama u stanu i zbog koje su morali u jednoj od soba da razapnu i šatorsko krilo, kako im malter ne bi padao na glave.

U vranjskom naselju Odžinka, Penzionerske zgrade, u kojima je dom Totića, odudaraju od ostalih, lepo uređenih kuća sa baštama punim cveća, kroz ulicu Slobodana Penezića. Penzionerske zgrade su zapuštene građevine, bez krova, iz kojih se oseća miris vlage, propadanja i nestajanja. U jednoj od tih zgrada, u njenom potkrovlju, stanuje porodica Totić, otac Goran sa još troje maloletne dece.

Preporučujemo

Jovanu je kao dečaku bilo najteže da kaže: "Ja nemam". Borio se i sam za koricu hleba, bio je sit samo kad rodi trešnja, a sada on hrani druge (FOTO)

Goran Totić iz Vranja Foto: Telegraf

Sa članicama Kola srpskih sestara "Prepodobna Anastasija", nosimo humanitarnu pomoć za Totiće koju su one prikupile, kao i pakete hrane koje im je obezbedila NVO "Životna pomo" iz Vranja. Kako se približavamo potkrovlju, osećamo sve jači miris memle, zapuštenosti i truleži.

Ispred ulaznih vrata stana gde živi ova porodica ostavljene su dve posudice iz kojih očigledno jedu mačke o kojima oni brinu. Vrata otvara otac Goran, teturajući se i jedva se držeći na nogama, sav ispijen bolešću i nemaštinom.

Stančić od četrdesetak kvadrata ispunjen je raznoraznim stvarima, kesama, odećom. U neokrečenoj sobi, neomalterisanog plafona, na koju se naslanja kuhinja, nalazi se nešto aparata, sto, nekoliko rasklimatanih stolica, krevet i kredenac. Sve polovno i odbačeno od porodica koje su imale više sreće u životu. To je ujedno dnevna i spavaća soba.

Deca Gorana Totića Foto: Telegraf

Sto, stolice, vitrine, svaki komad nameštaja pretrpan je, a na trosedu dok mi pričamo i ostavljamo pomoć, spava osmogodišnji Marko, koji se tek po koji put promeškolji, kad neko od nas nešto kaže. Goran Totić govori kako je nekada radio u Fabrici čokolade u Vranju, ali i da je u međuvremenu izgubio sposobnost za rad, ali i posao.

- Imam urološke probleme, zatim probleme sa kičmom, visok pritisak, obolele vene. Trebalo bi da odem na opereciju u neki od kliničkih centrala u Nišu ili Beogradu, ali nisam u mogućnosti - dodaje on.

Kasno je prepodne u Vranju, vreme kada se iz susednih stanova čuje zveckanje posuda i mešaju se mirisi zaprške za pasulj, prženih paprika ili zagorelog mleka. Kod Totića mirišu samo memla i bolest, drugih aroma ovde odavno nema, naročito ne onih koji se šire kad se kuva ručak za troje dece.

Četvoročlana porodica Gorana Totića iz Vranja živi u nehumanim uslovima Foto: Telegraf

Najstariji Uroš (14) ne želi da se fotografiše, niti pak da kaže bilo koju reč o uslovima života, kao i o tome kako provodi raspust. Uroš ne želi da priča o onome čega smo svi svesni, a to je da su nemaština i bolest pritisli ovu porodicu.

Njegova mlađa sestra Milica, nije bila u stanu. Otišla je kod majke, koja već duže vreme ne živi sa njima. Uroš, Milica i Marko nemaju moderne telefone, ni kompjuter, za raspust ne idu na letovanje, a jedini pogled u svet su im televizor i odlazak u školu tokom godine.

- Živimo od socijalne pomoći i dečijeg dodatka, nema ni dvadesetak hiljada mesečno. Struju su nam isekli zbog duga od oko 300.000 dinara. Sada je opet imamo zahvaljujući privremenim merama i ugovoru o reprogramu. Zimi se grejemo na struju, kvarcna grejalica sa jednim ispravnim štapom nam je sve tokom zime, ali je teško ugrejati ovakav stan, sa propalom stolarijom i bez izolacije - dodaje Goran.

U kuhinji je puno praznih flaša i balona u kojima Totići zahvataju vodu iz kupatila Foto: Telegraf

Uroš i dalje odbija svaki razgovor, čak krije i lice da se ne fotografiše. Goran je učesnik rata na Kosovu i Metohiji, ali o tome nerado priča. U kuhinji je puno praznih flaša i balona u kojima Totići zahvataju vodu iz kupatila. A kupatilo, to je tek posebna i strašna priča, zapušteno, oronulo, memljivo.

Pravo je čudo kako su Totićeva deca zdrava pored tako nehumanih uslova za život, bez sredstava za higijenu, tople vode, bez redovnih kuvanih obroka, u memli koja je preovladala svuda. Komšije kažu da je Goran divan otac, da pored teških uslova sa puno ljubavi i požrtvovanosti brine o deci.

Pravo je čudo kako su Totićeva deca zdrava pored tako nehumanih uslova za život Foto: Telegraf

U uglu pretrpane terase stana Totića, iza pocrnelih zavesa, nekoliko lasta izgradilo je svoja gnezda. Biće da je to dobar znak i nagoveštaj boljih dana za ovu porodicu, jer je humanitarna organizacija "Srbi za Srbe", pokrenula akciju prikupljanja pomoći za renoviranje porodičnog gnezda Totića.

Kako bismo zajedničkim snagama obezbedili novi početak porodici Totić, u renoviranom stanu, potrebno je uplatiti sredstva na neki od računa H.O. Srbi za Srbe.

Donatorska platforma za ceo svet (VISA, Mastercard, PayPal…): http://www.srbizasrbe.org/donacije/, SMS na 7763 (100 dinara), račun: 160-279491-71

VIDEO: Aleksandar Belić: Tuga za izgubljenom kućom ne prolazi.

(S.T.)