Mladi Beograđanin skinuo od babe fazon kako da nikad ne plati kesu: "Pljačkali" su ga, pa je rešio da svoju prevaru snimi (VIDEO)

Redakciji Telegrafa stigao je video snimak našeg čitaoca Nikole Ž. koji je uspeo da pronađe "rupu u pravilima" i da obezbedi sebi besplatne plastične kese. Kada smo stupili u kontakt sa njim ispostavilo se da mladić, kako kaže "voli da troluje sistem", što će reći da uvek traži načina da izvrda svako moguće pravilo.

Preporučujemo

- Besplatne kese u supermarketima se podrazumevaju. Ja nisam zadužen za nabavke u kući i prvi put kada me je žena pitala da li mi treba kesa, bio sam iznenađen - kaže nam Nikola.

- Realno, dva dinara su ništa. Kada neko ide u veću kupovinu obično ili nosi torbu ili kupuje one velike plastične kese. Dva dinara, druže, trebaju ti za hleb i mleko. Malo sam se preračunavao i shvatio da je to neka vrsta pljačke. Koliko ljudi uđe u supermarket puta dva dinara.

Dva dinara, druže! Foto-ilustracija: pixabay.com

Kao i mnogi Srbi, i Nikola je otkrovenje doživeo u autobusu prisluškujući razgovor dve starice. U poverenju nam kaže da se osetio glupo u tom trenutku jer nije imao hrabrosti da uradi ono što je starica uradila odmah prvi dan po uvođenju odluke.

- Baba je pričala drugarici kako je došla do štanda sa voćem i povrćem i uzela gomilu kesa. Na kasi joj je prodavačica ponudila kesu za pare ali ona je izvadila svoje i počela da pakuje. Prodavačice su digle galamu, ali gde ćeš da se raspravljaš sa babom?! Rešio sam da pokušam sam - nastavlja Nikola i priznaje da mu je bilo glupo - Prvih nekoliko puta bih uzeo, fazon jednu jabuku, pa bih na kasi rekao da mi ne treba kesa. Problem je nastao kada mi se pocepala kesa za voće u kojoj su bile jabuke, jogurt, mleko i hleb.

Šta će nam nove kese kada su nam kredenci prepuni starih, Foto: Telegraf.rs

Posle prvih nesreća i polu uspešnih akcija Nikola se izbezobrazio, prestao je da kupuje voće, i kese sa tog odeljka bi jednostavno uzeo u ruke. Kada bi imao više stvari i kada bi postojala opasnost od cepanja, kupljenu robu bi stavljao u nekoliko kesa.

- Svestan sam da je naša planeta zagađena i da tom zagađenju u velikoj meri doprinosi otpadna plastika. Isto tako, svestan sam da svest mora da se menja. Moji baba i deda imaju sigurno ceo jedan špajz razne ambalaže koju čuvaju iz ne znam kog razloga - završava Nikola.

Da nema vetra ne bismo znali koliko kesa ima van bakinog špajza, Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

A da ne pominjemo one "lepe" kese, izdržljivije, koje dobijamo kad kupimo neki komad odeće ili obuću. Njih nećete videti da odbačene vise sa ogoljenog drveća, kao neki plastični ukrasi kada nema lišća. Zaslužne za zagađenje su baš ove, uzete sa povrćem i voćem ili one sa kase, koje smo uzimali neštedimice, kao da sutra ne postoji, ne razmišljajući previše da li nam baš toliko trebaju. I onda nam kriva košava koja svima otkriva naše navike!

Kažu da nema srpske porodice koja nema neku kesu sa gomilom kesa unutra. Da smo toliko svesni zagađenja, pa ih čuvamo umesto onih kupljenih, crnih za smeće, nismo, to je svima jasno. Zašto nam onda trebaju? To je jedna od najvećih misterija.

Ono što je u celom slučaju interesantno jeste da svaka nova mera u Srbiji uvek u početku nailazi na otpor i podstiče ljude da budu kreativni u pronalaženju načina da izigraju istu odluku. Da li vi znate za sličan primer u aferi "kese"?

(Đ. Radivojević)