Moja ćerka je umrla pored kontejnera, jer nisam priznala da je narkoman: Kako da pomognemo svojoj deci, a da ne budemo njihovi saučesnici?
"Sa samo 24 godine kad svaki san najlakše postane stvarnost, moja ćerka je zauvek sklopila oči. Svoj život, koji je tek počeo, završila je na ulici, pored kontejnera. Droga ju je uzela pod svoje, a iz njenih kandži se "izvukla" odlaskom u smrt. Kad sam saznala da je narkoman dugo sam poricala istinu. Htela sam to da sakrijem od sebe i drugih.
Kad sam konačno prihvatila da je zavisnik, mislila sam da ću moći da je sama izlečim, uz pomoć njenih drugara. Zatvarala sam je u kuću da je odviknem, ali nisam uspela... Sad je više nema... Kad je umrla, pričala sam da je poginula u nesreći, nisam želela da ljudi znaju šta se zapravo dogodilo...", ispričala je majka za Telegraf čija je bol i nakon deset godina od gubitka deteta ista, ako ne i jača.
Njena priča nije usamljena. Jauci majki i očeva odzvanjaju u previše kuća u Srbiji, a neki od njih su mislili da mogu sami da pomognu svojoj deci za koju su živeli, pa nisu tražili stručnu pomoć.
Pojedini su se stideli, drugi poricali da im je dete zavisnik, pa su smatrali da je samo potrebno da se "skine" sa droge.
Mislili su da je najbolje rešenje da dete zaključaju u sobi, vežu za krevet ili zatvore u kući.
- Roditelji koji se odluče da decu zatvore u kuću misle da je dovoljno da zavisnik uspostavi apstinenciju od droge. To je samo prvi korak. Period "skidanja" sa droge traje od sedam dana do dve nedelje, zavisi koja je supstanca u pitanju. Nakon toga treba da se leči psiha, a to traje između godinu i dve, i to ako se leči stručno - započeo je razgovor za Telegraf.rs Milan Radovanović, pedagog.
Iz "Palmotićeve" navode da je zaključavanje i vezivanje zavisnika neprimereno.
- Svaki vid agresije prema deci je nedopustiv. Rešenje je u otvorenom razgovoru i izgradnji poverenja - izjavio je prim. dr Ivica Mladenović Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti, Instituta za mentalno zdravlje.
Roditelji koji odluče da sami pomognu zavisniku da prebrodi fizičku krizu ne znaju koliko to može da bude opasno i da na takav način ugrožavaju život koji žele da spasu.
- Nikad se ne zna da li će se "skidanje" sa droge iskomplikovati. Može da se desi da čovek kolabira, ukoliko se neko skida sa heroina može da bude preterano agresivan. Kod određenih supstanci može da se desi i smrtni ishod. Svako uspostavljanje apstinencije na svoju ruku je rizik i veoma je dramatično - istakao je Radovanović.
PORICANJE ZAVISNOSTI I RODITELJI
- Roditelji koji poriču da je dete narkoman, boje se da priznaju sebi problem jer misle da na taj način priznaju da je do toga došlo jer su oni loši roditelji i da njihova porodica ne valja. Poricanje narkomanije dovodi do toga da i porodica u neku ruku postane saučesnik - napominje pedagog.
Sa mišljenjem Milana Radovanovića slažu se i iz Klinike u "Palmotićevoj".
- Roditelji na taj način postaju saučesnici u bolesti, ali preuzimaju i odgovornost zbog "postupka nečinjenja", pošto su oni po definiciji staratelji svojoj deci, a samim tim i odgovorni za zdrav rast i razvoj dece - objasnio je načelnik Klinike.
Iz "Drajzerove" napominju da je poricanje zavisnosti od strane roditelja veoma opasno.
- Zbog toga može da dođe do ozbiljnih problema, nekada nažalost i smrti - kaže prim. mr sc. dr Mira Kovačević, V.d. Direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
KAKO RODITELJI DA PRIMETE DA JE DETE NARKOMAN?
Prvi pokazatelj jeste promena ponašanja.
- Deca koja koriste droge počinju da se menjaju. Menjaju navike, krug prijatelja, mesta na koja odlaze. Takođe i garderoba često pokazuje da li je dete narkoman. Pokazatelji su, takođe, promena ritma spavanja - da li ima dane kad je nesanica ili dane kad preterano dugo spava, ukoliko traži više novca, skriva dopisivanje sa drugovima, ima dugove - zaključio je razgovor za Telegraf.rs Milan Radovanović, pedagog.
Iz "Palmotićeve" objašnjavaju da je najvažnija komunikacija između roditelja i odnos u kom postoji poverenje. Samo tako mogu da primete da li dete koristi narkotike.
- Roditelj koji poznaje svoje dete primetiće svaku promenu u ponašanju i to treba da bude signal da se nešto događa. Sledeći nivo razvoja problema dovodi do popuštanja u školi i zapostavljanja socijalnih aktivnosti, a kada roditelj nađe supstancu onda već mora da se konsultuje stručno lice radi procene problema i dogovora oko daljih aktivnosti - izjavio je za Telegraf.rs prim. dr Ivica Mladenović Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti, Instituta za mentalno zdravlje.
Svaki roditelj koji posvećuje pažnju svom detetu može da primeti promene kod njega, objašnjavaju iz "Drajzerove".
- Dete koje menja karakter drastično, prihvata negativne vrednosti i uzore, dugo je van kuće, vraća se izmenjenog izgleda i ponašanja, ne želi da provodi vreme u porodici kao ranije, promenljivog je raspoloženja, zapostavlja obaveze, ne ume da se nosi sa različitim problemima karakterističnim za njegov uzrast je laka meta i podložno je da se nađe u situaciji da proba ih reši drogama - rekla je Kovačević.
ADEKVATNA POMOĆ RODITELJA
Prvi korak je da roditelji prihvate da dete ima problem sa drogom. Nakon toga moraju da shvate da ne mogu sami da mu pomognu.
- Problem se javio kao produkt porodične disfunkcionalnosti. Shodno tome, da bi se rešio problem moraju da se menjaju svi članovi porodice. Opasnost se ogleda u prolongiranju pravog rešenja, što dovodi do potencijalnih komplikacija ali i smanjuje verovatnoću na uspešan ishod terapije. Apstinencija od supstance može relativno lako da se uspostavi, ali to nije rešenje. Bez promene ličnosti i odnosa u porodici nema trajnog rešenja - završio je razgovor za Telegraf.rs prim. dr Ivica Mladenović Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti, Instituta za mentalno zdravlje.
Iz "Drajzerove" navode da većina roditelja nema potrebne veštine da sami pomognu detetu koje je zavisnik od droge.
- Preporučujemo roditeljima da potraže stručnu pomoć što pre, kada posumnjaju ili primete da dete uzima droge. Treba naglasiti da je veoma važno da se obrate profesionalcima koji se bave bolestima zavisnosti, jer većina psihijatara nisu usko specijalizovani za rad sa zavisnicima - objasnila je prim. mr sc. dr Mira Kovačević, V.d. Direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
Sve više mališana svoje detinjstvo prekine pre vremena koristeći drogu. Neki od njih ne dočekaju da odrastu. A nažalost, tek tad se veći broj roditelja zapita kako je mogao da pomogne svom detetu. Neki su zatvarali oči jer nisu hteli da poveruju da njihovo dete može da se oda drogama. Drugi nisu želeli da prihvate da su pogrešili u vaspitavanju. Razni razlozi su naterali roditelje da sagnu glavu ispred problema.
Tragedije koje su zavile previše porodica u crno, mogle su da se spreče da su roditelji prihvatili da su im deca narkomani.
Kad se suoče sa bolešću zavisnosti, moraju da se ponašaju odgovorno i zrelo, i da svojoj deci na pravi način pomognu. Moraju da potraže stručnu pomoć, a ne da zbog sramote ili neznanja svoju decu sami leče. Na taj način ih guraju u smrt.
VIDEO: Smrtonosni ekstazi tri do četiri puta jači nego pre, jedna tableta je dovoljna za predoziranje
(Ivana Vlajković/i.vlajkovic@telegraf.rs)
Video: Snežna vejavica u Pančevu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Gandra
Ja sam bio u slicnom problemu 10 god! ! Iz manjeg sam grada u Srbiji! Resenja su lecenje pa sta ti bog da ili zapaliti iz Srbije(moj primer)..Sad sam normalan porodican covek! Hvala bogu! Ali mogu da razumem roditelje koji imaju decu narkomane,da im je jako tesko! Za sve postoji resenje!! 👍
Podelite komentar
Slavko kt
Da li znate da dnevna potreba droge devedesetih za grad bgd bilo 8kg sada oko 30. Kg sta bi se desilo da je nema
Podelite komentar
Venac
Jednostavno, narkodilere pohapsiti i povešati, to su ubice porodica ! Bez milosti prema njima ! Ozdravi Srbija sedam dana.
Podelite komentar