Ko je zapravo kriv što nam se deca utapaju u bazenima? Dve tragedije u dva dana, dve porodice ne dobijaju odgovore

Za dva dana dvojica dečaka udavila su se na srpskim bazenima. U dva dana dve porodice ostale su bez dece. Razlozi su bili različiti, ali tragičan epilog, na žalost, isti. Tragedija je za dlaku izbegnuta prošle nedelje u Kragujevcu, kada je majka skočila da spasi dete koje je počelo da se davi nakon čega su oboje prebačeni u Urgentni centar.

Brzim rekama, nepreglednim morima i ćudljivim jezerima navikli smo da pristupamo s oprezom, ali na bazene većina nas gleda kao na mesta na kojima ne može da dođe do tragedije.

Preporučujemo

Tragedija u Jakovu: Tinejdžer se udavio u bazenu, lekari sat vremena bezuspešno pokušavali da ga ožive

Veliki broj ljudi, nevelika dubina i uvek prisutni spasioci stvari su koje nam ulivaju sigurnost, ali nam skorašnja davljenja pokazuju da i u bazenima može da se desi nezamislivo i to mnogo češće nego što mislimo, jer je, prema statistikama, davljenje je jedan od najčešćih uzroka smrti dece uzrasta do pet godina.

Već i vrapci znaju da je najvažniji postepen ulazak u vodu, izbegavanje skokova, pažljivo skakanje sa klizavih skakaonica i konstantan roditeljski nadzor nad decom, ali ipak je najvažnije da bazen ima dobru spasilačku službu.

Vladimir Grujić, predsednik Udruženja spasilaca na vodi Srbije, kaže da ne zna šta se tačno desilo u Jakovu i u Jagodini, ali da je svako utopljavanje na bazenu tragedija za nas kao društvo, za sve nadležne službe i institucije.

Na bazenima nema dovoljno spasilaca, Foto: Čitalac Telegrafa

- To je odraz jednog haosa, pogotovo ako se dešava učestalo. To samo pokazuje da nikave mere nisu preduzete da bi to bilo sprečeno. Bazen je jedna prostorno ograničena površina sa dovoljno prozirnom vodom. Ako uspostavite režim rada u skladu sa zakonom, rizik svodite na takav minimum da je praktično nemoguće da se nešto desi, osim ako se radi o zdravstvenom probelmu - kaže Grujić.

On objašnjava da je Pravilnikom za obavljanje sportskih delatnosti tačno utvrđeno pod kojim uslovima koliko spasilaca mora da bude agažovano.

- Problem je što se oni koji upravljaju bazenima ne pridržavaju tih pravila, naročito kada su u pitanju privatni kompleksi. Mnogi vlasnici izračunaju da im se to baš i ne isplati, pa se kockaju. Angažovaće onoliko koliko oni misle da je dovoljno, ili čak neće angažovati nikoga, a važno je napomenuti da na jedan olimpijski bazen idu četiri spasioca - kaže sagovornik Telegrafa.

Pored spasilačke, bazeni koji imaju više od 1.200 posetila posetilaca morali bi da imaju i lekarsku službu.

- Ako nemaju angažovane lekare, onda moraju da imaju uspostavljenu saradnju sa najbližom zdravstvenom ustanovom. Ne može da se desi da je radno vreme te ambulante kraće od rada bazena - objašnjava Grujić.

Najveći problem je što niko ne kontroliše da li bazeni ispunjavaju zadate kriterijume i niko ih ne kažnjava ukoliko to ne rade.

- U Srbiji danas nijedan spasilac nema dozvolu za rad. Za njihovo izdavanje nadležan je Crveni krst Srbije, ali kao spasioci i dalje rade i oni koji nemaju nikakve kvalifikacije za to, a da je to problem postane jasno tek kada se desi neka tragedija, a tada je već kasno - kaže on.

U Crvenom krstu kažu da su u toku prvih šest meseci ove godine realizovali osam obuka stručnog za spasioce u okviru kojih je 89 kandidata uspešno završilo program, dok je tokom prošle godine ovaj program završilo 244 spasilaca.

- Crveni krst Srbije do sada nije izdavao dozvole za rad licima koja su stručno osposobljavana za obavljanje poslova spasioca na vodi. Nije nam poznato da li su spasioci u Jagodini i Jakovu imali licencu, jer nemamo nadležnost kontrole ustanova koje upravljaju kupalištima - kažu u ovoj organizaciji.

U Crvenom krstu objašnjavaju da spasilac na vodi mora da bude stručno osposobljen za obavljanje spasilačkog posla.

- Svaki spasilac treba da savlada programe u trajanju od 60 časova za zvanje pomoćni spasilac, 120 časova za zvanje spasilac, ili 240 časova za zvanje spasilac instruktor. Spasilac na vodi treba da usvoji znanja i veštine iz nastavnih sadržaja koji se odnose na pružanje prve pomoći, spasavanje na vodi, ali i sprečavanja nastanka neželjenog vanrednog događaja - kažu u Crvenom krstu.

Informaciju o broju spasilaca nismo mogli da dobijemo ni u ovim bazenskim kompleksima u kojima nisu bili raspoloženi da odgovaraju na naša pitanja.

Opaso je i sekundarno davljenje, Foto Pixabay.com

PAZITE SE I SUVOG DAVLJENJA

Posle kratkotrajnog davljenja prilikom igre u vodi, dete bi trebalo pratiti naredna 24 sata, jer se mogu javiti simptomi retkog, ali po život opasnog stanja, poznatog pod nazivom sekundarno ili suvo utapanje.

U ovom slučaju se voda, koja se usled kratkotrajnog davljenja našla u plućima, ponaša kao iritant, zbog čega dolazi do edema pluća, a najteža posledicaje "zakasnelo" davljenje, odnosno smrt. Sekundarno davljenje događa se u 10 odsto slučajeva, a češće se javlja nakon davljenja u morskoj, nego u slatkoj vodi.

Suvo davljenje i sekundarno utapanje obično mogu pokazati simptome 1 sat do 24 sata nakon incidenta u vodi, a najčešći su kašalj, ubrzano disanje, bledilo, znojenje, povraćanje, besvesno stanje.

VIDEO: Ronioci žandarmerije, ljudi koji prvi pomažu u borbama sa vodom

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)