U Srbiji bebu doji tek svaka osma žena, a država je rešila da to potpuno promeni
Žene u Srbiji nikada nisu manje dojile. Samo 12,8 odsto porodilja hrani svoje bebe isključivo majčinim mlekom tokom prvih šest meseci, dok sve ostale koriste i dohranu.
Veština dojenja se generacijama unazad prenosila od majke na ćerku. Ogromna popularizacija mlečnih formula i pasivan odnos društvene zajednice i zdravstvenih radnika prema prirodnoj ishrani je doveo do toga da je dojenje postalo veština koju zaboravljamo, pa danas tek svaka deseta žena istraje u dojenju svoje bebe.
Kako bi se ova poražavajuća statistika preokrenula, Vlada je donela je Uredbu o Nacionalnom programu podrške dojenju koja stupa na snagu 19. jula ove godine, a za sprovođenje ovog programa će u 2019. i 2020. godini biti izdvojeno po 2,5 miliona dinara.
- Majčino mleko ima neprocenjivu vrednost za sveobuhvatni razvoj, jer sadrži sve što je potrebno za fizički, psihički, socijalni, emocionalni i saznajni razvoj, razvoj svih čula i inteligencije, štiti od mnogih infekcija i alergija, a kod odojčadi smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti - stoji u tekstu Uredbe.
Zato je, objašnjavaju, veoma važno da se, tokom boravka u porodilištu, majka i novorođenče ne razdvajaju, jer majka tada može podojiti dete čim se ono probudi. Takođe, važno je istaći da primena anestezije tokom porođaja ne predstavlja prepreku za rani početak dojenja.
Nekoliko je krivaca za ovakvu situaciju. Novorođenčad se u mnogim porodilištima ne daje odmah majkama na prvi podoj, već im se prvo daje adaptirano mleko i to bez dokumentacije o neophodnosti njegovog korišćenja, zdravstveni radnici nemaju uvek strpljenja da pomognu ženama koje traže pomoć oko dojenja, a i porodilje su sve češće uverene da nemaju dovoljno mleka, pa "neće da rizikuju".
Program pripreme za porođaj u poslednje dve godine pohađalo je samo 14 odsto žena. U telefonskom savetovalištu "Halo beba" tokom prošle godine dato je 134.400 saveta u vezi sa zdravljem i razvojem dece, a najčešće dileme roditelja odnosile su se upravo na dojenje.
Glavni cilj ovog programa je ohrabriti i omogućiti rani i neprekinuti kontakt koža-na-kožu što je moguće ranije posle porođaja, u trajanju od najmanje jedan sat ili duže.
Beograđanka Ivana Jovanović kaže da, na sreću, nije imala problema sa dojenjem, ali da su sa njom u sobi bile žene kojima mleko nije htelo da krene, ali sestre nisu imale strpljenja da im pomognu.
- Imam dva sina, obojicu sam dojila u javnosti. Sa prvim sinom mi je bilo malo neprijatno zbog osude ljudi, pa sam se prekrivala pelenom iako se i bez nje ništa nije videlo. Sa drugim sam bez problema dojila, jer sam shvatila da je to prirodna stvar. Kad ljudi na ulici mogu da jedu kiflu, zašto i moje dete ne bi moglo da jede napolju - kaže ona.
Kroz banke mleka, osnovane u četiri univerzitetska centra, humano mleko trebalo bi da bude dostupno onoj novorođenčadi čije majke nisu u mogućnosti da ih doje, posebno prerano rođenim i bolesnim bebama.
- Ukoliko nije moguće ostvariti kontakt koža-na-kožu neposredno po rođenju, nastojati da se ostvari što je moguće ranije, najkasnije 4 do 6 sati od rođenja
- Pružiti majkama praktičnu pomoć da započnu i uspostave dojenje
- Ustanove koje brinu o majci i novorođenčetu treba da omoguće zajednički boravak majke i deteta tokom dana i noći
- Pomoći majkama da prepoznaju signale novorođenčeta i obučiti ih da prema tome reaguju
- Odvraćati majke od davanja druge hrane i tečnosti novorođenčetu, osim ako postoje medicinski razlozi
- Ne davati cucle varalice zdravoj deci koja sisaju
- Izlaganje plakata ili drugih materijala proizvođača ili distributera zamena za majčino mleko, flašica, cucli varalica i ostalih materijala kojima se promoviše upotreba tih proizvoda
- Direktni i posredni kontakt između predstavnika tih proizvođača ili distributera i trudnica ili majki
- Podela uzoraka, kupona za povlašćenu kupovinu i poklona koji sadrže zamene za majčino mleko, flašice ili materijale kojima se promoviše upotreba tih proizvoda
- Demonstracije pripreme mlečne formule onima kojima to nije potrebno
(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)
Video: Palo prvo ovogodišnje skijanje na Torniku, gužva kao u košnici: Sjajne slike zimske idile
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ja
Najdivnije kad te svekrva sa vrata zajase "je l krenulo mleko". To je najjaci stimulans ;)
Podelite komentar
Jagodinka Simonović
Kako da ne... džabe "izdvajate" lovu, decu hrane adaptiranim mlekom na flašicu u porodilištu, a posle se sablaznjuju kako žene ne doje decu. Fuj, lažni puritanci. Doneli su mi dete na "podoj" predhodno naćopanog pogodite čime- adaptiranim mlekom, musavog i u dubokom snu. Koji posle dojenje nije ni prihvatio, samo je flašica dolazila u obzir. Neću dojiti ni drugo, šta mi možete. U ostalom moj izbor. Bolje vi ispitajte ponašanje sestara za laktaciju koje žene tretiraju ko životinje, a da li žene doje ili ne doje lična stvar!!! Pre su decu u porodilištu hranili na kašičicu, a sad je to smaranje pa lakša je flašica, a kad žena ne doji to je skandal. More...
Podelite komentar
Ana
Nazalost ne mogu sve majke da doje..ja sam se porodila hitnim carskim rezom,beba je bila na neonatologiji u drugom gradu mesec dana,i pored moje upornosti izmlazanja rucno i pumpicom mleko mi nije krenulo. Dete hranim adaptiranim mlekom,ne svojom voljom. I da se ne lazemo svaka iole normalna majka bi dojila svoje dete da ima mleka,ne bi hranila vestackim mlekom. A da ne pricamo o ustedi novca,jer za mleko mesecno treba izdvojiti preko 10hiljada dinara u zavisnosti koliko beba pije,bar meni odlazi toliko. Bolje nek se drzava pobrine za jeftinije mleko i pelene.
Podelite komentar