Milutin toliko voli svoju zemlju da je vozio bicikl od Švedske do Srbije: Bilo je toliko teško da sam plakao od bolova, ali nisam odustao (FOTO)
Razdaljinu od 1600 kilometara, od dalekog Malmea u Švedskoj do rodnog sela Badovinci, u Mačvi, mladi inženjer Milutin Erdevički (25) prevalio je svojim dvotočkašem za deset dana. U selu, sa porodicom i prijateljima provodi dane svog prvog godišnjeg odmora, a o uzbudljivom putovanju priča brojnim znatiželjnicima. Uspomene će kompletirati u Novom Sadu, na muzičkom festivalu.
- U Švedsku ću se vratiti avionom. Jeste brže i desetostruko jeftinije, ali putovanje biciklom kroz prestonice i krajolike nekoliko evropskih država je neponovljiv doživaljaj koji se pamti celog života. Bicikl ostavljam u selu, kod roditelja, da bi možda već dogodine ovu avanturu ponovio u suprotnom smeru - priča Milutin.
Otkako se pre godinu i po dana, nakon završenih studija na FON-u u Beogradu zaposlio u jednoj kompaniji u Malmeu, Milutin je porodicu u selu posećivao nekoliko puta. Dolazio je vikendom koristeći jeftine avio-aranžmane. Ovaj odmor je, međutim, isplanirao drugačije i rešio da do kuće putuje biciklom.
Kada je to saopštio kolegama i prijateljima, svi su sumnjičavo vrteli glavom. I pratioci na društvenim mrežama su, kada je objavio prvu fotografiju sa "ispraćaja" u Švedskoj najčešće pitali: "Da li stvarno dolaziš biciklom?" Ni trenutka se nije kolebao.
Verovao je u sebe, iako je znao da dugačak put može da bude i opasan i težak, kao i da sa punom opremom na biciklu neće na svakoj deonici puta biti lako. Međutim, ovaj mladić avanturističkog duha unapred se radovao uzbuđenjima i pribojavao jedino vremenskih neprilika.
Posle Preleborga, dokle je od Malmea stigao brodom, svojim novim dvotočkašem dnevno je u proseku prelazio 150 kilometara i preko Berlina, Drezdena, Praga, Beča, Mađarske i Bosne i Hercegovine - posle deset dana stigao na granični prelaz "Pavlovića most".
- Najteža deonica je bila kroz planinske predele Ifla u Češkoj. Usponi su bili jako teški. I tek osvojiš brdo i misliš da je kraj, vidiš kilometrima udaljeno novo, još više i dosta brežuljaka koje ne možeš da izbrojiš. Sa mojom kilažom i opremom koju sam poneo, a sve ukupno to je oko 120 kilograma, nije baš bilo lako - kaže Milutin.
- Na mestima nisam mogao ni da vozim. Guram bicikl, uzbrdo i plačem. To je bilo od muke, a kada sam ušao u Srbiju, ekplodirale su emocije i od sreće sam plakao možda čitava dva kilometra. Zvuči patetično, ali ne znam kako bih drugačije opisao taj adrenalin kad kročiš u svoju zemlju - priča.
Svih deset dana poslužilo ga je lepo vreme, pa je usput kampovao. Puno utisaka sa svog putešestvija pokušava da sažme u nekoliko rečenica. Od lepih i nezaboravnih, kao što su čari noćnog života u Drezdenu i Pragu, jedna prelepa šankerka u ovom gradu, stotine stabala zrelih rešanja pored puta u brdima između Češke i Austrije, do onih malo manje prijatnih.
- U Berlinu sam imao malu nezgodu. Patika mi ostala vezana za pedalu, pa sam prvo udario u automobil jednog Nemca, a onda pao na asfalt. Sve se, međutim, dobro završilo. Nakon spusta sa nekog brda hteo sam da snimim gradić koji mi se svideo, kad primetim da nema kamere. U milisekundi mi bilo krivo, u sledećoj mi je palo na pamet da se vratim i da je tražim, a u sledećih nekoliko minuta sam razmišljao kako će nekome ko pronađe moju kamericu snimci koje sam zabeležio biti kul, a možda izbriše sve i snimi kućni video - dodaje na kraju.
VIDEO: Pakistanac: "Poljubi moju srpsku ruku"
(D. Grujić)
Video: Željka Bojić je jedna od njih, ona čeka na transplantaciju jetre i ima samo jednu poruku
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Vesna
Kakav divan mlad covek, postovanje do neba
Podelite komentar
Tanče
Hrabar mladić, svaka čast!
Podelite komentar
Laki
Da mije znati kojem putem vozio hahahahahaha
Podelite komentar