Novi zakon o davanju krvi stvara pometnju: Proverili smo da li taj sistem može da obezbedi dovoljnu količinu, u jednom gradu već počeo haos

Primena Zakona o transfuzijskoj medicini trebalo bi da počne 1. januara naredne godine. Nova pravila će prilično centralizovati celu oblast transfuzije i davalaštva. Ipak, nadležni tvrde da ne postoji bojazan da bolnice po Srbiji ostanu bez krvi. Još ima vremena da se sve službe "uigraju". Cilj je, kako kažu u Crvenom krstu Srbije, da krv čeka pacijenta, a ne obrnuto.

Koliko u telu zaista imamo krvi, koliko smemo da je doniramo, a koliko da izgubimo pre nego što nam život bude u opasnosti?

Preporučujemo

Iz Valjeva se već žale da ima manje dobrovoljnih davalaca u poslednja dva meseca, nego ranije. Ovaj grad je bio među prvim mestima u zapadnoj Srbiji po zalihama krvi. Broj davalaca se, smatraju, smanjio baš zbog novog zakona po kome dobrovoljni davaoci krvi ne mogu sami da odlaze u u bolničku Službu transfuzije i daju krv, već to čine jednom nedeljno u prostorijama Crvenog krsta ili na terenu, na posebno organizovanim akcijama, za koje je sada nadležan Institut za transfuziju krvi Srbije.

Crveni krst Srbije godišnje organizuje 3.500 ovakvih akcija, Foto: Telegraf

KRV JE MOGLA DA SE DA U 47 SLUŽBI

Jedina razlika u odnosu na ono što znamo od ranije je da davalac krvi neće moći da ode u, recimo Institut za transfuziju krvi Srbije, kad poželi da da krv, već će morati da sačeka neku organizovanu akciju. Takođe, biće ukinuto i davanje krvi za nekog određenog pacijenta. Krv je do sada mogla da se da u nekom od 47 bolničkih transfuzioloških službi u celoj Srbiji, a sada će se sva krv "slivati" u četiri centra, u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

Kako je za Telegraf.rs rekla Vesna Milenović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije, zadatak ove organizacije biće da, kao i do sada, populariše dobrovoljno davalaštvo krvi i da radi na podizanju svesti građana o potrebi anonimnog, nenagrađivanog i dobrovoljnog davalaštva. Kada je u pitanju "anonimni" deo, on se odnosi na anonimnog primaoca.

Novi Zakon je predvideo da glavni centar za prikupljanje i distribuciju krvi bude Institut za transfuziju krvi u Beogradu, koji sada dva puta nedeljno snabdeva valjevsku bolnicu neophodnim rezervama krvi.

DUGOGODIŠNJE NAVIKE SE SPORO MENJAJU

- U prva dva meseca primene nove organizacije rada došlo je do pada broja prikupljenih jedinica u odnosu na prethodni period. U maju je prikupljano prosečno po 30 jedinica nedeljno, što je značajno manje u odnosu na potrebe valjevske bolnice od 60 jedinica nedeljno. U junu je bilo oko 70 jedinica krvi nedeljno, zahvaljujući akcijama u Brankovini i u "Krušiku", u kojima smo prikupili 150 jedinica krvi. To dovoljno govori o sporom menjanju dugogodišnjih navika dobrovoljnih davalaca krvi, koji moraju da se unapred prilagođavaju nedeljnim terminima. Davaoci su naviknuti na dosadašnji način davanja krvi u Službi transfuzije, poznaju doktore, tehničare i oni poznaju njih i teško menjaju višegodišnje navike - kaže sekretar valjevskog Crvenog krsta Miroslav Đukić.

Dnevno se, u proseku, organizuje 9 akcija, Foto: Telegraf

Potrebe valjevske bolnice na godišnjem nivou su 3.600 jedinica krvi, što znači da je potrebno da se svake sedmice obezbedi 70 boca krvi za nesmetano funkcionisanje ove zdravstvene ustanove.

Prema rečima Vesne Milenović, Crveni krst godošnje organizuje 3.500 akcija dobrovoljnog davanja krvi. U prvih šest meseci ove godine bilo ih je 1.500, a krv je dalo više od 51.000 davalaca. Dnevno se prganizuje devet akcija, u proseku.

Ona  napominje da je prošle godine ostvaren najbolji rezultat do sada, bilo je 3,40 odsto davalaca u odnosu na broj stanovnika. Tada su sve potrebe za krvlju bile zadovoljene.

Crveni krst se zalaže za anonimno, dobrovoljno i nenagrađivano davalaštvo, Foto: Telegraf

PREMINULA ŽENA KOJA SE ZARAZILA PUTEM TRANSFUZIJE

Zakonom je predviđeno da do 1. oktobra svaka bolnica Ministarstvu zdravlja i Institutu za transfuziju u Beogradu dostavi svoje godišnje potrebe u krvnim derivatima. Testiranje krvi će se raditi isključivo u Institutu i zahvaljujući tome u svaki grad bi trebalo da stigne potrebna količina testirane i proverene krvi. Podsetimo, žena sa teritorije Južnobačkog okruga, zaražena prošle godine HIV virusom putem transfuzije krvi, preminula je u decembru 2017. godine od posledica težine osnovne bolesti. Novi način prikupljanja krvi trebalo bi da spreči baš ovakve situacije. 

Žena je tada, u sklopu lečenja osnovne bolesti, primila krv dugogodišnjeg dobrovoljnog davaoca, koji prilikom dolaska na davanje krvi nije predao informacije koje bi ga privremeno ili trajno isključile iz davanja krvi.

VIDEO/Stanojević: U unutrašnjosti Srbije žrtve nasilja nemaju razumevanje okoline

(S. Stevanović, J. Vučić)