Na kataklizmične oblake u Srbiji ispaljeno 1.164 rakete, šteta i dalje ogromna i nenadoknadiva

Ekipe iz lokalnih samouprava od jutros su na terenu i procenjuju štetu i celokupno stanje na poljoprivrednom zemljištu koje je juče pogođeno gradom, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Prema njegovim rečima, najviše udara grada bilo je na prostorima Aranđelovca, Topole, Priboja, Užica, Požarevca i Smederevske Palanke i dodao da je država juče, preko Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ispalila 1.164 protivgradnih raketa.

Preporučujemo

Ministar je podvukao da je najviše raketa ispaljeno iz Radarskog centra Bukulja, u okolini Aranđelovca i Topole, čak 255, kao i 167 raketa na prostoru koji pokriva Užice.

Nevreme koje je urnisalo Užice stiže i u Beograd! Upozorenje na superćelijske oluje zbog kojih su ugroženi i ljudski životi

- Od 15. aprila država je ispalila ukupno 7.930 raketa. Poređenja radi, svih 10 godina ranije u proseku je ispaljeno od 2.800 do 3.000 raketa, a ove godine skoro 8.000. Takođe, imali smo 38 dana sa mogućim dejstvom grada, a u proseku bude između 10 i 12 dana - ukazao je Nedimović.

Od 15. aprila država je ispalila ukupno 7.930 raketa; Foto: Telegraf

Država je ove godine obezbedila više nego dovoljnu količinu protivgradnih raketa, oko 14.000, poručuje ministar, i dodaje da je na lageru ostalo još oko 6.000 raketa.

Međutim, Nedimović je predočio da protivgradne rakete imaju stepen uspešnosti između 50 i 60 odsto, te da ne mogu u potpunosti sačuvati poljoprivredno zemljište od udara grada.

- Iz tog razloga, ove godine prvi put krećemo sa automatskim sistemom protivgradne zaštite. Rapisali smo nabavku za prvi radarski centar, a to će biti Radarski centar Valjevo - najavio je Nedimović.

Država je ove godine obezbedila više nego dovoljnu količinu protivgradnih raketa; Foto: Čitalac Telegrafa

On je rekao da država daje dve vrste zaštite od vremenskih nepogoda, jedna je fizička - protivgradnim raketama, a druga je finansijska - putem sistema osiguranja i istakao značaj osiguranja poljoprivrednog zemljišta.

- Primera radi, prošle godine, kada su maline bile 150 dinara, osnovno i posebno osiguranje je koštalo osam dinara po kilogramu. To je značilo da vam država vrati 3,2 dinara, a vi platite ostatak koji je oko 4,8 dinara. Mislim da to nije velika cena, s obzirom na štetu koja može da nastane - konstatovao je Nedimović.

On je konstatovao da osiguravajuće kuće u zemlji ne pružaju dovoljnu "paletu usluga" po pitanju osiguranja poljoprivrednog zemljišta, i najavio da će Ministarstvo poljoprivrede razgovarati sa Narodnom bankom Srbije, koje nadgleda osiguravajuća društva, da prošire usluge za poljoprivredno osiguranje.

(Telegraf.rs/Tanjug)