Ako napravite saobraćajni prekršaj u EU, a ne zaustavi vas policija, niste se izvukli, evo šta vas čeka

Zbog prekršaja počinjenih na teritoriji EU, građanima koji se ogluše o plaćanje kazni može biti zabranjen ulaz u zemlje članice.

Jednom građaninu Srbije, koji je u novembru prošle godine u Ljubljani napravio saobraćajni prekršaj, ovih dana je na kućnu adresu u Beogradu stigla kazna, piše Politika. Zbog prekoračenja brzine od 15 kilometara na čas trebalo bi da plati 250 evra.

Preporučujemo

Kako je navedeno u obaveštenju, u roku od osam dana može da izmiri polovinu ovog iznosa ili da se žali i svoje pravo zatraži na slovenačkom sudu. Problem je što je, uz obaveštenje, kao dokaz priložen i snimak radara, zbog čega su šanse da dobije spor gotovo nikakve.

EVO KADA ZASTAREVAJU SAOBRAĆAJNE KAZNE: Kako da izbegnete plaćanje za prekršaje starije od godinu dana (FORMULAR)(VIDEO)

Ova priča je posebno zanimljiva jer počinje sezona odmora i veliki broj naših građana putuje u inostranstvo automobilima, ali mnogi ne znaju da neplaćene saobraćajne kazne zbog prekršaja načinjenih na teritoriji EU, mogu čak i da ih pošalju na crnu listu zbog koje može da im bude zabranjen ulazak u zemlje članice.

Kako "Politika" saznaje, na crnoj listi može da se nađe svaki vozač koji se oglušio o prekršajni nalog ili kaznu, jer čak i najmanja opština u bilo kojoj zemlji EU protiv njega može da pošalje prijavu jedinstvenom telu EU i zatraži sankcije.

Ukoliko se to dogodi, vlasnim automobila već na prvom prelazu saznaje da mu je ulazak zabranjen, a istraga i zahtev za skidanje sa ove liste može potrajati i nekoliko godina.

Kazne za prekršaje u EU stižu na kućnu adresu, Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu kaže za Politiku da bi se u ovom konkretnom slučaju plaćanjem polovine kazne čitalac mogao osloboditi ostatka obaveza propisanih za prekršaj.

- Ukoliko ne prihvata da je počinio prekršaj, preostaje mu da inicira sudski postupak u kome bi on bio u svojstvu okrivljenog. Koliko mi je poznato iz prakse, do sada nije zabeleženo da je neko lice koje nine platilo kaznu izrečenu u jednoj državi EU trpelo posledice u drugoj. Zato pretpostavljam da ovaj građanin ne bi trebalo da ima problema u drugim zemljama, već samo u Sloveniji - kaže Marinović.

Na pitanje na koji način nadležne institucije EU dolaze do podataka o počiniocima prekršaja, on kaže da postoji uspostavljena saradnja i da se ovi podaci razmenjuju između nadležnih institucije bez obzira što nismo u EU.

- Ovaj nalog je uručen posredstvom takozvanog instituta međunarodne pravne pomoći koji se koristi uz prethodno postojanje ugovora o bilateralnoj ili multilateralnoj saradnji između Srbije i u ovom slučaju SLovenije. Preko ovih ugovora se šalju zamolnice za pružanje pravne pomoći - ističe Marinović.

(Telegraf.rs/Politika)