Isposnica Svetog Save smeštena je u pećini, na litici, a majstori pokušavaju da je rekonstruišu: U njoj je napisano Žitije Svetog Simeona (VIDEO)

Sveti Sava je na kamenim liticama između Radočela i Čemerna sazidao dve isposnice, od kojih je posebno poznata Gornja. U njoj je Sava, po predanju, napisao Studenički tipik i Žitije Svetog Simeona, piše rts.rs. Počela je rekonstrukcija tog objekta i pećinskog kompleksa.

Crnogorci izbrisali Svetog Savu iz svog crkvenog kalendara: Gruzijska svetica im bliža od prvog srpskog prosvetitelja

Preporučujemo

I za iskusne majstore, put do Gornje isposnice Svetog Save u vrletima Radočela nije nimalo lak, ali njihov rad na rekonstrukciji objekta u jednom od najzanimljivijih pećinsko-manastirskih kompleksa, ne samo u Srbiji, mnogo je teži i složeniji.

Od vremena Nemanjića, Gornja isposnica je za monahe mesto tihovanja i najvećih asketskih podviga, Printskrin/Youtube: RTS

- Za prenos materijala korišćeni su konji, za prenos skele i svih ugradnih elemenata. Ono što je bilo jako teško je pripremati sve na licu mesta pošto su svi elementi konstrukcije ugrađivani ovde na licu mesta - kaže rukovodilac gradilišta Stefan Milosavljević.

PROVALIJA DUBOKA 1.000 METARA

Projektom rekonstrukcije Savine isposnice nad provalijom dubokom oko 1.000 metara obuhvaćena je demontaža dotrajale konstrukcije, sanacija nosećih kamenih stubova, kao i izrada novog prilaznog mosta i glavnog drvenog objekta.

- Radimo ovaj posao od jutra do uveče i nastojimo da ga završimo i što kraćem roku i što kvalitetnije - ističe tesar Novica Pavlović.

- Došao sam da pravim ovu svetinju ovde, jer ovo je ukras studeničkog kraja i mog kraja i cele Srbije - kaže Milanko Tulumbić.

Od vremena Nemanjića, Gornja isposnica je za monahe mesto tihovanja i najvećih asketskih podviga. Međutim, zahvaljujući Svetom Savi, njenom graditelju, bila je i prvi centar srpske književnosti.

Arhimandrit Tihon Rakićević, starešina manastira Studenica, Printskrin/Youtube: RTS

- Godine 1619. u isposnici je bila pisarska škola. Monah Averkije, obrazovani hilandarski monah, prepisao je Studenički tipik zajedno sa Žitijem Svetog Simeona koje je pisao Sveti Sava - rekao je arhimandrit Tihon Rakićević, starešina manastira Studenica.

Po kazivanju bratstva manastira Studenica, koje ima značajnu ulogu u ovom graditeljskom poduhvatu, isposnica će za sva vremena ostati monaško prebivalište, tiho i tajanstveno, kao što je i bila više od osam vekova.

Pogledajte video:

VIDEO: Koliko "Nemanjići" liče na prave Nemanjiće?

(Telegraf.rs)