Crkva usred Srbije jedinstvena na svetu, u njoj je jedan od najvećih mozaika: Ovde je sahranjeno 28 članova dinastije Karađorđevića (FOTO)
Crkva Svetog Đorđa na Oplencu, mauzolej srpske kraljevske porodice, u svojoj unutrašnjosti "krije" jedan od najvećih mozaika na svetu, jedinstven po tome što nije od kamena, nego od murano stakla. Stav istoričara je da je ova crkva "apsolutno specifikum u svetskim okvirima" zbog čega treba da bude pod zaštitom Uneska.
Završen mozaik na kupoli Hrama Svetog Save: 70 umetnika stvorilo veličanstveno delo (VIDEO)
Dragan Reljić, istoričar i upravnik Zadužbine kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, objašnjava da se mozaik prostire na 3.570 kvadratnih metara unutrašnjih zidova.
- Crkva sadrži više desetina miliona kockica ručno upakovanih u mozaik. One su u oko 15.000 različitih nijansi boja. Sve što je u mozaicima žute boje je četrnaesto- karatna pozlata, dok je na oltaru i na ikonostasu dvadesetčetvoro- karatna pozlata. U svetu postoje veće površine pod mozaikom u verskim hramovima, međutim kockice koje su unete u njih su većih dimenzija, a između je veći zazor, da ne kažem fugne. Mozaik ovako finog kvaliteta ne postoji nigde u svetu- naglašava Reljić.
A prvobitni plan o uređenju crkve bio je sasvim drugačiji. Knez Aleksandar Karađorđević (Karađorđev sin) ostavio je na samrtnoj postelji u amanet sinu, kralju Petru I Karađorđeviću, da podigne crkvu na Oplencu. Posle Majskog prevrata i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića 1903. kralj Petar došao je u Topolu i odredio mesto za crkvu. Sedam godina kasnije počelo je zidanje, a crkva je završena 1912.
- Ovo je jedna od najlepših crkava gde je kombinovan srpski i vizantijski stil. Ideja kralja Petra bila je da ovo bude mauzolej kraljevske porodice, ali u isto vreme na neki način i mauzolej svih srpskih ratnika stradalih za otadžbinu u prethodnim ratovima. Trebalo je da njihova imena budu ispisana na unutrašnjim zidovima crkve. Međutim, počeo je Prvi svetski rat u kome je stradalo više od 25 odsto stanovnika Srbije, te je ispisivanje svih imena ratnika postalo tehnički neizvodljivo- objašnjava Reljić.
Posle smrti Petra I, o uređenju mauzoleja brinuo je njegov sin kralj Aleksandar I Karađorđević. On je rešio da enterijer crkve uredi u mozaicima.
- Pozvao je najbolje ruske majstore tog vremena, arhitekte Nikolaja Krasnova i njegovog kolegu Sergeja Smirnova. Krasnov je sproveo arheološku ekspediciju i na njoj prikupio najlepše freske iz više od 60 srpskih srednjovekovnih manastira. One su "prenete" na kartone i poslate u fabriku "Pul i Vagner" u Berlinu, gde su slagane mozaične kompozicije. Sve je zatim doneto u Topolu i utisnuto u svež malter na zidovima crkve. Radili su naši majstori uz nadzor Nemaca. Mozaik je rađen od 1921. do 1930. godine - objašnjava Reljić.
Čine ga 725 kompozicija sa 1.500 likova. Jedini autentičan, koji nije preuzet iz srednjovekovnih manastira, jeste lik kralja Petra I na ktitorskoj kompoziciji. Rađen je po nacrtu našeg poznatog portretiste.
Materijalna vrednost mozaika danas se ne može preračunati. Može se tek proceniti po tome što je u ono vreme kilogram italijanskog murano stakla vredeo kao kilogram zlata.
Pod celom crkvom Svetog Đorđa na Oplencu je kripta namenjena za sahranjivanje članova dinastije Karađorđevića. U samom hramu su dva sarkofaga- Kralja Petra I koji je ktitor crkve i sarkofag Vožda Karađorđa, prvog vladara obnovljene Srbije i rodonačelnika dinastije. U kripti postoji 39 grobnica. Do sada je sahranjeno 28 članova dinastije Karađorđevića.
Mozaici krase zidove i hrama i kripte ispod njega.
Dejan Ristić, istoričar i stručnjak u oblasti zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem kaže da je oplenačka crkva na više načina potpuno specifičan kompleks.
- To je nešto što je apsolutno specifikum u svetskim okvirima i što ispunjava sve uslove da se nađe pod zaštitom Uneska- rekao je Ristić.
Ovako izgleda deo kripte pod crkvom:
VIDEO Verovatno vođeni primerom Karađorđevića i Markovi roditelji su podigli mauzolej uz jednu veliku bizarnost:
(Marija Raca)
Video: Zakonom o igrama na sreću uvode se zabrane i ograničenja za maloletnike
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Daria
Molim redakciju za vise ovkvih tekstova o nasoj prelepoj Srbiji. Hvala
Podelite komentar
Bunt
Kao neko iz Topole ko moze svaki dan da obilazi oplenac moram reci da uvek crkva ostavi utisak koji ne mogu da opisem i svakome bih preporucio da dodjete da vidite , ali dalje od crkve je nesto cime bas i nemamo da se ponosimo, sve propada i zarasta, od teniskog terena, streljane, bazena , sanca...velika steta ni sami nismo svesni kakvo blago imamo ne na oplenci u celoj Srbiji
Podelite komentar
SRBIN
Hvala ti BOZE, bio sam u toj crkvi, odusevio sam se. Inace mi je i krsna slava DJURDJEVDAN..Svaka cast, ponos je biti SRBIN.💒💒💒💒💒💒
Podelite komentar