Misterija o Petrovom nestanku traje godinu i po: Pobegao je iz Doma za duševne bolesnike u pidžami kada su ga stigle traume iz detinjstva

O misterioznom nestanku Petra Petrovića iz Doma za duševno obolela lica "1. oktobar" u Starom Lecu, kod Plandišta, u oktobru 2016. godine, u njegovom zavičaju i danas pričaju. Sete ga se u Bogatiću i celoj Mačvi "Pere Mačka" (pod ovim nadimkom je bio poznat) posebno kada na televiziji u crnoj hronici čuju vest da je "policija pronašla leš muškarca". Naravno, najmanje očekuju i ne žele da čuju kako Petar više nije živ. Ali, pošto je prošlo dosta vremena od kada se ne pojavljuje i nema nikakvih informacija o njemu, crne slutnje da više nikada neće prošetati varošicom, na žalost, su realniji kraj tužne priče o Petru.

Od čega boluje Srbija: Valjevci imaju najviše tumora, Smederevce muče krvni sudovi, a ovde ima najviše depresije!

Preporučujemo

Godinu i po dana je prošlo od kada je pobegao iz doma i nestao bez traga i glasa. Niko i nigde ga, prema policijskim izveštajima od tada nigde nije video. Kao da je u zemlju propao.

Petar je duševno oboleo u svojim tridesetim godinama Foto: Facebook

IMAO JE TEŠKO DETINJSTVO

Pitajući se i sam kako je moguće da čovek prosto nestane, Petrov blizak prijatelj iz detinjstva otkriva da je Petar imao veoma teško detinjstvo i da je, verovatno, zbog toga duševno oboleo u svojim tridesetim godinama.

- Dok se nije razboleo Petar je igrao fudbal, u folkloru, bio je omiljen u društvu. Družio se sa najpopularnijim momcima, vozio je Golfa, bio je frajer i veoma popularan kod devojaka. Imao je posao u ovdašnjoj fabrici. I odjednom je postao druga ličnost - priča naš sagovornik.

I bolesnog ga je sredina prihvatala. Bio je omiljen u kafićima i restoranima gde su ga redom čašćavali, hranili, pozajmljivali novac. Nikome nije smetao, osim kada nije redovno pio lekove, pa je zapadao u krize i postajao agresivan.

- Nisam stručnjak, ali vrlo moguće da su Petra stigle traume iz detinjstva. Kao dete su ga maltretirali roditelji, posebno otac, a majka nije smela da se odupire očevoj strogoći i da ga zaštiti. Zatvarali su ga gladnog da prenoći u kokošinjcu samo zato što se isprljao dok je igrao fudbal ispred dvorišta - nastavlja Petrov drug iz detinjstva.

Obijao je redovnu terapiju, konzumirao alkohol i počeo da propada jer je često bio gladan Foto: Facebook

I BOLESTAN BIO OMILJEN

Petar je kao psihijatrijski bolesnik često hospitalizvan u bolnicama, a po mišljenju stručnjaka njegovo smeštanje u Dom za duševne bolesnike je bilo najispravnije rešenje. Posebno zbog toga što je sve češće odbijao redovnu terapiju, konzumirao alkohol i počeo da propada jer je često bio gladan. Živeo je sam i nije bio u stanju da se stara o sebi. Tada je imao 59 godina.

- Dugo smo čekali slobodno mesto u Domu u Starom Lecu. U martu 2016. godine smo ga tamo smestili. Ova ustanova je ustvari kompleks dvoraca, u kojem se štićenici slobodno kreću. U našem sistemu socijalne zaštite ne postoje ustanove zatvorenog tipa. To znači da ni na prozorima nema rešetki, a postoje samo delovi sa pojačanim nadzorom. Kada je Petar pobegao iz Doma, kako su nas obavestili, on je bio u tom odeljenju zato što je pre toga još dva puta bežao, ali su ga pronašli i vratili nazad. Nakon što je pobegao treći put, dom je odmah po nestanku sproveo proširenu potragu, obaveštena je i policija, ali bez uspeha - rekli su u Centru za socijalni rad.

POBEGAO U PAPUČAMA I PIDŽAMI

Socijalna radnica Vesna Ilić kaže da do danas, osim informacija iz oktobra 2016. godine, nisu stizale nikakve vesti o Petru. Ne zna se ni da li je živ.

Dan kada je smešten u Dom: Petar sa socijalnom radnicom Vesnom Ilić i medicinskom sestrom Slađanom Drmanović - Foto: Privatna arhiva

- Nedavno sam bila u Domu i sa kolegama smo se setili Petra. Setila sam se i tog dana kada smo ga ostavili. Bio je to veoma emotivan i tužan trenutak. Nažalost, godinu i po je prošlo, a on se ne pojavljuje živ, a ne zna se ni da li je tragično završio kako bi ga dostojanstveno sahranili - kaže Ilićeva.

Prema izveštajima iz Doma u Starom Lecu, tamo su znali za manifestacije bolesti "koje su izražene "u vidu psihomotornog nemira, besciljne šetnje i izražene želje za povratkom u mesto porekla".

Petar je u noći između 18. i 19. oktobra 2016. godine iz Doma otšetao kroz prozor, u pidžami i papučama. I to sa odeljenja "pojačanog nadzora" koje podrazumeva "zaključavanje vrata i prisustvo negovatelja tokom 24 sata". Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku Vojvodine nije sproveo mere vanrednog inspekcijskog nadzora "jer je Dom ispoštovao propisane procedure".

Evidentirali su u knjizi dežurstva, sproveli potragu, prijavili policiji i nadležnim organima. To je sve. A Petra nema da se pojavi, ni živ, ni mrtav, godinu i po dana.

(Dragan Grujić)