Deda Aca je iskusan pčelar i otkriva sve tajne svog zanata: Evo kako uspeva da brine o milionima insekata (FOTO)

Aleksandar Aleksić iz sela Uzići kod Požege kaže da u pčelinjem društvu nema demokratije, ali nema ni socijale. Savetuje početnicima da se ne zaleću i da je između 10 i 30 košnica sasvim dovoljno za početak.

PČELARI OTKRILI: Evo kako da razlikujete PRAVI med od VEŠTAČKOG

Aleksandar se pčelarstvom bavi ceo svoj život. Pune 62 godine. Još kao trogodišnji dečak trčao je među košnicama i nije se plašio pčela. Već sa 13 godina imao je svoje. U početku su mu pčele bile hobi, a kasnije je počeo da zarađuje. Proizvodnja meda je vekovna tradicija porodice Aleksić. Aleksandru su se dedovi i sa očeve i sa majčine strane bavili pčelarstvom.

- Imam svojih 80 i sinovljevih 20 košnica. Ranije sam pčelario sa Dadan-Blatovim košnicama, ali poslednjih desetak godina sam prešao na Dadan-Blatovu košnicu, desetku ne dvanaesticu, gde radim sa polunastavkom i LR nastavkom, kako bih dobio klasirani med, da mogu da odvojim voćni od bagremovog, jer je on najtraženiji i nasjkuplji, pa mora biti čist - objašnjava on za portal Agroklub. 

Bagremov med je najskuplji, Foto: Aleksandar Aleksić

On objašnjava da je tehnologija prilagođena tako da odvoji voćne medove od bagremovog.

- Pčele su tu od septembra do maja. U preostalom periodu godine imam četiri do pet selidbi. Na jednom mestu imamo eventualno dve paše, ne bi mogli pčelariti intenzivno, niti dobiti veće količine meda - kaže Aleksandar.

Aleksandar poštuje pčelu i zna mnogo o tom neverovatnom insektu. Iznosi nam podatak da matica u vreme rojenja, negde u maju, dnevno nosi oko 2.000 jaja. To bi, objašnava, bilo kao kada bi svakog dana žena od 65 kilograma porađala bebu od 35 kilograma. Pčelin iskonski nagon je da se roji, a to je uglavnom u maju, kada u superkošnicama zna da bude i do 65.000 pčela.

Aca vodi računa od 50.000 pčela po košnici, Foto: Aleksandar Aleksić

Normalno je da se postigne 50.000 pčela po košnici da bi se očekivalo dobro medobranje. Za ovu sezonu je važno da u trećoj dekadi aprila ne bude mraza. Aleksić ističe da prethodne dve godine nisu bile medne, ali od ove dosta očekuje. Zima je bila blaga i vlažna i pogodovala je razvoju biljne flore i dobrih cvetova.

- Prethodne dve godine nismo imali viška meda, bilo je ispod 10 kilograma po košnici, a inače u normalnim godinama zna da bude i 40 kg po košnici. Nadam se da će ove godina biti, samo je važno da u trećoj dekadi aprila ne bude mraza. Još nije krenulo voće da cveta, tek je ovih dana dženerika počela da cveta u našem kraju, u toplim krajevima breskva je već cvetala ali koliko sam čuo nije ni nju sneg oštetio - kaže pčelar.

Kako bi godina bila dobra, važno je i da pčele sezonu dočekaju u dobroj kondiciji nakon zime. Aleksandar dodaje da je najosnovnije pripremiti dovoljno hrane pčelama u jesen.

- Najbolja hrana je med, te tako treba ostaviti 18 kilograma po košnici da pčele zazime na medu. Mnogi se odlučuju da koriste šećer, ali posle takve prihrane ne dočekaju proleće sa živim pčelama. Ovako može da prezimi i da živi još šest do osam meseci, koliko joj je životni vek - napominje on.

(Telegraf.s/Agroklub)