73 godine od proboja Sremskog fronta: 175 dana herojske borbe koja je označila kraj Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije
Jedno od najtežih, najdugotrajnijih i najslavnijih bojišta u narodnooslobodilačkoj borbi protiv okupatora i za oslobođenje Jugoslavije bio je Sremski front koji je formiran je posle oslobođenja Beograda, krajem oktobra 1944. godine i trajao do 12. aprila 1945. godine.
Bitka u kojoj je sa obe strane učestvovalo oko dve stotine pedeset hiljada vojnika vođena je punih sto sedamdeset pet dana.
Nemci su front postavili sa ciljem da obezbede izvlačenje grupe armija "E" iz Grčke, Makedonije i sa Kosova i uporno ga branili. Prvi proleterski korpus NOVJ (od 1. januara 1945. preimenovan u Prvu armiju JA) počeo je Sremski front da bi zaštitio oslobođeni Beograd i nastavio potiskivanje neprijatelja prema zapadu.
Uz jedinice Jugoslovenske Armije, učestvovale su i trupe Crvene i bugarske Narodne armije, kao i Brigada "Italija".
U sklopu završnih operacija za oslobođenje Jugoslavije, posle velikih priprema, izvršen je Proboj uporno branjenog Sremskog fronta, 12. aprila 1945. godine. Za proboj su formirane tri operativne grupe: Severna (glavna), Bosutska i Južna.
Južna grupa divizija (2. proleterska, 3. krajiška i 17. istočno-bosanska), tokom uvodnih borbi početkom aprila forsirala je Drinu, oslobodila Semberiju i Brčko i tako ugrozila nemački desni bok fronta. Bosutska operativna grupa (6. proleterska i 11. divizija i 1. konjička brigada), zauzela je polazne položaje na Bosutu, prenosi wikipedia.org.
Severna operativna grupa (1. proleterska, 21, 22, 42. i 48. divizija, 2. tenkovska i inžinjerijska brigada), zauzela je položaje na pravcu glavnog udara. Komandant Prve armije, general Peko Dapčević, komandovao je Južnom operativnom grupom, a probojem fronta načelnik Štaba i armije general Milutin Morača.
U teškim i krvavim borbama po snegu i vetru poginulo je oko 13.500 jugoslovenskih vojnika, uglavnom mladića iz Srbije i Crne Gore, 1.100 pripadnika Crvene Armije, 630 pripadnika bugarske Narodne Armije i 163 Italijana iz sastava jugoslovenskih jedinica.
Na strani neprijatelja poginulo je oko 30.000 vojnika.
Proboj Sremskog fronta označio je okončanje Drugog svetskog rata na teritoriji Republike Srbije.
Državna ceremonija povodom obeležavanja 73. godišnjice od proboja Sremskog fronta biće održana danas u Adaševcima kod Šida, a nakon polaganja venaca i odavanja državnih i vojnih počasti predviđena su obraćanja kao i prigodan umetnički program, saopštio je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
(Telegraf.rs)
Video: Dačić se sastao sa potpredsednikom Vlade Republike Kazahstan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
lea
Moj ujak koji je bio sesnaestogodisnji gimnazijalac je bio na sremskom frontu i poginuo.Govorilo se da su mladim neiskusnim borcima davali po pet metaka da idu da se bore. Bili su zrtvovani. A vecina su bila deca srednje klase. Pricalo se da je cilj bio da se zrtvuju oni koji bi eventualno bili smetnja buducem komunistickom rezimu. Sta je istina,pitam se da li su se istoricali izjasnili o tom pitanju.
Podelite komentar
Dag
Tu nema, sta da se slavi.To je bila klanica, za - neiskusne bore...
Podelite komentar
СДК
Немци нам нису нанели толико зла као банда ћопавог злочинца црвене банде . Ради својих сатанистичких идеала , комунисти нису бирали него убијали кога су стигли али само искључиво Србе . Тобож тај који је имао више од пар динара у џепу био је “против народа “. Деда ми је поносно служио једином правом генералу Недићу и великом Српском спасиоцу који је спасио и оно мало Срба што је остало у тадашњој Србији .
Podelite komentar