Počela je Strasna nedelja, poslednja pred Vaskrs: Evo šta to znači za vernike, i koju stvar obavezno morate da uradite
Poslednja nedelja Velikog Vaskršnjeg posta zove se strasna ili velika nedelja i strogo se praznuje i posti.
Mnogi misle da je sutra Veliki petak i da moraju da poste: Ovo je prava istina
Naziv strasna nedelja potiče još iz toga što se u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj Moravi, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza, prema narodnom verovanju, a takođe i zbog toga što su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post. Ime velika nedelja nastao je jer je prema crkvenom verovanju, Isus Hrist tad činio velika dela.
Ova nedelja je radna, a u njoj se vrše pripreme za Uskrs kad se ništa ne radi. Naročito je zanimljivo što se tokom nje i stoka izlaže postu.
Strasna nedelja se razlikuje od cvetne po tome što ne sme da se čuje pesma niti da se igraju kola. Razlog za to je Isusovo stradanje koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima se iz tog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.
Strasna nedelja započinje strasnim ponedeljkom.
Strasni ili zavaliti utorak
Tokom ovog dana post je veoma strog, što znači da se tokom strasnog utorka okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe.
Velika sreda
U pojedinim mestima u Srbiji farbanje uskršnjih jaja ostavlja se za ovaj dan. One kuće koje su u žalosti takođe farbaju jaja ali ih boje u crno i nazivaju se kaluđeri. U Negotinskoj krajni čupao se biljka burijan za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini.
Veliki četvrtak
Ovo je poslednji radni dan u nedelji. Tad žene ne smeju da šiju, stoka se dobro obezbeđuje hranom kao i što se sprovode obredne radnje oko stoke sa ciljem da bude jaka i da se množi i daje mleko.
Tokom velikog četvrtka ljudi smeju da se bave samo ratarstvom, a prema verovanju ako se lubenice poseju na ovaj dan, biće napredne.
Na ovaj dan, žene su odlazile na reku gde su palile sveće, koje su pričvršćivale na malim daskama, i puštale ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih.
Veliki petak
Dan kad je stradao Isus Hrist naziva se još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe.
Veliki petak se još naziva i "petak stradanja", a podrazumeva najstrožiji post. Na ovaj dan, i danas, farbamo uskršnja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji.
Jedan od običaja, u leskovačkoj Moravi, je da se stočnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala. U nekim krajevima, na ovaj dan, se ide u lov na rakove, dok se negde love zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja.
U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Uskrsa.
Velika subota
Ponegde se i u subotu farbaju jaja. Crvena boja se najviše koristi pri farbanju i oslikavanju jaja zbog verovanja da su jaja, u trenutku Isusovog vaskrsnuća, postala crvena.
Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno, belo, stavlja u sredinu, a njima se, na Uskrs, deca međusobno daruju.
VIDEO: Kako da izbelite jaje i ukrasite ga dekupaž tehnikom?
(Telegraf.rs)
Video: Postavka o Pokahontas u Smitsonijan Muzeju američkih Indijanaca
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
BOZA ZEMUNAC
Slava i milost Gospodu Isusu Hristu.Svima koji poste neka post bude na zdravlje i spasenje.Amin.
Podelite komentar
branko
Slava Gospodu Isusu Hristu, Gospode Boze pomiluj nas gresne
Podelite komentar