Kako danas izgledaju objekti koji su bili srušeni tokom NATO agresije i pretvoreni u pepeo (FOTO)
Avalski toranj, zgrade Generalštaba i RTS-a, bolnica Dragiša Mišović, most Slobode i ambasada Kine samo su neki objekti koji su pretrpeli veliku štetu tokom 78 dana bombardovanja
Tokom 11 nedelja NATO agresije porušeno je 540 objekata, 58 mostova i 30.000 kuća. U godinama koje su usledile veliki deo uništenih objekata je podihnut iz pepela, ali i dalje ima onih koji stoje kao podsetnik na ono što nam se te 1999. godine dešavalo.
AVALSKI TORANJ
Avalski toranj oduvek je bio simbol Beograda. Gradnja je počela 1961, a trajala je gotovo četiri godine. Nekadašnji toranj bio je visok 202,8 metara i smatrao se jednim od najlepših tornjeva u Evropi i svetu. Bio je jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednakostranični trougao, simbol srpskog tronošca za sedenje. Obnovljen je 2009. godine i replika je starog tornja, samo što je dva metra viši.
ZGRADA GENERALŠTABA
Zgrada Generalštaba na uglu Nemanjine i ulice kneza Miloša stradala je u jednom od najžešćih napada na prestonicu. Generalštab je bombardovan čak tri puta: u dva navrata u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine, u razmaku od samo 15 minuta, a drugi put u noći između 7. i 8. maja. Radovi na raščišćavanju počeli su tek pre nekoliko godina, a priča se i da bi na ovom mestu mogao da nikne hotel.
BOLNICA DRAGIŠA MIŠOVIĆ
U raketnom napadu avijacije NATO-a na KBC "Dragiša Mišović", 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći, živote su izgubila tri pacijenta bolnice i sedam pripadnika Vojske Jugoslavije. Razorena je Neurološka klinika, a od eksplozije demolirane su i zgrade Centra za dečje plućne bolesti i tuberkulozu i Ginekološko-akušerska klinika koja je bila zatvorena narednih deset godina.
ZGRADA RTS-a
U noći 23. aprila 1999. godine, u dva sata i šest minuta, NATO projektil pogodio je zgradu državne televizije. U trenutku bombardovanja u zgradi je bilo 150 radnika. Poginulo je njih 16. U znak sećanja na poginule, u Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?".
ŽEŽELJEV MOST
Žeželjev most koji povezuje Novi Sad i Petrovaradin bombardovan je u više navrata i posle više od mesec dana odolevanja, srušen je 23. aprila. Posle više od 18 godina, spojeni su lukovi novog Žeželjevog mosta koji trenutno prohodan za pešake, a uskoro se očekuje da njime ponovo počnu da prolaze i šinska vozila.
ZASTAVA KRAGUJEVAC
U noći između 8. i 9. aprila napadnuti su objekti u "Zastavi". Fabrika automobila i Energetika su bile pogođene, a bombe su razorile i deo Zastava kamiona. Ipak, najveća šteta pričinjena je u drugom bombardovanju "Zastave", koje je bilo 12. aprila 1999. godine u noći između prvog i drugog dana Uskrsa. Tada je fabriku pogodilo 14 avionskih projektila "vazduh-zemlja".
KINESKA AMBASADA
Bombardovanje ambasade Kine u Beogradu jedan je od najzagonetnijih događaja 1999. i ozbiljan diplomatski incident tokom NATO agresije na SRJ. Sedmog maja u 23:45 tri projektila NATO alijanse pogodila su zgradu ambasade, nanela veliku materijalnu štetu i njoj i okolnim objektima i usmrtila troje kineskih državljana.
RAFINERIJA NAFTE PANČEVO
Najveće posledice bombardovanja po ljude i životnu sredinu pretrpelo je Pančevo. Za 78 dana bombardovanja, Pančevo je gađano 24 puta. Razrušeni su pogoni Petrohemije i Rafinerije u kojoj su poginula i tri radnika, a iz oštećenih postrojenja Azotare u zemlju i kanal otpadnih voda iscurelo je 250 tona tečnog amonijaka.
MOST SLOBODE
Gradnja ovog mosta koji je povezivao Novi Sad i Sremsku Kamenicu trajala je pet godina, a srušen je gotovo u trenu 3. aprila u 19.55 sati. Iako se u momentu rušenja preko mosta odvijao saobraćaj, tokom bombadovanja niko nije poginuo, jer su ljudima koji su završili u Dunavu u pomoć pritekli ribari sa čamcima. Novi, obnovljeni most Slobode, pušten je u saobraćaj u oktobru 2005. godine.
(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)
Video: Dragana Mirković sagradila kuću porodici sa Golije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ivan
Ima Boga sve će im se vratiti deset puta gore
Podelite komentar
Kocos
Pitam hoce li se ikada naplatiti ratna odsteta? Mislim sve je radjeno bez odobrenja saveta bezbednosti UN-a...
Podelite komentar
dusko
Sto se tice ljudskih zrtava oni se nazalost ne mogu vratiti ali kad je u pitanju materijalna steta treba napraviti dobru bazu podataka jer se sve vremenom menja pa ce pre ili kasnije NATO priznati da je agresija bila suoprotno medjunarodnom pravu, a tada cemo imati osnov i za naplatu. Nasa diplomatija bi trebala po celom svetu da organizovano prikazuje dokumentaciju o strahotama NATO bombardovanja i time vrsi pritisak na njihove vlade i javno mnjenje.
Podelite komentar