Zbog bahatih pešaka vozači gube živote: Za to mogu da odgovaraju krivično i materijalno, čak i ako poginu

Svaki vozač se bar jednom susreo sa pešakom koji je istrčao na ulicu, a nažalost postoje oni koji nisu uspeli da ga izbegnu. Najveći problem je što pešaci u velikom broju ne razmišljaju da tako mogu nekog da ubiju, koristeći prvenstvo prolaza i tamo gde ga nemaju, mahom ne znajući da mogu da odgovaraju krivično, prekršajno i materijalno.

Ako sa detetom pretrčavate ulicu van pešačkog prelaza preti vam ozbiljna novčana kazna

Preporučujemo

Istrčavanje na ulicu, prelaženje pešačkog prelaza kad je crveno može da bude kobno, a pešaci se pored te činjenice mahom ponašaju neodgovorno, bahato, nesavesno.

- Pešaci mogu da izazovu saobraćajnu nezgodu u kojoj neće samo oni stradati, može da strada i neko iz vozila. Može da se desi, na primer, da pešak pređe na crveno svetlo, i da vozač skrene u desno kako bi ga izbegao, udari u banderu i pogine mu suvozač - započeo je razgovor za Telegraf.rs Damir Okanović, direktor, Komiteta za bezbednost saobraćaja.

 ODGOVORNOST PEŠAKA U SLUČAJU DA IZAZOVU SAOBRAĆAJNU NEZGODU

- Svaki učesnik u saobraćaju ima neka svoja prava ali i obaveze, i ukoliko nepoštovanjem svojih obaveza izazove saobraćajnu nezgodu trebao bi za to da odgovara. Kod pešaka postoji mala specifičnost da kad oni izazovu saobraćajnu nezgodu, Tužilaštvo se često ne odlučuje da ih krivično goni zbog toga što se smatra da su kažnjeni samim tim što su zadobili teške povrede - objašnjava Damir.

Foto-ilustracija: Telegraf

Veoma je bitno da pešaci znaju da mogu da odgovaraju ako ne poštuju pravila saobraćaja jer je veliki broj vozača, koji je zbog njihovog nepažljivog prelaženja ulice, doživeo traume koje teško prolaze. Vozači umesto da se koncentrišu na vožnju, zbog svoje ali i sigurnosti svih učesnika u saobraćaju, najviše pažnje moraju da posvete tome da im neko ne izleti na haubu.

- U praksi se jako retko sreće slučaj da je pešak krivično odgovarao za izazivanje saobraćajne nezgode, ali postoje takvi slučajevi. U praksi ili tužilac uopšte ne preduzima krivično gonjenje protiv njih, ili preduzima protiv vozača pa kad se utvrdi da zapravo saobraćajna nezgoda nije nastala propustom vozača već propustom pešaka, prekida se dalje krivično gonjenje vozača ali se ne nastavlja protiv pešaka i tako se završava proces - dodaje Okanović.

- Na neki način su pešaci u težem položaju zato što su ranjiviji, oni nastradaju mnogo više nego što je hauba ili far, a sa druge strane su povlašćeniji u tom nekom smislu što se retko kad tužilac odlučuje da ih krivično goni, odnosno vozač da ih tuži za naknadu štete - napominje direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

VOZAČI MOGU DA TRAŽE NAKNADU ŠTETE OD PEŠAKA KOJI JE IZAZVAO SUDAR

- Vozači se ne odlučuju da traže novac od pešaka iako na to imaju pravo jer razmišljaju, što je potpuno razumljivo i opravdano, kako da mu tražim da mi plati štetu na kolima kad je zadobio povrede i doživeo traumu. Naročito se na to ne odlučuju ako pešak pogine, iako novac mogu da traže od rodbine, jer razmišljaju kako da uzmu novac od nekog ko je izgubio člana porodice - rekao je za Telegraf.rs Damir Okanović direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Jedan stav uticao je na bezbednost svih učesnika u saobraćaju, a koji mora da se promeni.

- U jednom delu javnosti postoji pogrešan stav da je pešak uvek u pravu, i da je vozač uvek odgovoran. Postoji mišljenje da je pešak uvek u pravu, pa čak i ako je pešak na auto-putu, a to jednostavno nije tačno. Najvažnije je da razbijemo tu ideju koja postoji u javnosti da pešaci smeju sve a da je vozač kriv kad god udari pešaka, jer to apsolutno nije tačno - istakao je Damir koji se zahvalio ekipi Telegrafa.rs što je pokrenula temu koja je veoma bitna.

Pešaci imaju pravo prvenstva, ali nemaju pravo da to primenjuju po svaku cenu pa makar i ugrozili saobraćaj.

Foto: Telegraf

- Postoji problem pešaka koji ne shvataju da i oni imaju obaveze čak i kad imaju pravo prvenstva. Na primer kad pešak prelazi preko prelaza dužan je da se uveri da može bezbedno da stupi na kolovoz, odnosno da svojim stupanjem na njega neće ugroziti saobraćaj. Pešak nema prava da se zadržava na pešačkom prelazu, dužan je da pređe najkraćim putem, bez zadržavanja - kaže Damir.

U Srbiji veliki broj pešaka strada, neki zadobiju povrede a neki pod točkovima okončaju svoj život, kako krivicom vozača tako i sopstvenom. Iz tog razloga je bitno da se skrene pažnja da su i pešaci učesnici u saobraćaju i da ga neretko ugrožavaju smatrajući da imaju prava da se kreću gde god požele.

VIDEO: Lančani sudar na Gazeli

(Ivana Vlajković/i.vlajkovic@telegraf.rs)