Pitali ste se šta je Đorđu beskućniku davalo nadu da će sutra biti bolje: Kada mu je najteže bilo, Bog ga nije ostavio (FOTO)

Šta je održalo u životu i davalo nadu čoveku kome je u devetoj godini preminuo otac, majka ga odmah napustila, rođak vezivao za drvo, pa dobio epilepsiju i najzad postao beskućnik? U pitanju je Đorđe Janković (30) o čijoj životnoj priči je Telegraf pisao. Njega je kao beskućnika avgusta 2013. godine na Smederevskoj tvrđavi pronašao Dejan Radić (43) iz sela Banja kod Aranđelovca i poveo ga svojoj kući, pružio mu porodicu. U komentarima ispod teksta mnogi su pisali da čitaju i plaču i pitali se - odakle mu snaga!

Dejan je pre 5 godina video Đorđa kako pretura po kontejneru i poveo ga je sa sobom kući: Danas žive zajedno kao braća, ali u velikoj bedi (FOTO)

Preporučujemo

- Kada mi je najteže bilo, Bog me nije ostavio. Poslao mi je Dejana, Božju milost osećam i kada mi je zdravlje najgore. A onda sam posetio Ostrog i vratio se kući potpuno promenjen. Počeo sam da zidam svoju malu bogomolju - kaže Đorđe.

Foto: Telegraf

On danas svedoči da se i kao beskućnik, dok je gladan skupljao gvožđe i limenke, samo molio da ne postane lopov, da ga glad ne odvuče na pogrešan put.

- Mislio sam samo da ću tako obrukati i Boga i sebe, da nikada više neću moći uspravno da hodam. Kako bih onda mogao da uđem u Dejanov dom i stamen pred njegove roditelje i sestru - kaže Đorđe.

Foto: Telegraf

Od kada je u Banji, Đorđe je maštao da ode na Ostrog i pomoli se za svoje i zdravlje svojih ukućana. Pomenuo je to jednom na Fejsbuku i ubrzo su mu se javili iz crkvene pokloničke agencije Dobročinstvo. I tako je Đorđe stigao na Ostrog.

Foto: Telegraf

NASRED MOLITVE ČUO SAM NEKI GLAS

- Zamolio sam sveštenika da mi očita molitvu pred kivotom Svetog Vasilija. Dok sam stajao, glavom nagnutom nad kovčeg, sveštenik je čitao. Nasred molitve čuo sam neki glas - bićeš isceljen. Skočio sam toliko da sam udario glavom u poklopac kovčega. Sveštenik se zbuni i kada mu objasnih tiho mi reče da treba ponovo da dođem ako mogu - seća se Đorđe.

Kaže da je od tog dana sanjao isti san, kako mu se Sveti Vasilije obraća i poručuje mu da napravi crkvicu. Onda se teško razboleo i nakon nekoliko jakih epileptičnih napada nije se budio dva dana i dve noći. Svetac mu je stalno dolazio u san. Đorđe kaže da ga je turistička agencija iz Bača kraj Novog Sada još tri puta besplatno vodila na Ostrog.

Foto: Telegraf

NAPRAVIĆU CRKVICU ZA SVOJU DUŠU

- Pitao sam sveštenike o tim snovima i oni mi rekoše da ako osećam jaku potrebu, mogu da napravim malu bogomolju u kojoj ću se moliti, za svoju dušu. Zamolio sam za pomoć prijatelje, ali i nepoznate. Preko Fejsbuka javio mi se čovek iz Hrvatske i poslao mi 2.000 evra. Svaki dinar sam uložio u moju crkvicu. Ljudi su dolazili da mi pomažu, ne pitajući. Dejan i njegova porodica su me podržali i ni dinar nisu od tih para hteli da uzmu, čak i kada samo se prebirali za hranu. I oni su vernici - objašnjava Đorđe.

Foto: Telegraf

On i sada štedi od svoje socijalne pomoći, jer treba kupiti vrata i omalterisati građevinu. Ali, Đorđe kaže da ne može da odustane, jer mu je vera sačuvala razum i jedino je svetlo u njegovom životu.

Foto: Telegraf

- Možda je nekome čudno da sirotinja kao mi radije daje za malu crkvu u dvorištu nego za hranu i ogrev, ali tako razmišlja neko ko nije prošao što sam ja. Zbog moje vere sam preživeo, zbog nje znam da samo treba da istrpim danas, a sutra će biti bolje. Uvek je tako. Zar tako nije Dejan došao u moj život - pita Đorđe Janković.

U Dejanovoj i Đorđevoj kući slave se dve slave, Dejan i njegova porodica obeležavaju Svetog Jovana, a sa Đorđem slave njegovu slavu - Mitrovdan.

(M. R.)