Srbija dobila Registar obolelih od dijabetesa: Od šećerne bolesti pati 710.000 ljudi

Registar obolelih od dijabetesa, odnosno Elektronska knjiga evidencije lica obolelih od dijabetesa započela je sa primenom u tri beogradska doma zdravlja - Palilula, Zemun i Stari grad.

SMRTONOSNA EPIDEMIJA U SRBIJI: Skoro polovina ljudi ima jednu zajedničku stvar kada dobiju dijabetes

Preporučujemo

Nakon prve faze primene Registra, sticanja prvih iskustava, podešavanja i unapređenja, implementacija softvera i primena Registra će uslediti i u ostalim domovima zdravlja u Beogradu, kao i u svim domovima zdravlja u Srbiji, saopštilo je resorno ministarstvo.

Unos podataka u Registar se ostvaruje na primarnom nivou zdravstvene zaštite, u domovima zdravlja, u službama gde se oboleli od dijabetesa dijagnostikuju i leče i u Savetovalištu za dijabetes.

- Implementacija Registra za dijabetes je potvrda da mi ispunjavamo naša obećanja. Već je pokrenuto obnavljanje savetovališta za dijabetes u domovima zdravlja, sada kreće sa primenom i Registar obolelih, radimo intenzivno na unapređenju zdravstvene zaštite od šećerne bolesti, jer je to u interesu više od 710.000 naših građana, koji, prema procenama Batuta, boluju od ove bolesti u Srbiji - izjavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Prema njegovim rečima, Registar će nam omogućiti kontinuirano prikupljanje podataka o dijabetesu kod odraslih osoba, dece i omladine, kao i prevenciji tipa 2 dijabetesa i gestacijskom dijabetesu.

Foto: Pixabay.com

- Istovremeno, Registar će omogućiti i monitoring kvaliteta zdravstvenog sistema kroz praćenje indikatora kvaliteta dijabetološke zaštite na nivou domova zdravlja, određene oblasti ili regiona, kao i čitave i države, a samim tim i dalje unapređenje zdravstvene zaštite kao i smanjenje troškova - rekao je Lončar.

U Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima. Značajan javno-zdravstveni problem predstavlja i činjenica da približno 39 odsto obolelih nisu svesni svoje bolesti. Približno polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo, ali se tip 2 dijabetesa sve češće dijagnostikuje kod dece i adolescenata, kao posledica rastuće epidemije gojaznosti.

Zbog velike učestalosti i brojnih komplikacija koji ga prate, dijabetes nameće veliki ekonomski teret svim nacionalnim zdravstvenim sistemima i čitavom društvu. Troškovi zdravstvene zaštite obolelih od dijabetesa su dva do tri puta veći u odnosu na osobe koje nemaju dijabetes i iznose 12 odsto troškova u zdravstvu.

Dijabetes je postao jedan od najvećih globalnih zdravstvenih i ekonomskih izazova. Prema najnovijim procenama Internacionalne dijabetesne federacije (International Diabetes Federation – IDF), u svetu približno 415 miliona ljudi ima dijabetes, što odgovara populaciji evropskog kontinenta.

Broj obolelih i dalje raste neverovatnom brzinom i prema sadašnjim prognozama do 2040. godine će se povećati više od 50 odsto. Najbrži porast očekuje se u zemljama niskog i srednjeg prihoda.

(Telegraf.rs/Tanjug)