Kako smo nekada letovali u Grčkoj: "Fićama" i uz pomoć atlasa, bez suncobrana, a danas dramimo ako u sobi nema plazma TV (FOTO)

  • 36

Turisti iz nekadašnje Jugoslavije na letovanje u Grčku počeli su da odlaze ranih 70-ih godina. U vreme kada nije bilo interneta, foruma, društvenih mreža i pametnih telefona, a mnogi u svojim kućama i stanovima nisu imali čak ni fiksni telefon, koristili su se atlasi i mape. Današnje generacije verovatno to teško mogu da shvate, ali letovanje u Grčkoj je nekada bilo moguće i bez modernih stvarčica.

I ne samo da je bilo moguće već je bilo i mnogo opuštenije: nije postojala briga da li će biti dovoljno novca, nije se postavljalo pitanje kakve su plaže i da li je more tirkizno, bilo je važno samo da se ode.

Ovo su mesta širom sveta gde ljudi najduže žive: Totalno su različita, ali za svaki od njih su presudna ista 3 faktora (VIDEO)

Da bi se danas otišlo na letovanje u Grčku potrebno je proveriti i uraditi mnogo toga.

Danas su turistima presudne mnoge stvari koje nekada nisu donosile "glavobolju": da li smeštaj ima TV, da li radi internet, da li postoji šetalište, da li je plaža peščana, gde su jeftini supermarketi, da li je more hladno i mnoga druga. Osim svih ovih pitanja koja se postavljaju, potrebno je naći kvalitetnu turističku agenciju ili smeštaj preko interneta, pročitati iskustva turista na raznim stranama, raspitati se o letovalištu, pa neretko planiranje i priprema mogu da potraju nedeljama.

Foto: grckainfo.com/Vladimir Predojević

Nekada je bilo dovoljno spakovati se, sesti u automobil i stići na more.

Sedamdesetih i delom osamdesetih godina u Grčku se odlazilo na letovanje "na bum", bez ikakvih prethodnih rezervacija. Krajem osamdesetih i delom devedesetih godina jedan deo turista je i dalje letovao na ovaj način, dok je drugi deo koristio aranžmane turističkih agencija, a neki su svoj odmor rezervisali pozivajući vlasnike telefonom.

Iako letovanje u republikama tadašnje SFRJ nije predstavljalo luksuz, ipak odlazak u Paraliju, Platamon, Agia Triadu, Leptokariju i ostala letovališta popularna tih godina, bio je rezervisan za turiste boljih finansijskih mogućnosti.

U Grčku se putovalo prenatrpanim "fićama" ili "tristaćima", na put se kretalo u ranim jutarnjim časovima za vreme hladovine, a na more stizalo predveče. I niko nije razmišljao o jednom "izgubljenom" danu manje ili više.

Foto: grckainfo.com/Vladimir Predojević

Novca nije falilo, letovanje nije predstavljalo luksuz i svi su bili zadovoljni skromnim nameštajem u hotelskim sobama koji su najčešće činili kreveti, ormani, a ponegde i zajedničko kupatilo.

Tih godina se letovalo u hotelima ili kampovima. Deca su i tada plivala sa perajima i pojasima na naduvavanje, ali umesto današnjih skutera na vodi, atrakcija je bila provozati se po moru običnim drvenim čamcem.

Nešto kasnije vlasnici su počeli da izdaju turistima po jednu sobu u okviru kuće u kojoj su i sami živeli, a kako su potrebe turista rasle i njihov broj se povećavao, počeli su da se grade i čitavi privatni kompleksi sa sobama, a kasnije i studijima koja su imala kuhinje.

Foto: grckainfo.com/Vladimir Predojević

Ipak, kampovi u Grčkoj su tih godina bili ekonomičan vid letovanja, pa se neretko dešavalo da turisti u njima ostanu i dvadesetak dana. Danas je kampovanje i boravak u prirodnom ambijentu, na čistom vazduhu, pored lepih peščanih plaža, postalo luksuz, jer ovakvi kampovi nisu brojni.

Barovi koje danas možete videti na plažama Grčke, bili su privilegija isključivo hotela i kampova. Na plažama ispred kojih nije bilo turističkih objekata, uvek je bilo mesta da se uživa i turisti su najčešće ležali na svojim dušecima ili peškirima.

Nekadašnji barovi na početku su imali samo stolice i suncobrane, a komforne ležaljke su u upotrebu ušle nešto kasnije. Na ostalim plažama suncobrani su bili veoma retki, mogli su se videti tek ponegde i u letovalištima je generalno bilo mnogo više zelenila nego danas.

Umesto mejlova, Viber i Whatsapp poruka, sa mora su se slale obavezne razglednice - veoma lep običaj koji je nažalost danas skoro u potpunosti iskorenjen.

Foto: grckainfo.com/Vladimir Predojević

Daljinac

(Telegraf.rs/grčkainfo.com, Foto:Old Photos of Thessaloniki)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Bojan T

    10. mart 2018 | 16:38

    Mi smo 80tih isli kecom u Grcku i Bugarsku ali kad bi se vratili roditelje je cekala plata po 1000nemackih maraka a sad kad se mi vratimo sa decom ceka nas po 200evra

  • Ja sam

    10. mart 2018 | 15:00

    To se zvao ŽIVOT ovo je preživljavanje. Danas odemo na more i razmisljamo o obavezama posle odmora. Kako je nekada bilo lepo ali realno..

  • Čika Jova

    10. mart 2018 | 16:29

    Nama je bilo važno da smo na čist vazduh pored mora, da smo sa decom i ženom, sa prijateljima, da se kupamo u vadi punoj minerala, a ne samo da se priča da smo bili u Grčku. U sobi se samo spava.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA