U srcu Srema nalazi se najoriginalniji srpski muzej: Posvećen je hlebu, a jedan čovek je najzaslužniji za to (FOTO)

 
 ≫ 
  • 5

Cilj Muzeja je da pokaže put zrna pšenice od “zemlje, preko hleba, do neba”

Ovaj neobičan Muzej hleba, koji se nalazi u Pećincima u Sremu, nastao je 1995. godine kao rezultat dugogodišnjeg sakupljačko-istraživačkog rada slikara Jeremije.

Svi oduševljeno pričaju o caru iz Prijepolja: Duboki naklon za pekara koji besplatno deli svež hleb onima koji nemaju

Putujući po Srbiji, Jeremija slika ali i istražuje, sakuplja etnografske predmete, oruđa, mašine, zapisuje običaje.

Početkom devedesetih godina, kako se navodi na sajtu Muzejhleba.rs, odlučuje da svoju kolekciju predstavi javnosti i u tom periodu započinje izgradnju objekata u koje će, nekoliko godina kasnije, biti smeštene zbirke.

Na prostoru od 1200 kvadratnih metara, u niz sukcesivno podignutih objekata, koje projektuje i realizuje sam Jeremija, smeštene su zbirke sa oko 2000 predmeta.

Osnovna koncepcija muzejske postavke ima za cilj da pokaže put zrna pšenice od “zemlje, preko hleba, do neba” korespondirajući tako sa ciklusima Jeremijinih slika ciklus “Zemlja”, “Hleb” i “Nebo”.

Foto: muzejhleba.rs

Pomoću izloženih predmeta ispričana je priča o hlebu i načinu na koji se on dobijao u Srbiji nekada, o njegovom značaju i simbolici ali i o ljudima, običajima, načinu života u prošlosti.

Specifičnost postavke ogleda se i u samom načinu prezentacije predmeta. Predmete je moguće direktno dodirnuti a određen broj predmeta postavljen je tako da se njihovo funkcionisanje može demonstrirati. Kroz demonstracije, predmetima se, bar na trenutak, vraća njihova nekadašnja funkcija a posetiocima se, uz zaglušujući zvuk ručne vršalice, krunjača i žrvnja koji melje, nudi autentičan doživljaj.

Izloženi predmeti razvrstani su u tri tematske zbirke: etnografsku, arheološku i likovnu.

Etnografsku zbirku čine zbirka oruđa za obradu zemlje, zbirka transportnih sredstava, zbirka predmeta za preradu pšenice i kukuruza, zbirka predmeta za mešenje i pečenje hleba, zbirka predmeta za pripremanje hrane i zbirka obrednih hlebova.

Foto: muzejhleba.rs

Arheološku zbirku čine praistorijska i antička zbirka. U praistorijskoj zbirci nalazi se zbirka oruđa za obradu zemlje, zbirka žrvnjeva i posuda za čuvanje žita. Antičku zbirku čine oruđa za obradu zemlje iz rimskog doba.

U likovnoj zbirci nalazi se zbirka slika i crteža slikara Jeremije.

U okviru muzejskog kompleksa nalazi se furuna za pečenje hleba, ognjište i crkva posvećena srpskoj Slavi.

Foto: muzejhleba.rs

Muzej je nastao iz ljubavi prema sopstvenom nasleđu, realizovan uz ogroman napor i entuzijazam Jeremije, ovaj muzej, po mnogo čemu jedinstven, od osnivanja privlači pažnju najšire publike. Zamišljen kao mesto bez ograničenja, poput slikarevog ateljea, otvoreno za svakoga, mesto gde možemo da slušamo druge, ali i da razgovaramo i međusobno i sa samim umetnikom, tu praksu uspeva da zadrži do danas. Doživljavajući muzej kao mesto gde je svako dobro došao, bez obzira na sredinu iz koje potiče, bez obzira na svoju kulturu i stepen obrazovanja, Jeremija pokušava da ostvari svoju viziju o muzeju kao o jedinstvenom mestu jedne sredine. Za ovog umetnika muzej je kao živi organizam koji se stalno menja, usavršava, preoblikuje i obnavlja, koga čine predmeti ali i ljudi - kako oni koji rade u njemu tako i oni koji ga posećuju. Iako drugačiji, Muzej hleba na svoj specifičan način informiše ljude o značaju sopstvenog nasleđa i o muzejskoj delatnosti uopšte, što je i njegova misija.

Foto: muzejhleba.rs

U Muzeju hleba realizuje se više programa namenjenih deci različitih uzrasta (od vrtićkog do školskog). Tema hleba je sveobuhvatna i pruža velike mogućnosti u radu sa decom. U svim programima deca aktivno učestvuju u zavisnosti od uzrasta i interesovanja. Muzej nudi mogućnost za kreativno učešće dece u procesu učenja, u muzeju je moguće u isto vreme i učiti i zabaviti se. Deca uče kojoj kulturi pripadaju ali i o vrednostima drugih kultura čime se ističe važnost razumevanja i prihvatanja razlika. Bliski kontakt dece i muzejskih predmeta doprinosi demistifikaciji tih predmeta kao i muzeja uopšte.

Foto: muzejhleba.rs

U Muzeju postoji biblioteka čiji sadržaj čine knjige, katalozi i časopisi i neknjižna građa. Poseban segment čini Biblioteka Svetog Jevrosima sa zbirkom kuvara. Bibliotekarski inventar sadrži 1550 jedinica.

Pored svoje osnovne delatnosti Muzej povremeno organizuje stručne skupove, promocije, koncerte i različite umetničke radionice.

Daljinac

(Telegraf.rs / muzejhleba.rs)

Video: Marija Milutinović novinarka Telegraf.rs izveštaj iz Bele kuće

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • DARKO 100%

    18. mart 2018 | 22:55

    Ovo je moja teorija zasnovana i na praksi i dajem svakom intelektualnom naucnom bicu da opovrgne ako nije tacna a ona glasi MIRIS HLEBA KAD IZADJE IZ PEKARE DA NIJEDAN MIRIS,PARFEM,KANALIZACIJA,I DRUGA HEMIJSKA JEDINJENJA NE MOGU DA NADVLADAJU MIRIS HLEBA,jos niko u svetu mi nije pokazao suprotno

  • DARKO 100%

    18. mart 2018 | 22:46

    Hleb nas nasusni!kazu pekari da je hleb najzdravije jesti kad se ispece tek sutradan da se jede🍞

  • Bane

    18. mart 2018 | 22:49

    Ima jedna dobra knjiga Predraga Matvejevica " Hleb nas nasusni".

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA