Stefan Nemanja je bio veliki župan, a niko ne zna koja je njegova prva zadužbina: Taj manastir izgrađen je odmah posle oslobođenja Srbije (FOTO)
Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića i utemeljivač srpske srednjovekovne države, pamti se po velikim zadužbinama - Đurđevim stupovima, Studenici, Hilandaru i dr. Mnogi, ipak, ne znaju da je ktitorsku misiju započeo još kao veliki župan u svojoj prvoj prestonici, današnjoj Kuršumliji.
Zadužbine Sveta Bogorodica i Sveti Nikola građene su pod uticajem najsjajnijeg vizantijskog graditeljstva 12. veka. Još tada se dalo naslutiti da je Nemanja začetnik značajne ktitorske tradicije koja je trajala više od dvesta godina, a koju su u najboljem maniru nastavili njegovi naslednici.
Današnja Kuršumlija (stari naziv Bele Crkve) sa okolinom bila je prostor odakle je Stefan Nemanja započeo stvaranje srpske srednjovekovne države.
Istorijska scena na kojoj se događa ktitorski čin Stefana Nemanje period je kada on od udeonog vladara postaje veliki župan. Posle susreta sa vizantijskim carem Manojlom Prvim Komninom kod Niša, dobio je i vladarsko dostojanstvo da podiže crkve. Na uzvišenju iznad sadašnje Kuršumlije, između 1159. i 1165. godine, rodonačelnik dinastije Nemanjića podiže crkvu posvećenu Svetom Nikoli.
Gotovo istovremeno, nedaleko odatle, na ušću Kosanice u Toplicu, nastala je zadužbina posvećena Svetoj Bogorodici. Crkva je izgrađena na zidinama crkve iz 6. veka. Nastala je u periodu od 1158-1162. godine. Dograđivana je u 14. veku. Radove je izvodila i nadgledala žena Stefana Nemanje Ana, prva znamenita žena i monahinja manastira, sa svetovnim imenom Anastasija.
Postojale su nedoumice kojoj od ove dve crkve pripada mesto prve Nemanjine zadužbine, verovatno zato što su crkve građene u razmaku od samo nekoliko godina i što su isti neimari radili na obe (o čemu, pored ostalog, svedoče i opeke sa natpisom ciglara Mavrijakusa, pronađene prilikom istraživanja obe zadužbine).
Čitav kraj je polovinom 12. veka imao veliki ekonomski, politički i strateški značaj. Tuda su vodili putevi koji su povezivali zapad, primorje i Konstantinopolj na istoku. Područje je bilo bogato rudom pa je razumljivo što je Stefan Nemanja za svoje prve zadužbine angažovao i najbolje neimare, već poznate u Vizantijskom carstvu po graditeljskom umeću.
U manastiru Sv. Nikola organizovana je i prva prepisivačka delatnost, a Sveti Sava je baš u ovom manastiru blagoslovio prvog vernika, pošto je Srpska pravoslavna crkva dobila samostalnost. Ostaci konaka, takođe, svedoče o nekadašnjem značaju ovog manastira za srpsku srednjovekovnu državu. U manastiru Sv. Bogorodice zamonašila se Nemanjina žena Ana, majka Rastka (Svetog Save), Stefana i Vukana.
Prve Nemanjine zadužbine bile su centri duhovnog i kulturnog života sve do potpunog pada srpske srednjovekovne države pod otomansku vlast. Tada je počelo rušenje i manastiri su zapusteli. Kada su ovi krajevi oslobođeni od otomanskog ropstva, jedva su pronašli temelje Sv. Bogorodice zarasle u šikaru, a manastir Sv. Nikola bio je u jadnom stanju.
Prva zadužbina Stefana Nemanje obnovljena je u decenijama posle oslobođenja. Novi duhovni život počeo je 2013. godine, kada je manastir Sv. Nikola posle 323 godine dobio prvog monaha. Manastir Sv. Bogorodica čeka obnovu i pažnju kakvu samo zaslužuje nemi svedok velikih državničkih i ktitorskih početaka rodonačelnika srpske srednjovekovne države – Stefana Nemanje.
(Telegraf.rs/RTS)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Goran
Ovaj grad treba da se zove Bela Crkva a ne Kuršum(metak)lija na Turskom!
Podelite komentar
Maja
Gde su Nemanjici i stari Ras kod Novog Pazara....????
Podelite komentar
Цоа
Кад одговорим на питање одакле си? Из Куршумлије. Само чујем АУ, и онда размишљам и схватим зашто чујем такве коментаре. Људи мисле да ми и долазимо из времена Немањића, јер доле је апсолутно и даље време средње вековне Србије.
Podelite komentar