Kako da prepoznamo zlostavljano dete? Lekari svakog drugog dana nailaze na bolne prizore. Ako su povrede ovakve, sumnja se na najgori scenario

Crna Gora je zanemela kada je javnost izbombardovana vestima da je dečak od godinu dana i tri meseca umro nakon što ga je pretukao očuh. Na isti način reagovala je Srbija kada je prošle godine, takođe, u februaru, Milomir S. (23) tresnuo o pod svoju bebu staru 15 dana i polomio joj lobanju u kući svoje tašte u okolini Uba. Devojčica Milica je, na sreću, preživela, a za ocem monstrumom se, prema našim informacijama, i dalje traga.

TUKAO JU JE PESNICAMA PO LICU I ČUPAO ZA UŠI DOK SE NE SMIRI: Majka ubijene bebe otkrila da je monstrumu smetao njen plač (FOTO)

Preporučujemo

Ovakvih i mnogo gorih primera, što kaže narod, uvek je bilo i biće, samo se o njima danas više priča i piše. Stati im na put nije lako, ali da svako nasilje ne dobije ovako tragične epiloge, trebalo bi da naučimo da ih prepoznamo, što nije lako ni lekarima.

Šta lekarima pobuđuje sumnju na nasilje kada im dođe dete sa povredama, koji su znaci da se radi o porodičnom a koji o vršnjačkom nasilju, koje su obaveze lekara u takvim okolnostima, razgovarali smo sa stručnjacima iz Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj u Beogradu i sa njihovim članovima Tima za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja.

Foto: e-stock.us/Petar Jovanovic

SAMO IZ TIRŠOVE 200 PRIJAVA

Samo ova ustanova u toku prošle, 2017. godine prijavila je 201 sumnju na zlostavljanje i zanemarivanje, od kojih je 36 slučajeva zahtevalo hospitalizaciju u bolnici.

- Nasilje je pretrpelo 139 dečaka i 62 devojčice. Od svih prijava čak 91 potiče od povreda koje su im naneli vršnjaci - navode za naš portal u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj u kojoj se leče deca do 18 godina.

U skladu sa ovim podacima i specijalista dečije hirurgije u Tiršovoj Borko Stojanović objašnjava za Telegraf.rs da su češći slučajevi vršnjačkog u odnosu na porodično nasilje, ali i da su te povrede uglavnom lakše u odnosu na povrede stečene u porodici.

- Kod nas češće dolaze starija deca jer su ih navodno zlostavljali vršnjaci u školi, i to su uglavnom blaže povrede koje mi ambulantno rešavamo. Kod mlađe dece do dve godine su obično teže povrede poput preloma kostiju, težih opekotina koje onda lečimo u bolničkim uslovima, i tu se uglavnom sumnja na porodično nasilje ili zanemarivanje - kaže Stojanović.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

NASILJE ČESTO 

On kaže da se njegove kolege i on prilično često susreću sa decom koja su pretrpela neki vid nasilja.

- Prilično često deca dolaze i zbog zlostavljanja u školi ali dolaze i zbog toga što su ih zlostavljali roditelji, staratelji ili nepoznate osobe. Recimo da imamo jedan ili dva takva slučaja u toku dežurstva, a mi smo dežurni svaki drugi dan.

Kada je reč o porodičnom zlostavljanju, Stojanović kaže da svaki roditelj kada dovede dete uvek dođe sa navodima o tome kako su povrede nastale. Sumnja se, međutim, javlja kada se eventualna priroda povreda ne poklapa sa pričom roditelja, ili kada oni nemaju nemaju uverljivu, konkretnu priču.

-  Svaka nespecifična ili malo veća povreda kod deteta u nejasnim okolnostima mora da probudi sumnju na zlostavljanje ili zanemarivanje. Kod odojčadi i mlađe dece do dve godine, postoje specifični tipovi povreda na osnovu kojih možemo da postavimo sumnju da se radi o zlostavljanju ili o zanemarivanju deteta. Reč je o specifičnim opekotinama ili prelomima, koje mi uzimamo u obzir zajedno sa okolnostima u kojima su nastale i priču roditelja, i na osnovu tih kriterijuma možemo da postavimo sumnju da se radi o zlostavljanju ili zanemarivanju i da je potrebno tu sumnju prijaviti drugim institucijama. Zadatak nas zdravstvenih radnika i našeg Tima za zaštitu dece od zlostavljanja nije da utvrdimo da li se zlostavljanje ili zanemarivanje desilo, već da postavimo sumnju i istu prijavimo nadležniminstitucijama.

Foto-ilustracija: Profimedia

- Znači, ako dete ima opekotine ili povrede, recimo glave ili genitalne regije, koje su nastale pod sumnjivim okolnostima i gde nemamo jasan odgovor roditelja ili osobe u pratnji kako je do njih došlo, to već pobuđuje sumnju na zlostavljanje i zanemarivanje. Sumnju da se radi o zlostavljanju ili zanemarivanju kod male dece izazivaju i tipični prelomi butne kosti, nadlaktne kosti... Naš zadatak je da medicinski zbrinemo dete a roditelji ili staratelj obično imaju neku priču zbog koje mi i posumnjamo na zlostavljanje i zanemarivanje. Obično nam navode mehanizam povreda a na nama je da utvrdimo da li se ta priča poklapa sa tipom povrede.

SLUČAJEVI KOJI SE NE ZABORAVLJAJU

Stojanović izdvaja nekoliko najtežih slučajeva nasilja koji se nikako ne mogu zaboraviti.

- Imali smo bebu od par meseci sa nespecifičnim prelomom lobanje. Majka nije imala konkretnu priču a to odmah pobuđuje sumnju na zlostavljanje i zanemarivanje. Sreli smo se i sa detetom od mesec dana kojem su roditelji lečili grčeve pepelom, pa je po kompletnom trbuhu imalo opekotine. Moralo je da se operiše i to više puta. Takođe, imali smo i dete od 6 meseci sa obe polomljene noge. To je, dakle, dete koje još ni ne puza a ima polomljene noge - navodi Stojanović i dodaje da seksualnog zlostavljanja ima veoma retko:

Foto: Pixabay

- Najčešće ga preživljavaju  adolescenti, ali se dešava i mlađoj deci, čak i kod beba. I, onih par slučajeva koje sam ja viđao, bila su deca bez roditeljskog staranja. Međutim, dešava se i unutar porodice, kada su zlostavljači oni koji bi trebalo da decu štite i zaštite od nasilja. 

Napominje da zlostavljana deca nose ozbiljne traume zbog čega uglavnom kompletno promene ponašanje. Ili postaju povučena, slabije razgovaraju sa drugim ljudima ili postaju agresivniji.

Zato je bitno, kaže naš sagovornik, da pored lekara kojima je primarno da prepoznaju takve slučajeve, to bude zadatak i svih drugih koji rade sa decom, čuvaju ih...

- Treba uvek to imati na umu, treba imati na umu da se to ne dešava samo drugim ljudima, da to nije samo na televiziji, nažalost.

Foto: Marko Todorović

PETAK, 8.15

Svaki sumnjiv slučaj lekari su dužni da prijave policiji i Centru za socijalni rad. Policiji se prijavljuje istog dana dok je dete na pregledu. Konkretno, Tim za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja u Tiršovoj sastaje se jednom nedeljno, svakog petka u 8.15 časova. Na tom sastanku svaki lekar koji je izneo sumnju na zlostavljanje ili zanemarivanje nju i obrazlaže. Zatim se dogovaraju i daju stručna mišljenja o tome kako dalje postupiti. Popunjen formular sumnje upućuje se nadležnom Centru za socijalni rad. U Tiršovoj naglašavaju da po ovom pitanju imaju dobru saradnju sa Policijom i Centrima za socijalni rad, i da jedino zajedno sistem može da odgovori na problem nasilja nad decom.

Zdravstveni saradnik tog tima Snežana Đorđević objašnjava da kada je situacija hitna, slučaj ne čeka petak. 

- Kada šaljemo prijavu na sumnju u tim izveštajima uvek piše "po navodima majke..."  Mi ne možemo da tvrdimo, ali je to, opet, alarm da se nešto dešava. Onda Centar za socijalni rad odlazi u posetu porodici ili ih poziva na razgovor. Nekad se osnaži majka pa ona kaže nešto što inače ne bi nikada rekla... Konkretno, dosta prijava koje mi pošaljemo, porodice kojih se one tiče Centru za socijalni rad su već poznate - kaže Đorđević.

Ona dodaje da ima dosta zanemarivanje dece a time se smatra ako roditelj dovede dete u 1 ili 2 sata posle ponoći i kaže kako je dete palo sa stola ili stolice a to je vreme kada je već trebalo da bude u krevetu.

- Zanemarivanje je i ako dete ima opekotine na oba dlana. Ima dosta zanemarivanja da dete ne napreduje u telesnoj težini, da je prljavo, da ne ide u školu... Kada razmišljamo o zlostavljanju dece onda su to deca koja su dovedena na kliniku sa višestrukim prelomima kao što je slučaj sa polomljene obe noge, ili je dete prestalo još kod kuće da diše. To su baš teške traume koje smo hospitalizovali i prijavili, a takva deca su oduzeta roditeljima. 

Foto-ilustracija: freeimages.com/B S K

- Ne oduzimaju se deca uvek. Ne idu deca uvek u hraniteljsku porodicu. Centar za socijalni rad kada vidi da majka ili majka i otac zajedno nemaju kapacitete onda zadužuju dedu i babu da budu privremeni staratelji, pa i da nagdledaju majku i oca. Konkretno, sada smo imali jedno dete koje je otišlo u hraniteljsku porodicu ali je majka ostala u kontaktu sa hraniteljima. Ona jednostavno nema kapaciteta. Sama je, i nije ga redovno hranila, kupala, jedva je disalo...

UTICAJ NA DETE 

Svaki oblik zlostavljanja i zanemarivanja, prema rečima Snežane Đorđević, utiče da dete ne razvija svoj potencijal, da kasnije u odraslom dobu ima različite probleme u međuljudskim odnosima,  da sama deca iz nasilnih porodica izrastu ili u nasilnike ili im je poznat obrazac žrtve pa i biraju takve partnere po modelu.

-  Ne postoji forma zlostavljanja i zanemarivanja koja ne ostavlja posledice. Posledice su različite, različito reaguju ali svaka negativna poruka usmerena na dete koja dolazi od ljudi kojima oni veruju poput ponižavanje deteta u smislu ti si glup, ne znaš šta radiš, utiče... Najmanje posledica koja može da bude jeste da to dete nema samop0uzdanje u kasnijem životu, i ne može da ostvari svoje pune potencijale jer je sputavano. Nije dobilo adekvatnu podršku.

- Kada su neki teži slučajevi u smilu ozbiljnog psihološkog, fizičkog i seksualnog zlostavljanja to može da ostavi dugoročne posledice. Ličnost se tada razvija i potreban joj je podsticaj da bi se razvijala a dobija suprotno. Razvija se anksioznost, adolescentska depresija do toga da su neka deca pokušala pak i uspela samoubistvo zbog toga što su bila zlostavljana - objašnjava Đorđević.

Na kraju ona ističe da su lekari dužni da prijave sumnju

- U našim psihološkim izveštajima piše "na osnovu iskaza roditelja koji je rekao to i to, mi prijavljujemo sumnju" a onda dodamo i psihološki test i da li je dete traumatizovano ali ne tvrdimo da je traumatizovano zbog toga, ne navodimo da je to povezano, već samo konstatujemo.

(Lj. Račić / lj.racic@telegraf.rs)