Ni kralj ne može preko reda: Kako su šumadijski seljaci 1930, Aleksandra I Karađorđevića dobili na sudu i izbacili iz vinogradarske zadruge

Te 1930. godine kočijaš kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića došao je sa tovarom grožđa iz vladarevih vinograda pred kapije Venčačke vinogradarske zadruge u selu Banja kraj Aranđelovca. Trebalo je da, kao i svi ostali, stane u red i čeka predaju grožđa. To je moglo da traje satima, čitavu noć, čak i po dva dana. Kraljev kočijaš se pobunio - zašto bi kralj čekao red kao običan seljak. Pobuna nije dobro prošla, pa je kočijaš dobio batine i vraćen je u red.

Kako se 12 šumadijskih seljaka udružilo, osnovalo prvu srpsku vinogradarsku zadrugu 1903. godine, učlanilo i svoje kraljeve i vina prodavalo po Beču (FOTO)

Preporučujemo

Tako se bar priča podno Oplenca i danas, skoro 90 godina kasnije.

Zahtev kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, koji je bio jedan od zadrugara najstarije srpske vinogradarske zadruge, da ubuduće ne čeka red za predaju grožđa, ostali zadrugari odbili su. Kralja su seljaci izbacili iz lokalne zadruge, pa je slučaj stigao pred sud.

I seljaci su pred sudom dobili svog kralja! Tako se priča.

Da li je legenda ili istina da je u Kraljevini Jugoslaviji zakon tako dobro funkcionisao da je seljak mogao na sudu da dobije kralja Telegraf je pitao jednog istoričara i jednog poznatog vinara.

Istoričar Dragan Reljić, upravnik Zadužbine kralja Petra Prvog na Oplencu objašnjava da je u čuvenoj Venčačkoj vinogradarskoj zadruzi, osnovanoj 1903. godine član bio najpre kralj Petar Karađorđević.

- To je za tek osnovanu zadrugu mnogo značilo. Zbog toga su mnogo lakše obezbeđivani krediti koji su bili potrebni za razvoj zadruge. Kasnije je član bio i kralj Aleksandar, sve do čuvenog nesporazuma sa zadrugarima. Postoji anegdota da je problem iskrsao kada kraljev kočijaš nije hteo da čeka red da bi predao grožđe iz kraljevih vinograda. On se tada sukobio sa seljacima iz ovog kraja. Posle toga je kralj odlučio da napravi svoj podrum, ali ne zbog arogancije. Zapravo sukob zadrugara i kralja navodno je završio na sudu, a parnicu je izgubio kralj. Tek nakon toga je on napravio čuvenu Kraljevsku vinariju na Oplencu - objašnjava Dragan Reljić.

Istoričar Dragan Reljić Foto: Telegraf

Božidar Aleksandrović, čiji je pradeda Miloš bio jedan od osnivača zadruge kaže da se sukob sa kraljem odigrao 1930. godine, kada je upravni odbor Venčačke vinogradarske zadruge navodno izbacio kralja Aleksandra iz odbora.

- Razlog je bio što je kralj tada tražio privilegiju za sebe i svoju proizvodnju. Istina, on je u to vreme imao visokokvalitetne sorte grožđa koje je uvezao iz Francuske, pa je tražio da se grožđe vrednuje i plaća drugačije, na osnovu procenta šećera, a ne samo na osnovu težine. Tako su i loše sorte poistovećivane sa boljima, što se kralju činilo nepravednim. To je bio jedan od zahteva. Drugi je bio da njegova zaprega i kola koja dovlače grožđe ne čekaju red. Tada se na predaju grožđa čekalo i po dan ili dva, po celu noć. Upravni odbor nije uvažio njegove zahteve i on se naljutio. Tada se iščlanio iz zadruge ili su ga oni izbacili, ali pre će biti da se iščlanio. Posle toga je počeo da gradi svoju vinaruju - kaže Aleksandrović dodajući da detalje oko suđenja između kralja i seljaka ne zna.

Vinograd i grožđe Foto: Telegraf

Ljubav srpskih kraljeva prema vinogradarstvu, najpre Petra Prvog Karađorđevića, pa njegovog sina Aleksandra, čuvena je u Šumadiji.

Još 1906. godine kralj Petar Prvi Karađorđević je u okolini Oplenca počeo od seljaka da otkupljuje zemljište i vinograde. Brzo je shvatio da to neće ići lako, jer se u porodicama šumadijskih seljaka vinogradi prenose s kolena na koleno i ne prodaju tek tako. Šumadincu po ovom pitanju ni autoritet kralja nije značio mnogo ako ne želi da prodaje vinograd. Stoga je kralj Petar počeo da podiže nove zasade. Dominirale su autohtone sorte - prokupac, skadarka, smederevka, dinka, žilavka, začinak.

Kraljev podrum, originalna hrastova burad Foto: Telegraf

Iako se kralj Petar "opekao" o ćud odlučnog šumadijskog seljaka, njegov sin Aleksandar Prvi Karađorđević očito je ponovio grešku - pomislio da su kraljevi vinogradi i grožđe bitniji od seljačkih. Nakon što su se seljaci iz Venčačke vinogradarske zadruge oglušili o njegove zahteve, odlučio je da na Oplencu sagradi sopstveni vinski podrum. Tako je 1931. godine nastao Kraljev podrum, dužine 45 metara, širine 15, sa kapacitetom od 400.000 litara, na dva sprata ukopana pod zemljom.

VIDEO: Najlepše selo Srbije, Kamena Gora.

(Marija Raca)