Zašto nam pucaju bubne opne i dalje zbog glasnih reklama na televiziji i da li to može da se spreči?
Ako vam smeta zvuk reklama koji je neuporedivo i neprijatno jači od ostatka programa, za vas imamo lošu vest - bahatim televizijama i reklamnim agencijama niko ne može stati na put!
Reklama na račun Crnogoraca toliko oduševila, da je nasmejala i njih same (FOTO)
Preporučujemo
Pitali smo: ZAŠTO SU SRPSKE REKLAME UVEK GLASNIJE od onoga što gledamo na TV? Nećete verovati kakav smo odgovor dobili
Reklama za poželeti: Restoran za parastose i slavlja po želji (FOTO)
Svako od nas bar jednom u toku dana doživi šok kada miran film naglo prekinu bučne reklame. Iako je preglasan ton zakonom zabranjen, zakon koji ovo pitanje reguliše ima mnogo mana. Najveći propust je to što je kontrola glasnosti poverena Regulatornom telu za elektronske medije (RTEM) koji nema ni tehničke mogućnosti ni ljude obučene za ovu vrstu posla.
Nenad Janković, generalni sekretar RTEM-a objašnjava da je još ozbiljniji propust nepostojanje kazni za one koji ne poštuju propise.
- Mi se inače ne bavimo tehnikom, nego sadržajem, a ovaj zadatak nam je nametnut bez ikakvog smisla. Glasnost nekog programa može se izmeriti samo u trenutku u kom se emituje, na mestu na kom se emituje, a mi mogućnosti za to nemamo - kaže Janković.
On objašnjava da su najveći problem producentske kuće koje proizvode reklame sa zvukom koji je namerno jači od svega što se pre njih emituje. Janković kaže da će naposletku sve televizije morati da uvedu uređaje koji će automatski da izjednačavaju ton, tako što će starim filmovima, koji su tiši, da ga pojačavaju, a reklamama da smanjuju.
- Problem je što su ovi uređaji skupi i televizije neće da ih kupe, a mi nemamo načina da ih nateramo. Sve što mi možemo da uradimo je da ih opomenemo, pa ako ponove prekršaj da ih upozorimo i da ako uspemo da dokažemo da se na istoj reklami ponavlja prejak ton, od 24 sata do mesec dana zabranimo emitovanje baš te reklame - kaže Janković.
Paradoks je što mnoge televizije ne prelaze prag od maksimalnih 75 kiloherca, ali je u jedinicama glasnosti (LUFS) naša percepcija jačine zvuka viša nego ta vrednost.
(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)
Povezane vesti
Još jedan pokušaj da postane novi Google? OpenAI razmatra reklame u ChatGPT-u
Zvuk češlja toliko iritira mačku da ona, kad ga začuje, odmah dobije nagon za povraćanjem, evo dokaza
Da li se reklame vraćaju na vozila gradskog prevoza u Beogradu? Ovo su uslovi za to
<% post.title %>
Parasaurolofusove cevi: Modeliranje dinosaurusove kreste radi proučavanja njegovog zvuka
Video: Palo prvo ovogodišnje skijanje na Torniku, gužva kao u košnici: Sjajne slike zimske idile
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
NEŠTO SE ČUDNO DEŠAVA SA SNEGOM U SRBIJI Mnogi su primetili jedan paradoks, evo šta naučnici nude kao objašnjenje
"KRV JE SVUDA PO TROTOARU, TU IMA MNOGO DECE!" Prve slike s mesta pucnjave u Čačku, meštani prestravljeni: Policija traga za napadačem (FOTO, VIDEO)
(MAPA) STIŽE NAM POLARNI VRTLOG I LEDENA NOVOGODIŠNJA NOĆ Najhladniji deo zime tek stiže: Sneg će padati 8 dana zaredom, a preti još jedna OPASNA pojava
misa
u italiji je to odavno reseno i toga vise nema.
Podelite komentar
NemanjaŽivković
Prvo ti kako kažete skupu uređaji koji rade to što ste opisali se zovu kompresori. Inače postoje i u softverskim varijantama kao plugins. Ima skupih, ali ima i bukvalno besplatnih varijanti koji za to što je potrebno TV stanicama apsolutno radi posao, Dakle, samo nekom ko se elemntarno ne razume u osnove muzičke produkcije, obradu i dizajn zvuka može neko ovako rosno da se nalupeta i da ostane živ. Dalje, kakvih 75 kiloherca. Herci nemaju direktne veze sa tim koliko je nešto glasno. Herci (učestalost,frekvencija) imaju direktnu vezu sa visinom tona i sa bojom zvuka. Dakle nešto čujemo kao duboke ili visoke tonove zahvaljujući učestalosti. Takođe gotovo u svaki zvuk oko nas sadrži u sebi manji ili veći broj pojedinačnih zvukova (poput telefonskog tutu-sinusi) različitih visina i glasnosti, koji je sve zajedno mi čujemo kao različitu boju zvuka. Tako razlikujemo Perin od Žikinog glasa, odnosno violinu od trube isl. Ima još detalja ali je glupo da dalje objašnjavam. E sad čovek čuje visine do 20000 Hz, neko u praksi čuje i preko što je fenomen i skoro su rađena istraživanja da pojedinci mogu da čuju navodni i do 30000 Hz. Ipak mi obični smrtnici ne idemo preko 16000 Hz (16 KHz). Vi pominjete 75 KHz (75000 Hz). Sve preko 20000 Hz je ultra zvuk i to čuju: psi delfini, slepi miševi ..posebno te frekvencije 75 KHz, 100 KHz ... se vezuju za životinjekoje imaju spsobnost eho lokacije - prirodni sonari. Ipak da ne bude da ste totalno izlupetali postoji subjektivna veza sa glasnosti i frekevencijama. Postoje subjektivne jedinice naspram objektivnih jedinica (dB). Subjektivnih ima raznih od korigovanih decibile (dBA, dBB ...) do fona i sona. Inače zvukovi visokih frekvencija imaju kratke talasne dužine i da bi izazvale neki efekat po ljudsko telo potrebna je ogromna količina energije. Medicinski apart tkzv. ultrazvuk je poptuno bezbedan uređaj, mada čim nešto prolazi kroz telo ... Međutim abnormalne količine ultrazvučne energije mogu da izazovu vertigo, povraćanje, dezorijentaciju i razne slične probleme i koriste se u oblasti tkzv. akustičnih nesmrtonosnih oružija. Zvukovi ispod 20 Hz čine oblast infra zvuka (njih takođe ne čujemo). Imaju velike talasne dužine i ako se radi o velikimm energijama deluju razorno u vidu snažnih vibracija. Mogu da sruše kuće, razore ljudsko telo isl. Koristi se takođe u vojne svrhe, ali u građevini gde se tako ruše zgrade...
Podelite komentar
Aranđel
Ja rešio problem, odmah prebacim i ne gledam taj kanal dalje.
Podelite komentar