Bili su ljudi kada je to bilo najteže: Ovo su imena 135 SRPSKIH PRAVEDNIKA, koji su spasavali Jevreje u Drugom svetskom ratu (FOTO)
Ko spase jedan život, kao da je spasao ceo svet, kaže poslovica. Tokom Drugog svetskog rata stradalo je 6 miliona Jevreja u holokastu, koji su organizovali nacisti i njihovi pomagači. I u tim smutnim vremenima, bilo je hrabrih ljudi, koji su rizikovali svoj život kako bi spasili tuđi. Država Izrael i njene institucije zahvalile su se 135 Srba, zbog njihovog hrabrog dela.
Na teritoriji cele Kraljevine Jugoslavije ubijeno je više od 67.000 Jevreja tokom Drugog svetskog rata. U moru tih tužnih životnh priča iz jedne od najmračnijih stranica svetske istorije, bilo je primera istinskog junaštva.
Izraelski parlament - Kneset, formirao je 1953. godine ’’Jad Vašem’’ - muzej sećanja na žrtve Holokausta. Deset godina kasnije ustanovljena je ’’Komisija za proglašenje Pravednika među narodima’’.
Ta priznanja, u vidu medalje i povelje, svedoče o hrabrom činu osoba, isključivo nejevreja, koji su tokom Drugog svetskog rata reskirali svoje živote, i živote svojih bližnjih, kako bi spasavali često njima nepoznate osobe jevrejskog porekla.
Ovom medaljom je odlikovano 135 Srba.
Imena pripadnika različitih nacionalnosti koji su u Drugom svjetskom ratu spasavali Jevreje uklesana su na Zid časti u Vrtu pravednika Jad Vašema, a u slučaju da im je medalja “Pravednik među narodima” posthumno dodeljena, to priznanje predaje se najbližem srodniku.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Вељко
Има их сигурно бар још толико, ако не и много више, који су заслужили да се нађу на списку Праведника. Један од њих је и мој покојни отац који је, између осталог, био ухапшен и осуђен на смрт од стране бугарских фашиста јер је у Пироту, 1941 године, до хапшења, бринуо о једног групи, или породици, Јевреја. Мислим да се ради о њих шесторо о које је он крио, снабдевао храном и лековима. Није стрељан са осталим својим друговима једино зато што је био малолетан, млађи од 21. године, по тадашњим законима. Али никада касније то није сматрао нечим што треба посебно истицати и тиме се хвалити, као ни својим доприносом у борби против неправде, окупације и фашизма. Једноставно је то тако требало и морало да буде да се човек неби стидео самога себе. Веома се поносим њиме и трудим да будем достојан таквог оца.
Podelite komentar
ddd
Njihova imena bi trebali isklesati i na nekome spomeniku u Beogradu ili jos bolje podici im i kod nas neki dostojanstven spomenik. Oni su nam na ponos kao i svakome narodu ciji su pripadnici. Trebalo je tada imati hrabrosti i petlje pa rizikovati svoj zivot i bezbednost da bi se spasavali zivoti nasih tadasnjih sugradjana koje su nacisti i njihove sluge uzele kao metu.
Podelite komentar
Обреновић
Madlen Olbrajt nam se za sve zahvalila 1999
Podelite komentar