Ko truje orlove u Srbiji: Našoj zemlji preti tužba za ubijanje zaštićenih ptica
Čak 34 vrste ptica stradale su u Srbiji od trovanja, a od 2000. godine, u Srbiji je otrovano ukupno 160 ptica
Nedavno je kod Apatina pronađen leš orla krstaša, strogo zaštićene vrste. Ptica koja se nalazi na grbu Srbije najverovatnije je otrovana, a pored nje pronađeno je još 20 mrtvih životinja. Prema statistici od 2000. godine, otrovano je više od 730 životinja, ali se smatra da je broj višestruko veći. Uglavnom ih truju nesavesni građani, zbog čega se protiv Srbije vodi proces pred Evropskim sudom.
Redak orao čijoj vrsti preti izumiranje otrovan u Srbiji (FOTO)
Atar kod sela Svilojevo u blizini Apatina mesto je gde je otrovano najviše orlova u Srbiji. Samo u poslednje tri godine pronađeno je 20 leševa orlova belorepana.
Poslednja žrtva je stogo zaštićeni orao krstaš, koji je tokom šest meseci prešao preko osam država Evrope, a nakon samo dva dana boravka u Srbiji nađen je mrtav, piše RTS.
- Shvatili smo to tako što smo podatak dobili direktno od kolega iz Austrije, koji su ovu pticu pratili preko satelitskog odašiljača - objašnjava Milica Mišković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Načelnik pokrajinske inspekcije za životnu sredinu Nemanja Ivanović priča da je otrovana ptica koja je simbol Republike Srbije i nalazi se na našem grbu.
- Država Srbija se suočava sa tužbom pred Evropskim sudom, upravo za nesavesno trovanje i ubijanje zaštićenih ptica - dodaje Ivanović.
Čak 34 vrste ptica stradale su u Srbiji od trovanja, ali nisu samo one na meti nesavesnih građana.
- Ili imamo direktna trovanja putem bačenih mamaca, koji su najčešće namenjeni za šakale, a drugi način je, nažalost, korišćenjem sredstava u poljoprivredi za tretiranje semena i nepropisno tretiranje tog semena koje se ostavlja na površini - ukazuje Milica Mišković.
Među najopasnijim je furadan, koji se i dalje koristi, iako je u Srbiji zabranjen 2014. godine, jer je veoma otrovan i za ljude.
- Njega na crnom tržištu još uvek ima. Trguje se putem interneta. U saradnji sa policijom i Odeljenjem za sajber kriminal, jedan sugrađanin je priveden - navodi načelnik pokrajinske inspekcije za životnu sredinu.
Od 2000. godine, od kada se prati, u Srbiji je otrovano ukupno 160 ptica. Međutim, broj je mnogostruko veći s obzirom na to da se ovakvi slučajevi ne prijavljuju, kao ni da država nema kontrolu nad brojnošću ubijenih i otrovanih ptica, niti sistemski odgovor na ovakvo pitanje.
- Mi ne želimo situaciju u kojoj su potrebne godine sistematskog trovanja i slučajevi od više od 20 mrtvih životinja da bi se sprovela ozbiljna istraga. Treba nam protokol koji će utvrditi šta je čiji posao, šta je čija nadležnost. Da se svi dokazi prikupe i da se slučajevi ne odbace zbog nedostatka dokaza - objašnjava Milica Mišković.
Za krivično delo uništavanja posebno zaštićenih vrsta kazna je do tri godine zatvora, ali takvih presuda do sada nije bilo.
- Zato što se tu radi o uglavnom malim sredinama, ljudi neće jedni drugima da se zameraju. Štite jedni druge, različite grupe. Mi podnesemo N. N. prijavu. Nikoga, nažalost, za sada nismo uhvatili na delu - kaže Nemanja Ivanović.
Najviše je stradao mišar sa 165 otrovanih jedinki, a sledi orao belorepan. U Srbiji ih je živelo oko 240, a do sada ih je otrovana trećina.
Pogledajte naš prilog o užasu koji je zatečen u Surčinu, o konju kom otpada noga:
(Telegraf.rs)
Video: Marija Milutinović novinarka Telegraf.rs izveštaj iz Bele kuće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
dusan
drzava javasluka. sta ocekujete.
Podelite komentar
Asdf
Primitivci truju sve zivo, ne samo orlove. Pitanje za nadlezne - Gde nabavljaju otrov ti ljudi? Kako je to moguce?
Podelite komentar
Koala
Ima i nasi nesvesni ljudi koje treba drasticno kaznjavat i novcano i zatvorski a ima ljudi u ovu Srbiju se slilo i kurta i murta sto nijeiskljuceno da neko namerno truje ptice da napakosti Srbiji toliko smo u svetu omrazeni da nista nije iskljuceno a nas komunalna policija se vozika u autima ne radi svoj poso
Podelite komentar