Svetlana je domaćica koja zarađuje brdo novca: Sada ima plan kako da osvoji celu Srbiju, samo ne može sama! (FOTO)

Potražnja za domaćim sirupima, sokovima, slatkom i domaćim likerima tolika je da bi u voćarskim krajevima dve trećine domaćica moglo time da se bavi i da sve imaju mušterije. Kupaca iz velikih gradova Srbije sve je više, a stranci su nezasiti kada je ova roba u pitanju.

Koliko su uopšte zdravi domaći sokovi, džemovi i slatka kupljeni od poljoprivrednika (FOTO)

Preporučujemo

To je za "Telegraf" posvedočila Svetlana Jovanović iz sela Gornja Trnava u opštini Topola, poznatoj po uzgajivačima i izvoznicima voća. Svetlana i njen suprug Dragan imaju 15 hektara pod voćem. Ona je čuvena domaćica u kraju, a bavi se proizvodnjom desetak vrsta domaćih likera, sirupa i sokova, te kompota i slatka.

- Od 32 kuće u našem kraju, domaćice u 25 bi mogle da rade isto što i ja i da za sve nas ima mesta na tršištu, u stvari, ne bi mogle da postignemo. Šumadija je sva zasađena, nema više gde da se uberu trnjina i kupina, sve je raskrčeno i obrađuje se. Mi u Topoli odavno smo čuveni voćari.

Foto: Telegraf

- Samo, mi domaćice sada treba da se udružimo, jer nismo dovoljno obrazovane u tom smeru, neko treba da nas vodi, treba da zaštitimo geografsko poreklo. Takođe, potrebna je pomoć države, kako bi poljoprivredna domaćinstva proširila proizvodnju i usavršavala je. I samo mi domaćice mogle bi da pravimo biznis velikih razmera- objašnjava Svetlana Jovanović.

Foto: Telegraf

Ona kaže da ima najviše kupaca u Beogradu i Nišu, a neke stalne mušterije joj par puta godišnje naruče ogromne količine sokova, slatka, kompota, likera i vina. Ima kupce i iz inostranstva, sve do Australije. A stranci su nezasiti ovakve robe iz Srbije, tvrdi Svetlana.

Foto: Telegraf

- Stara slatka, od šljiva, dunja, kupina, smokvi, stalno se traže. U mojim likerima vidi se voćni talog, odmah je jasno od čega su, da nije industrijska proizvodnja. Samo dobro voće, šećer i lozova rakija. Sirupi i sokovi su bez konzervansa.

- Držim do zavičajne tradicionalne proizvodnje, spremam kao što je moja baka spremala. Zameraju mi što nemam zapisane recepte, a nemam jer su mi mera jedno plavo lonče i pregrš ovoga, malo onoga. Opet kao baka što je radila. A to se sve više traži - kaže Svetlana.

Foto: Telegraf

Da može svoju ponudu da prodaje preko granice, ova žena kaže da bi za par dana pokazala kolika je tražnja, koliki je potencijal ovakva proizvodnja i koliko ljudi ovako može naći posao.

Foto: Telegraf

Svetlana i njen suprug Dragan gaje jabuke, breskve, šljive, kajsije, kruške, grožđe, jagode, maline. Dobar deo proizvedenog izvoze, a ostatak voća ne prodaju na pijacama nego prerađuju, što je isplativije, ali zahtevnije. Dragan od voća sprema vina koja je već prodao, ali i rakije- šljivu, dunju, kajsiju, krušku i nešto lozovače za Svetlanine likere.

Foto: Telegraf

Svetlana i njen suprug Dragan gaje jabuke, breskve, šljive, kajsije, kruške, grožđe, jagode, maline. Dobar deo proizvedenog izvoze, a ostatak voća ne prodaju na pijacama nego prerađuju, što je isplativije, ali zahtevnije. Dragan od voća sprema vina koja je već prodao, ali i rakije- šljivu, dunju, kajsiju, krušku i nešto lozovače za Svetlanine likere.

Porodica je od najvećih domaćina u okolini jer su poljoprivrednici već četiri generacije, a voćari tri. Jovanovići su prvi u kraju počeli da se bave isključivo voćarstvom.

Tradiciju nastavlja njihov sin Miloš, svojim radom i inovacijama u proizvodnji.

(Marija Raca)