Koliko su uopšte zdravi domaći sokovi, džemovi i slatka kupljeni od poljoprivrednika (FOTO)
Što se tiče prskanja voća- svi prskaju, moraju da bi imali šta da uberu. Tu nema izbora
Sve je više onih koji zimnicu, slatko, sokove i sirupe kupuju isključivo od seoskih proizvođača kako bi se i zimi što zdravije hranili. Ali, voće koje jedemo prska se od sedam do 24 puta u toku proizvodnje. Ispostavlja se da to i nije najveći problem.
Kada se sve ima u vidu, mnogi se zapitaju ima li svrhe trud oko izbora zdrave hrane. Šumadijski voćar, koji je i proizvođač slatke zimnice, kaže za Telegraf da je danas teško odgovoriti na pitanje šta je zdravo.
Tretiranje voća različitim preparatima je neophodno jer bi u suprotnom propali čitavi voćnjaci, kaže voćar.
- Moje gazdinstvo ima svog zaštitara, inženjera zaštite bilja, i slušamo njegove savete. Svaka njiva ima svoju "ličnu kartu", zna se čime je tretirana. Prskamo samo čime je dozvoljeno, koliko i kada treba, poštujemo vreme karence, ništa ne beremo pre nego što treba, ali ja ne znam šta je u preparatima koje koristimo mada sve kupujem legalno. Mi voćari koji poštujemo pravila ništa tu nismo krivi, ništa ne možemo da promenimo - kaže voćar iz Topole kod Kragujevca.
On objašnjava da, u skladu sa dozvoljenim, višnje i šljive prska sedam puta, jabuke do 24 puta, a ostalo voće 10 do 12 puta. Ne predstavlja se imenom jer kaže da bi time oterao kupce, a većina njih ne zna da svi prskaju voće ovoliko puta.
- Kupci često ne razumeju da zdravstvena ispravnost hrane ne zavisi samo od toga koliko se puta prska, nego i od toga da li se poštuje vreme karence i čime se prska. Malo ko prska više nego što mora, jer su i ti preparati skupi. Što se tiče karence, ona je deklarisana na preparatu. To je period nakon tretmana koji je potreban da prođe da bi se voće moglo smatrati bezbednim za upotrebu.
- To ne znači da u njemu i dalje nema ostataka pesticida, već su oni u okviru zakonom propisane granice za bezbednu upotrebu. Ipak, svojim sam očima video kako komšija grožđe prska dva dana pre nego što će ga brati i prodavati. I treći problem - čime se prska. Treba koristiti samo dozvoljena sredstva, mada ima i onih koji kupuju pesticide koji na tržiše stižu nelegalnim putevima i dosta su jeftiniji - kaže voćar iz Topole.
Upitan da li ima svrhe svojoj deci kupovati domaću zimnicu od poljoprivrednih proizvođača, ovaj poljoprivrednik kaže - da, ako tom proizvođaču verujete.
- Verujete u smislu da ne koristi preparate sa crnog tržišta i poštuje vreme karence. Što se tiče prskanja voća- svi prskaju, moraju da bi imali šta da uberu, a vi šta da jedete. Tu nema izbora. Druga vam je opcija da sami uzgajate ono što jedete - kaže sagovornik Telegrafa, voćar i proizvođač džemova, slatka i sokova.
(M. R.)
Video: Izložba slika Vuka Vidora u Comtrade-u
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Klara
Najbolje je imati kajsiju. Mi imamo godinama i nikad je oprskali nismo!!! Al nikad!!
Podelite komentar
tanja
Ne mora da se prska! Ja živim u kući na Zvezdari, u Beogradu, ne u šumi, u dvorištu imam višnju koja rađa "kao luda", a ničim nije prskana. Takođe dunja, trešnja, kupina, kajsija, kod komšija jabuka. Jeste da je malo neugledna jabuka, ali je ima i više nego što njima treba, pa je svi rendamo i stavljamo u zamrzivač. Sve, takoreći, divlje. Nije tačno da ne bi ništa imali da uberu da ne prskaju. Čak bi bilo i jeftinije jer ne bi bilo toliko ulaganja u "zaštitu". Ali žeđ za zaradom je uvek jača!
Podelite komentar
....
Pa nama je i vazduh zagadjen,zatim voda zemljiste...biljke se vec sade u to isto zemljiste... Tako da
Podelite komentar