Bez prestanka rade ceo jedan vek: Ovi satovi kriju 30 moćnih priča Kikinde od pre 100 godina (FOTO)
Raritet i svedok jednog davno prošlog vremena
Koliko je vreme bitno Banaćanima pokazuju sačuvani Velikokikindski satovi stari više od jednog veka, koji i danas krase tornjeve na Gradskoj kući, katoličkoj i pravoslavnoj crkvi. Prestižna i bogata domaćinstva dičila su se velikim zidnim satovima, a poznato je da je skoro svaki stanovnik varoši imao uz sebe ručni sat.
Praznična atmosfera u Kikindi ima poseban ton: Jednoj Danijeli ispunjava se životni san (FOTO)
Mnogi su i nakon sto godina ostali sačuvani, vreme ih nije uništilo, a život im je ponovo udahnuo časovničar Igor Pioker.
Izložba "Vreme u tradicionalnoj kulturi Banata" u kikindskom Narodnom muzeju kroz 30 izložbenih satova koji datiraju iz 19. i 20.veka podseća nas da su zidni satovi bili stvar prestiža, a sajdžijski zanat cenjen i poštovan.
Slavica Gajić, koautorka izložbe iz Narodnog muzeja u Kikindi, ističe da izložba ima nostalgičnu crtu koja nas vraća u neka davna vremena.
- Bilo je potrebno nekoliko meseci da bismo organizovali izložbu u saradnji sa Muzejom banatskog sela iz Temišvara.Vreme nas uvek tera da razmišljamo, pa nas i ova izložba vraća u istoriju,lepo je što svi satovi funkcionišu, a posetioci mogu da vide i mehanizme koji su korišćeni na javnim satovima.
- Definicija vremena ne postoji , ono je subjektivna pojava. Zato smo odlučili da ga kroz tradiciju prikažemo.Izložbu smo posvetili i starim zanatima koji više ne postoje, a tako su divni. Vreme je lično, društveno vreme, slobodno vreme, ritual - objasnio je dr Andrej Milin iz Muzeja Sela Banata u Temišvaru.
Interesantan podatak za javni časovnik na tornju Gradske kuće jeste da na njemu nije pronađena nikakva oznaka.Časovničar Ištvan Pioker koji je sat popravljao decenijama ne zna kada je mehanizam postavljen, ali se pretpostavlja da je to bilo pedesetih godina 20.veka.
Pre desetak godina mehanizam je skinut i prenet u Narodni muzej, a na tornju se nalazi digitalni sat. Igor Pioker uspeo je da popravi sat koji radi jedini ako je malo "nakrivljen" - istražio je istoričar Vladislav Vujin iz Narodnog muzeja.
Velikokikindski časovničari
Zidni satovi bili su deo kulture življenja u Banatu. Jedno vreme prestali su da kucaju i otišli u istoriju, ali odjednom počeli smo opet da se vraćamo vrednostima. Jedan od retkih sajdžija Igor Pioker koji se bavi starim porodičnim zanatom, kaže da sajdžije opet imaju posla.
- Ljudi prepoznaju njihovu vrednost,poslednji zidni sat koji je bio ne restauraciji star je 150 godina, marke "Gustav Beker". Zidni satovi su i deo nasledstva pa se ponovo vraćaju u domove.
Istorija kaže da su mnogi časovničari u Velikoj Kikindi bili i zlatari, bavili su se trgovinom, a većina časovničara do Drugog svetskog rata bili su Jevreji.
Budilnike marke "Kienzle" prodavao je Jovan Saraz u Ulici Save Tekelije, a svaki budilnik na brojčaniku imao je oznaku Jovan Saraz, Velika Kikinda. Kienzle Uhren najstarija je fabrika satova u Nemačkoj, osnovana je 1822.godine i danas još radi.
U Kikindi na velikim tornjevima javni časovnici nekada rade, nekada ne, možda kada stanu upozoravaju nas da i mi malo zastanemo, jer je jedino vreme ono koje ne možemo da vratimo.
(Dragana Ivanić)
Video: Gastroenterolog dr Saša Perić: Nadimanje, bolovi u stomaku, prejedanje, koji simptomi su alarm
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.